Zašto je legendarni pisac tražio da mu spale sva dela?

Franz Kafka rođen je 3. jula 1883. godine u Pragu. Studirao je pravo i radio kao pravnik u jednoj osiguravajućoj kompaniji. Bio je neobičan čovek, povučen, ozbiljan, retko nasmejan i duboko nesrećan. Njegov život obeležili su komplikovani odnosi s ocem, ali i s brojnim ženama s kojima nikada nije pronašao istinsku sreću. Ipak, danas se smatra jednim od najznačajnijih pisaca 20. veka – čovekom čija je književna veličina neprikosnovena širom sveta.

Odrastanje u senci autoritarnog oca

Kafkin otac Hermann bio je Jevrejin iz radničke klase. U Pragu 1880-ih dominirali su Nemci, a antisemitizam je bio prisutan u svim slojevima društva. Uprkos tome, Hermann Kafka uspeo je da se izdigne – bio je uspešan trgovac i oženio se obrazovanom ženom, te je vrednim radom sebi obezbedio mesto u višim društvenim krugovima koji ga, međutim, nikada nisu u potpunosti prihvatili.

Foto: Freepik

Vaspitavan uverenjem da bez čvrstog stava nema uspeha, Hermann je svom sinu želeo put bez prepreka – želeo je da Franz bude uspešan, jak, dominantan. Ali Kafka je bio sve suprotno: fizički slab, povučen, stidljiv i često bolestan. Taj jaz u karakterima doveo je do dubokog razočaranja i hladnog odnosa oca prema sinu, odnosa koji će trajno obeležiti Kafkinu psihu i delo.

Zaboravljena dela Crnjanskog, Meše i Kiša: Ideje za letnje podsećanje na domaće klasike

Tokom studija prava, Kafka je upoznao Maxa Broda, šarmantnog i duhovitog mladića koji je ubrzo postao njegov najbliži prijatelj i jedini istinski saveznik. Delili su ljubav prema književnosti, a Brod je bio čovek koji je najdublje razumeo Kafkin unutrašnji svet.

Usamljen i kad je voleo

Jednog dana, Max ga je pozvao na druženje sa svojim prijateljima. Tamo je Kafka upoznao Felice Bauer – devojku prosečnog izgleda iz Berlina, koja mu se odmah dopala. Ipak, Kafka joj ljubav priznaje tek pismima, nakon njenog povratka u Berlin. Iako duboki introvert, čeznuo je za bliskošću, ali je verovao da najbolje funkcioniše, kad je sam.

Franz Kafka, Prag

Mesecima su razmenjivali pisma, gotovo svakodnevno, ali Kafka je stalno odlagao susrete. Tek 1914. godine, par se verio, ali ni tada nije pronašao mir. Već posle tri meseca, zaruke su raskinute. Kafka je i dalje bio duboko nesrećan, zarobljen u sopstvenim strahovima i osećaju bezizlaznosti.

Godine 1917. saznao je da boluje od tuberkuloze, bolesti koja je u to vreme bila smrtna presuda. Uprkos tome, nastavio je da piše sve do svoje smrti 3. juna 1924. godine.

Poslednja želja koju prijatelj nije ispunio – na sreću čitavog sveta

Da nije bilo Maxa Broda, Kafka bi možda ostao poznat samo po jednoj noveli – „Preobražaj„, jedinom delu koje je objavljeno za njegovog života. Na samrti, Kafka je svom prijatelju ostavio rukopise uz strogu molbu – da ih spali.

Max Brod tu želju nije ispunio. Uveren da svet mora upoznati Kafkino stvaralaštvo, objavio je njegove rukopise uz pomoć izdavačkih veza. Tako su svetlost dana ugledali romani „Proces„, „Dvorac“ i „Amerika“ – dela koja danas čine temelje moderne književnosti.

Letnje svetlo i teška osećanja : Pet „letnjih“ knjiga iz popularne psihologije po našem izboru

Do 1930. sva tri romana su bila objavljena u Evropi, a nakon Drugog svetskog rata Kafka postaje svetski fenomen. Njegov uticaj dopire do velikana kao što su Nabokov, Garsija Markes i Borhes. Njegove knjige su prevedene na desetine jezika i nalaze se u bibliotekama širom planete.

Danas je Franz Kafka jedna od najprepoznatljivijih i najuticajnijih ličnosti 20. veka – čovek čija je senka prevazišla i oca koji ga nikada nije razumeo.

Izvor: BIZLife/K. J.

Foto: Freepik, Unsplash