Želite da vas shvate ozbiljno? Nikada više ne počinjite mejl ovako
Fraza „Nadam se da ste dobro“ već godinama dominira kao uvod u poslovne mejlove. Iako je dobronamerna, često ne ostavlja nikakav utisak, štaviše, u mnogim slučajevima može delovati generično, neiskreno, pa čak i dosadno. Sagovornici takve poruke često preskoče, jer uvod jednostavno ne pruža razlog da se poruka pročita do kraja.
Stručnjaci za mejl komunikaciju sve češće upozoravaju da prvi redovi mejla nisu samo „usputna kurtoazija“, već ključan trenutak za ostavljanje snažnog prvog utiska. Ako otvaranje ne privuče pažnju, velika je verovatnoća da ni ostatak poruke neće biti ozbiljno shvaćen, ili uopšte pročitan.
Zašto mejl fraza „Nadam se da ste dobro“ više ne funkcioniše?
Problem nije u tome što je ova fraza nepristojna, već što je postala besmislena. Reč je o klišeu koji zvuči kao da je iskopiran iz šablona i zalepi-lepi mejla. Toliko je učestala da većina ljudi više ni ne registruje njen sadržaj. U nekim situacijama može čak delovati lenjo i nepersonalizovano, naročito ako se radi o osobi s kojom se nije komuniciralo duže vreme.
Foto: Unsplash
Pored „Nadam se da ste dobro“, preporučuje se izbegavanje i sledećih tipičnih početaka:
- Generički šabloni: Ako uvod može da se iskopira i zalepi u još 100 drugih mejlova bez ikakve izmene – verovatno nije dovoljno konkretan.
- Brzi zahtevi bez konteksta: Neposredno upućivanje molbi ili zahteva, bez prethodnog odnosa, može delovati hladno i isključivo poslovno.
- Prazni izrazi entuzijazma: Rečenice poput „Srećan ponedeljak!“ ili „Nadam se da vam je nedelja dobro počela!“ deluju kao čisto popunjavanje prostora, osim ako se ne dodaju lični detalji koji im daju smisao (npr. „Srećan ponedeljak! Nadam se da ste uživali u vikendu – ja sam prvi put išao na planinarenje i bilo je odlično.“).
Šta napisati umesto toga?
Dobar uvod u mejlu treba da bude konkretan, ljudski i smislen. Bilo da se radi o nastavku komunikacije, novoj saradnji ili prezentaciji ideje, način na koji se poruka otvara u velikoj meri određuje njen ishod.
Evo nekoliko učinkovitih primera koji mogu zameniti izlizane fraze:
1. Pozivanje na prethodni kontakt
Ako je prethodna komunikacija već postojala, čak i kratko, dobro je podsetiti na nju kako bi se mejlu odmah dalo na značaju.
„Bilo je sjajno razgovarati na konferenciji [ime događaja] pre nekoliko meseci.“
„Cenim vaše komentare sa jučerašnjeg sastanka o strategiji.“
2. Pokazivanje pozitivne energije
Pozitivne i akcione rečenice stvaraju utisak entuzijazma i spremnosti za saradnju.
„Radujem se zajedničkom radu na ovom projektu – evo brzog ažuriranja.“
„Mnogo sam razmišljao o našem razgovoru i želim da podelim jednu ideju.“
3. Uvažavanje trenutka
Nije nužno ignorisati vremenski razmak ili zauzetost sagovornika, naprotiv, priznanje tog konteksta može delovati obazrivo.
„Znam da je trenutno veoma nezgodan period, ali želeo sam da vam skrenem pažnju na ovu priliku.“
4. Fokus na primaoca
U situacijama povezivanja, umrežavanja ili predstavljanja, korisno je staviti akcenat na drugu stranu.
„Čestitam na nedavnom lansiranju proizvoda! Ako želite, mogu da podelim povratne informacije koje bi vam koristile u narednim fazama.“
„Video sam vaš post o [tema] i ostavio je snažan utisak – hvala vam na tome.“
Zaključak je jednostavan, uvod u mejl ne bi trebalo da bude puka formalnost. Prava rečenica na početku može otvoriti vrata boljoj komunikaciji, većem uticaju i stvaranju poverenja. Umesto praznih fraza, bolje je ponuditi autentičan, pažljivo osmišljen početak, onaj koji se ne zaboravlja.
Izvor: BIZLife/K. J.
Foto: Unsplash
