Zašto isti stres nije isti za sve? Ključ je naučiti PRAVILNO REAGOVATI
Kada se u društvu spomenu izrazi kao što su anksioznost, emotivno pregorevanje i stres, većina ljudi slegne glavom kao da je to normalni i sastavni deo života ljudi u 21.veku. Možda i jeste, ali to ne znači da trebamo da ih osporavamo i prihvatamo kao novu normalnost, shodno tome da navedena stanja imaju tendenciju pogoršavanja i izazivanja mnogo većih problema koji mogu uticati na funkcionisanje našeg organizma. Borba sa samim sobom i prihvatanja da nam je potrebna pomoć je pola posla.
Doživljaj stresa je subjektivna kategorija, što znači da na isti stres, različiti ljudi mogu različito reagovati. Te razlike nastaju zbog različitog načina razmišljanja u stresnim situacijama.
Prihvatanje različitosti u poimanju sopstvene i tuđe stvarnosti je veliki korak ka razumevanju problema i privatanju da ne postoji osoba u bliskom okruženju koja može da ga reši. Ukoliko niste spremni da potražite stručniju pomoć, za borbu sa psihiloškim stanjima ste najviše potrebni sami sebi.
Kada prestanemo da se trudimo da budemo savršeni, zapravo možemo biti bolji
Zatrpani smo savršenim slikama tuđih života na društvenim mrežama, u knjižarama postoji zasebna polica koja vrišti svojim šarenim naslovima kako može da nam reši život, dok okolina u najboljoj nameri može da vam upropasti psihu. Jedi zdravo, meditiraj, ustani rano, treniraj, budi proaktivan, budi odgvoran, putuj, budi društveno osvešćen, budi namejan, dobar kolega, dobar šef, budi dobro dete, muž, žena, roditelj. Spisak koji je beskonačan i počinje sa „budi“. A šta ako nećemo ili ne možemo? Ako je našem organizmu potrebno da ujutru ustane kasnije, da nam meditacija stvara nelagodu i da vam danas jednostavno nije dan da budete nasmejani i ljubazni prema svima? Spoznaja i prihvatanje sebe daju slobodu, a vaša je odgovornost kako ćete tu slobodu koristiti. Nije potrebno da budete savršeni u očima drugih da bi bili savršeni sebi.
Obratite pažnju na ono što ide dobro, ne samo na ono što je loše
Ljudsko biće je skup navika koje nas čine onim što jesmo. Vrlo često znamo da budemo konzumenti svega u našoj okolini, a da vrlo malo stvari osećamo dok ne pođu po zlu. Težnja ka nečemu boljem, želja za progresom i trud za to nas dovode do prodrazumevanja stvari koje već imamo, kao da nam nekim božanskim pravom pripada zauvek. Tada dolazimo do faze kada naizgled imamo sve, a osećaj praznine nas razara i hoćemo još, al najčešće ne možemo da definišemo šta to hoćemo. Sasvim je u redu težiti višim ciljevima, ali koja je njihova svrha ukoliko ne uživate u trenutno već ostvarenima?
Nezadovoljstvo je šansa za oporavak
Sreća se trenira, ne podrazumeva se. Stres nam govori da nam emocije nisu na mestu, da psihiloško stanje nije u skladu sa nama i bez toga nikada ne bi bili samostalno u prilici da shvatimo da je bavljenje sobom zapravo neophodna disciplina i potrebna joj je konstantnost. Ukoliko na stres pogledate kao na priliku, umesto na teret, zar to nije način da se osetite makar malo bolje?
Izvor: BizLife
Foto: Pixabay
