Mediji: Ekshumacija tela Salvadora Aljendea
Posmrtni ostaci bivšeg čileanskog lidera Salvadora Aljendea biće ekshumirani u sklopu istrage o kršenjima ljudskih prava u toj zemlji, javlja Bi-Bi-Si.
Istražitelji će pokušati da utvrde da li se Aljende ubio ili su ga ubili vojnici tokom krvavog vojnog puča 1973. godine kada je na vlast došao Augusto Pinoče.
Telo Aljendea pronađeno je u predsedničkoj palati u Santjago de Čileu nakon napada kopnenih i avio snaga.
Prema odluci suda, ekshumacija će biti izvršena u drugoj polovini maja.
Hiljade ljudi je ubijeno i brutalno mučeno, a mnogi su nestali, u vreme režima Augusta Pinočea, koji je trajao do 1990. godine, a slučaj Aljende jedan je od 726 slučajeva kršenja ljudskih prava o kojima je otvorena istraga.
Prema zvaničnom obdukcionom nalazu, Aljende se ubio puškom koju mu je dao prijatelj kubanski lider Fidel Kastro.
Aljendeov lekar je prihvatio taj zaključak, kao i porodica, međutim njegove pristalice veruju da su ga ubili vojnici.
Početkom sedmice, ćerka bivšeg čileanskog predsednika Izabel Aljende potvrdila je da je porodica tražila ekshumaciju tela.
„Mi smo tražili ekshumaciju i obdukciju. Smatramo da će to biti najrigorozniji i najsigurniji dokaz koji će razjasniti okolnosti njegove smrti što je, po našem mišljenju, veoma važno“, rekla je Aljendeova, koja je senator u čileanskom parlamentu.
Aljende, koji je imao 65 godina, nađen je mrtav u predsedničkoj palati La Moneda 11. septembra 1973. godine, koja je bila na udaru avio i kopnenih snaga Čilea.
Analitičari kažu da će istraga uzburkati emocije u Čileu, gde Aljende još uvijek izaziva različite stavove.
Za neke Čileance on je bio neumorni marksista koji je želio da Čile pretvori u Kubu, a za druge on je bio demokratski socijalista čija je smrt najbolji pokazatelj zločina koje su počinili Pinočeovi vojnici.
Aljende je došao na vlast 1970. godine kao prvi demokratski izabran marksistički predsednik.
On je težio da Čile krene putem socijalizma sa nacionalizacijom industrije i farmi.
Međutim, njegova radikalna politika podelila je Čile i razbesnila SAD, koje su podržale vojni puč protiv njega.
Nakon puča, na vlast dolazi Pinoče koji će tu ostati narednih 17 godina. Tokom njegove vladavine od ruku vojnika ubijeno je više od 3 000 političkih protivnika, dok su hiljade drugih zatvorene i mučene.
Pinoče je umro od srčanog udara 2006. godine u 91. godini, dok se protiv njega vodila istraga.
