• Šta je zajedničko dobrom vozaču i dobrom menadžeru?

Dobar vozač, kao i dobar menadžer, poseduje adekvatna znanja i veštine, poznaje zakonske propise i voli vožnju i izazove. On je stalno u pripravnosti i posvećen je svom cilju. Ima iskustva da precizno definiše cilj, putanje do cilja, analizira rizike i prilike i definiše potrebne resurse. Poštovanje kodeksa etičkog i poslovnog ponašanja ono je što izdvaja dobrog menadžera. Poseduje dobre komunikacione veštine kojima uspostavlja kvalitetne odnose i relacije sa saradnicima i partnerima, kojima izbegava nesporazume i konflikte. I dobar vozač i dobar menadžer stalno se usavršavaju – bez treninga se brzo ispada iz forme. Održavanje i ulaganje u sebe, vozilo i tim, u inovacije – ključni su za trajanje i osvajanje daljih destinacija.

• Da li, po vašem mišljenju, vozač koji prvi put vidi stazu može da nadmaši iskusnog vozača?

U načelu, šanse su minimalne, jer početnik najčešće oseća nervozu, strah, ali postoje situacije i kada početnička sreća odigra svoje, ili je neko predodređen prirodno, pa ostvari pobedu i zavidne rezultate. Naravno da je stečeno iskustvo neprocenjivo i daje izvesnu prednost na duge staze, jer za svaki uspeh su, ipak, potrebni rad, trud i posvećenost.

• Vozači često moraju da menjaju taktiku u toku trke. Da li ste i vi nekad bili u takvoj situaciji?

Da, to je život. Nijedna putanja nije pravolinijska i do kraja prohodna. Svaki put je pun iznenađenja, ma koliko se trudili da se unapred pripremimo i informišemo, dešavaju se situacije koje nismo planirali, a koje moramo brzo savladati. Moramo misliti brzo, ne dvoumiti se, već se prilagoditi u što kraćem periodu. Nekada je i pogrešna odluka bolja, tj. nanese manje štete, nego izostanak reakcije.

• Šta najviše cenite kod suvozača u poslovnom, a šta kod suvozača u privatnom životu?

U poslovnom segmentu kod suvozača cenim budnost, posvećenost i orijentisanost ka ostvarivanju rezultata i rešavanja problema; u privatnom životu izdvajam integritet i čestitost.

• Koliko se često usudite da „vozite bez ruku” (preduzimate relativno riskantne poteze)?

Idook media

Vozim ponekad bez ruku, ako osetim da je adekvatna prilika, kada su procene takve da rizika nema, odnosno da su minimalni. Za početak, proverimo ogledala da izbegnemo „mrtve uglove”. Svi ponekad rizikujemo, i to je život.

• Da li vam se nekad desilo da pomislite da ste izgubili kontrolu, ali ste ipak uspeli da se „vratite na stazu”?

Osećaj gubitka kontrole se dešava sa manjkom pažnje, sa umorom ili kada se previše opustimo u poznatim okolnostima. Budnost je ta koja me je u takvim trenucima jednim trzajem vraćala na pravac. Nakon toga smo, najčešće, mnogo oprezniji i posvećeniji.

• Koje odlike, po vašem mišljenju, čine šampiona?

Šampion je sazdan od vere i samopouzdanja. Disciplinovani profesionalac koji poštuje učesnike, ali sebi svakodnevno zadaje nove ciljeve i pomera granice, ima strast ka tome što radi i ne plaši se poraza, već kreće uvek novom snagom iznova ka svom novom cilju.

• Da li vam je u karijeri (ali i u privatnom životu) važnija brzina ili pouzdanost?

Brzina je nešto što me raduje, volim dinamiku, ali uvek biram pouzdanost, jer bez toga brzina gubi svaki smisao. Onaj ko poseduje obe osobine stiže na razne trke i utakmice, a elan dominira.

• Koliko treba ulagati u mašinu (proizvod, uslugu i sl.), a koliko u „pit-stop” (ljude)?

Proizvodi i usluge upravo i zavise od zaposlenih, tako da tu ne treba praviti kompromis. Kvalitetan tim kreira atraktivne usluge i proizvode, dodatno ih unapređuje i stvara veću vrednost kompanije. Talente treba prepoznavati, privlačiti u tim, negovati i razvijati.