Tada živimo jedan od najboljih scenarija. Probudimo se malo pre samog alarma u osunčanom ambijentu. Izlazimo iz kreveta i sve vidimo kristalno jasno. Osveženi smo, puni energije i raspoloženi. Noć iza nas je bila dobra. Iako smo se budili par puta, bilo nam je udobno i prijatno, pa smo brzo ponovo tonuli u san.

Naše zadovoljstvo postaje veće, pred nama su jutarnji rituali (kafa, šetnja ljubimca, lep doručak…), posao koji nas ispunjava, ljudi koji nam prijaju, bolje tolerišemo nepredvidive okolnosti i zadatke, a posle toga se sa punim fokusom upuštamo u hobije koje volimo. Vreme za igru i spontanost dolaze nam prirodno tokom dana.

Ako postavimo pitanje da li smo ovako proveli sve noći i dane tokom poslednjih nedelja ili meseci – nije često, niti očekivano da odgovor bude potvrdan.

U realnosti je sasvim prirodno da povremeno – na primer, dva dana tokom nedelje – ne spavamo dobro. Promene na poslu, novi zadaci, nesuglasice sa bliskim ljudima i šire društvene i ekonomske (ne)prilike dovode do tenzije, ubrzanja tokom dana, što počinjemo da osećamo i u krevetu. Dešava se i da nakon neprospavane noći budemo nefokusirani i pospani na poslu ili tokom dana, što je „spillover” efekat (engl. efekat prelivanja) na delu. Ovo je normalno, a kod nas i posebno očekivano, jer – verovali ili ne verovali – posle Turske spadamo među najzaposlenije nacije Evrope, kako nam govore podaci Eurostata iz 2024. godine.

Međutim, šta ako odemo na godišnji odmor i preko dana se ne odvajamo od poslovnih četova ili laptopa? Odemo na spavanje – telo nam spava, um je pospan, ali čim dotaknemo krevet, kao da je neko uključio prekidač: eksplodira karneval misli, dešavanja tokom dana, naviru zadaci koji predstoje, brige, ili samo gorki prizori učinjenih grešaka iz daleke prošlosti, sa rešenjima koje nikad nećemo imati prilike da realizujemo.

Pogledajmo sad ove činjenice

Loše spavanje je globalni socio-ekonomski teret, za koji se procenjuje da godišnje samo u Sjedinjenim Američkim Državama prouzrokuje probleme od oko 970 miliona do neverovatnih 112 milijardi dolara potrošenih na otklanjanje štete nastale usled problema sa spavanjem, odsustva radnika, zdravstvenih i sudskih troškova i dr.

U pitanju su problemi koji beleže tendenciju rasta i koji su društvena, ekonomska i zdravstvena noćna mora. U Japanu je situacija otišla dotle da je poslednjih decenija uočljiv fenomen „inemuri” – dremanje radnika u javnom prostoru ili poslovnom ambijentu usled iscrpljenosti.

Nije neočekivano ni da svaka četvrta osoba među našim sugrađanima i sunarodnicima ima ozbiljnije probleme sa spavanjem, poput insomnije. To je slučaj i kod drugih naroda. Manje poznat, ali zabrinjavajuć podatak jeste da svaka treća osoba među nama može biti na putu da razvije ozbiljne poremećaje spavanja, često i nesvesno.

Kada se to dogodi, briga za opšte zdravstveno, mentalno stanje ili samo žal za ispunjenom i smislenom svakodnevicom postaju terapijska realnost. Brige, depresivnost, frustracija usled nespavanja i zavist kod korisnika usluga zato što njihovi bliski ljudi, kolege ili čak ljubimci spokojno spavaju – redovni su utisci koji se javljaju. Ovo je nešto što stručnjaci koji su na prvoj liniji borbe sa ovom epidemijom neretko zatiču kao dodatne komplikacije.

Čemu onda balans poslovnog i privatnog života i zašto nam to zvuči kao kliše? Zašto je to tako frustrirajuće čuti i šta to, pobogu, znači?

U pitanju je rutina koju, kao zrele osobe koje brinu o sopstvenom psiho-fizičkom blagostanju, odgovorni radnici, vrsni spavači, ali i, pre svega, majstori odmora – oživljavamo i održavamo uz nekoliko grupa veština:

• 1. Povlačimo granice između vremena za posao i vremena za odmor, ne iz privilegovanosti, nego iz nužnosti. Krevet posmatramo kao „svetilište”.

Vreme pre spavanja koristimo da „oladimo” od aktivnosti, a krevet koristimo samo za spavanje. Kao što se ne tuširamo u kuhinji, nemamo seansu masaže za vreme važnog poslovnog sastanka u sali za sastanke, tako nema prostora da posao niti bilo kakve druge aktivnosti koje nas razbuđuju radimo u krevetu, a ako je moguće, ni za vreme odmora. U suprotnom, pravimo naviku da nam um radi u poslovnom modu u ambijentima gde treba da se opušta i/ili spava.

• 2. Aktivni smo tokom dana (što više na prirodnom svetlu), usporavamo i spavamo na kraju dana (u ambijentu sa prigušenim svetlom ili u totalnom mraku).

Svetlost je jedan od najvažnijih signala umu za aktivitet. Mrak je jedan od najbitnijih signala za um da treba da se „pritaji”.

• 3. Idemo na spavanje samo kada smo pospani.

Pospani smo kada nam kapci padaju, imamo utisak da nam se oči zavrću ka gore i „unazad”, glava nam „kljuca”, a što više gledamo u pod, imamo pomisao kako bismo mogli i tu da legnemo. Dakle, ne umorni, kao da smo dizali tegove, zadihali se i treba nam pauza. Umor se otklanja pauzom, a pospanost spavanjem.

• 4. Svesni smo da su opuštenost i odmaranje dobri preduslovi za spavanje, ali da spavanje dolazi samo.

Spavanje nije cilj do kog trčimo, stanje koje treba da izmaštamo ili proizvedemo mislima, niti dobitak koji treba da prizovemo mantranjem i molbama. Spavanje je talas koji čekamo, a mi kao „surfer” štedimo energiju odmorom i opuštanjem na dasci pre toga. Naposletku ga puštamo da nas nosi i da nam se sam „javi”.

• 5. Svesni smo da šta, kada, kako, gde i sa kim radimo tokom dana može presudno da utiče na naše spavanje.

Redovne i dobro usklađene rutine ustajanja i odlaska na spavanje, umerene dremke, druženje s ljudima, povezivanje s hobijima i druge aktivnosti koje naš život čine ispunjenim – doprinose da se osećamo angažovano, efikasno i da živimo najbolju verziju života koju možemo da zamislimo.

Aktivno rešavanje problema, odmerena fizička aktivnost i radno opterećenje u toku dana dovode do izgradnje potrebe za spavanjem i do potencijalno „rasterećenog” uma tokom noći. Takođe, ljudi koji nam pružaju podršku, čine da se osećamo sigurno, prihvaćeno i zbrinuto – čine „oazu mira” koju nosimo sa sobom u krevet, ili na posao.

Dubok, dovoljno dugačak i redovan san, pored imunološkog sistema, najveći je biološki dar zdravlju. To je preduslov za ispunjavajuću karijeru i život, ali je i posledica odmerene i uravnotežene rutine. Imajmo na umu da bi trebalo da karijerni život i mir budu jednako negovane rutine tokom nedelje. Kao paralelni životi koji idu „rame uz rame”, nikako jedan nauštrb drugog.