Moždani udar – neprijatelj broj jedan

U Srbiji moždani udar godišnje doživi do 30.000 ljudi, među kojima je sve više mladih. U svetu je taj broj sveden na 2.000. Na predstojećem simpozijumu u Beogradu, svetski neurolozi govoriće o svojim iskustvima i novim načinima lečenja.

Moždani udar godišnje doživi od 27 do 30 hiljada ljudi u Srbiji. Među njima je sve više mlađih osoba. U svetu i Evropi taj broj je drastično smanjen – u razvijenim zemljama sveden je na hiljadu i po do dve hiljade osoba godišnje.

U Srbiji moždani udari predstavljaju veliki zdravstveni i socijalni problem. To je bolest od koje se najviše umire.

Doktorka Ljiljana Bumbaširević navela je da su dijabetes, visok krvni pritisak, gojaznost, pušenje, faktori rizika, koji su poznati za vaskulane bolesti. Prema njenim rečima problem je i što se oni ne otkrivaju u pravo vreme, jer naše stanovništvo ne ide na redovne preglede i ne zna da li ima neke od tih faktora.

Na simpozijumu u Beogradu, svetski neurolozi govoriće o svojim iskustvima i novim načinima lečenja moždanih udara. Pored neurologa, na skupu se edukuju i drugi lekari koji leče moždane udare.

„Moramo da proširimo znanje među lekarima, ali i stanovništvom, tako smo u Francuskoj obučili familije da zovu na određen broj. Pokušaćemo da pomognemo vašim lekarima da u našim bolnicama steknu edukaciju u savremenom lečenju moždanog udara“, rekao je dr Didije Lis iz Evropske asocijacije za moždane udare.

Najvažnije teme predavanja su problemi trombolize i prevencije moždanih udara.

„Jako važna tema je tema bolesti malih krvnih sudova mozga. Ona je patologija zbog koje posebno starija lica teže hodaju, imaju probleme sa kognicijom i za tu vrstu patologije vezuje se staračka depresija, jedna velika nepoznanica u koju neuriologija tek ulazi“, kaže akademik Vladimir Kostić, direktor Klinike za neurologiju KCS.

Skup su organizovali Institut za neurologiju Kliničkog centra Srbije i Medicinski fakultet.