Zamislite svet bez brisača za vetrobran, bežičnih komunikacija ili kompajlera – zvuči nezamislivo, zar ne? A znate li da su upravo žene bile te koje su stvorile ove revolucionarne izume? Od Ejde Lavlejs, prve programerke na svetu, do Hedi Lamar, holivudske dive i pronalazačice tehnologije koja je postavila temelje za vaj-faj (WiFi), žene su kroz istoriju stvarale inovacije koje su promenile način na koji živimo.

I dok su mnoga njihova dostignuća ušla u globalnu istoriju, i na našim prostorima su postojale žene koje su pomerale granice nauke i tehnike. One su patentirale medicinske aparate, razvijale hemijske procese i kreirale rešenja koja su unapredila industriju. Njihova imena možda nisu dovoljno poznata, ali su njihovi izumi ostavili neizbrisiv trag. Ovaj tekst donosi priče o ženama koje su hrabro koračale kroz svet inovacija i dokazale da genijalnost nema pol.

Freepik: Getty images/ Unsplash

Da bismo dobili podatke o ženama izumiteljima, obratili smo se Zavodu za intelektualnu svojinu, gde smo saznali da su žene pronalazači nosioci 13 odsto patenata u svetu, što je, otprilike, odnos jedna izumiteljka na sedam izumitelja.

„Ova nesrazmera ipak teži da se izravna jer nastavi li se ovaj tempo inovacija, 2070. godine biće otprilike jednak broj jednih i drugih izumitelja što i nije tako loše ako se uzme u obzir da razlika postoji već dugi niz vekova”, stoji u njihovoj publikaciji „Kratak pregled izumiteljki 20. veka”, koja je napravljena detaljnim uvidom u patentne spise četiri Jugoslavije. Iznenađuje podatak da je u celom 20. veku samo deset srpskih izumiteljki patentom zaštitilo svoje pronalaske. Iz ove publikacije izdvajamo pet genijalnih žena i njihovih pet još genijalnijih izuma.

Katarina Mladenović

Postupak i smesa za oslikavanje tkanina – 1924. godina

Katarina Mladenović je jedina izumiteljka iz perioda pre Drugog svetskog rata o kojoj se zna dosta, a njen rad i dan-danas ima veliki značaj za primenjene umetnosti. Nakon Prvog svetskog rata, njena porodica prolazi kroz teška vremena – osiromašena ratnim pljačkama, a kasnije dodatno pogođena ekonomskim krizama. Ljubomir, Katarinin suprug, ostaje bez posla, a ona shvata da je došao trenutak da preuzme odgovornost za izdržavanje porodice sa mnogo dece. Tada dolazi na ideju da otvori modni salon. U godinama neizvesnosti i siromaštva savladala je razne veštine, polaže ispite za krojački zanat i 1920. godine stiče diplomu, a već naredne godine otvara modni salon. Katarina postaje prva modna krojačica u Beogradu koja organizuje izložbu svojih modela. Njena kreativnost ide i korak dalje – 1923. godine razvija tehniku oslikavanja tkanina, potpuno novu u Beogradu u to vreme, a već 1924. uspešno je patentira. Inspiraciju pronalazi u srpskim narodnim motivima, posebno pirotskim ćilimima, čiji su simboli kroz vekove nosili snažnu umetničku i identitetsku vrednost.

Marija Ostelecki

Metalni zapušač za boce i slično – 1926. godina

Patent metalnog zapušača pokazao se kao izuzetno uspešan izum, koji i danas živi na bocama širom sveta. Postao je neizostavan deo svakodnevnog života i ključan element u industriji pakovanja tečnosti. Njegova jednostavnost i praktičnost su toliko ubedljive da ni decenije tehnološkog napretka nisu uspele da ga istisnu s tržišta. Šta je sama izumiteljka imala od ovog patenta, ili da li je zbog njega pretrpela neku nepravdu – ostaje nepoznato. Ipak, postoji mogućnost da je upravo ovo bio prvi patent ove vrste zatvarača u svetu, što bi ga svrstalo među one izume koji su oblikovali savremeni život. Izumiteljka je u svom opisu istakla: „Do sada u upotrebi zapušači su imali ulogu da budu samo jednom upotrebljeni izuzev onih od porcelana. Prednost pronalaska je što ni u kom slučaju nije skuplji od zapušača od plute, i što se može upotrebljavati hiljade puta, a da se ne deformiše i da uvek hermetički zatvara bocu ili teglu.” Pored toga, njegova cena nije prelazila cenu klasičnih zapušača od plute, što ga je činilo i praktičnim i ekonomski isplativim rešenjem.

Danica Tarabić

Aparat za kuvanje tečnosti, kafe, čaja i sličnog – 1931. godina

Daničin pronalazak, kako je navedeno u patentnom spisu, predstavlja inovativan aparat za kuvanje tečnosti poput kafe i čaja, sa ključnom prednošću – mogućnošću rasklapanja tokom kuvanja. Kada se napitak pripremi, uređaj se sklapa i odlaže na mesto izolovano od hlađenja, omogućavajući da kafa ili čaj ostanu topli i spremni za posluživanje čak 24 sata. Ova praktična ideja spojila je funkcionalnost i efikasnost, a njen koncept i danas zvuči moderno. Uz blagi redizajn, ovaj uređaj bi mogao ponovo da pronađe svoje mesto u domaćinstvima – ne samo kao korisna sprava već i kao atraktivan retro dodatak koji spaja tradiciju i inovaciju.

Andreja Ilić

Kalendar za 1934. godinu – 1934. godina

Andrejin kalendar predstavlja zanimljiv i praktičan pronalazak – dizajniran da bude dovoljno mali za nošenje u džepu, ali i funkcionalan kao stoni model kada se postavi na kosi nosač. Nažalost, nijedan sačuvani primerak nije dostupan danas, a patentni spisi ne pružaju dovoljno detalja za njegovu potpunu rekonstrukciju. Ipak, sama ideja prilagodljivog kalendara, koji se lako može koristiti u različitim situacijama, pokazuje inventivnost svoje autorke. Možemo samo da nagađamo kako je izgledao, ali ostaje činjenica da je njegov koncept bio korak ispred svog vremena.

Jelena Šonfeld

Bilijarski sto gde se trajanje igre može unapred odrediti novčanim ulogom – 1936. godina

Ovaj pronalazak odnosi se na bilijarski sto čija je glavna inovacija unapred određivanje trajanja igre novčanim ulogom. Ovaj uređaj nije samo odraz velike ekonomske krize, već i savremene potrebe za maksimiziranjem profita iz igre. Iako u to vreme možda nije bio potpuno shvaćen, njegova ideja bila je pomalo ispred svog vremena, jer je eliminisala potrebu za ljudskim nadzorom igre. Kako je izumiteljka istakla, sada nije bila potrebna osoba koja bi pratila igru i njeno trajanje, čime su se smanjile moguće nesuglasice i prepirke.