Hajde sada da zamislimo kako to izgleda iz ugla praktikantkinje: umesto da broji dane do povratka na fakultet (hoće li ga uopšte biti?), ona ulazi u ozbiljnu IT kuću, banku ili telekom, seda ispred monitora i dobije pristup live logovima. Jutro joj počinje lovom na sumnjivi domen, podne provodi uz picu i diskusiju o zero-trust arhitekturi, a predveče piše mini-izveštaj o blokiranom pokušaju brute-force napada. Dok prijatelji na plaži postavljaju storije gde samo treba da „klikneš ovde da osvojiš iPhone”, ona zna tačno zašto je tom linku prva stanica karantin, a ne nagrada. Za tri meseca će steći iskustvo koje se u CV-ju meri u godinama, a kompanija za to vreme dobija svež talenat, razvijenu internu mentorsku kulturu i priču za Linkedin koja pogađa „u sridu” ESG ciljeve i employer branding.

Ali sve ovo, međutim, počinje još ranije. U deset srednjih škola širom Srbije niču sajber klubovi za devojke između šesnaest i devetnaest godina. Osmosedmični ciklus obuhvata pet radionica iz osnova sajber bezbednosti, dve sesije posvećene rušenju rodnih stereotipa i jednu mapu karijernih puteva, ukupno šesnaest sati zbog kojih će polaznice ubuduće dvaput razmisliti pre nego što javno objave datum rođenja ili kliknu na „vidi ko ti gleda profil” . Za naše tržište to znači da se pravi talenti prepoznaju u formativnim godinama, još pre prve godine fakulteta.

Konačno, CybHER nije samo program praksi i klubova. Na trećem nivou, u fokusu su HR prakse i kako one mogu konkretno da se poboljšaju kada je rodno pitanje posredi. Do petnaest organizacija u Srbiji dobiće podršku da kroz interne politike poboljšaju prakse zapošljavanja, zadržavanja i napredovanja žena u sajber odeljenjima, uz prateću nacionalnu konferenciju na kojoj se deli iskustvo i ističu rezultati. Tako se krug zatvara – od srednjoškolke koja prvi put otkriva šta znači „phishing”, preko stažistkinje koja rešava pravi sajber incident, do kompanije koja može da pokaže da rodna raznolikost kod njih nije neka politika na papiru ili slajd u prezentaciji, već suštinski ugrađena u procedure i kulturu organizacije.

Kada se podvuče crta, ova letnja ponuda je teško nadmašiva, jer jedna potpisana izjava o saradnji donosi tri meseca mentorskog rada i stipendiju koju stažistkinji plaća projekat. Svi ostali prateći elementi vrede suvog zlata: interni PR, reputacija progresivnog poslodavca i, najvažnije, konkretno smanjenje rizika od napada, kojih leti ima više nego srpskih tablica na Evzoniju.

Tako, dok ostatak tržišta čeka septembar da bi se ponovo uhodao, kompanije koje razumeju vrednost proaktivnog sajber pristupa mogu već sad da sednu za isti sto s novim talentima, mladim ženama koje razumeju i SOC i Tiktok algoritam, koje govore jezik generacije Z, ali i jezik enkripcije. U vremenu gde svet ode dođavola kroz prave i sajber ratove, odluka da uložite tri meseca u razvoj talenta praktikantkinje zvuči samorazumljivo, poput belodane činjenice da se nikud ne mrda bez SPF faktora 50. Razlika je samo u tome što digitalne opekotine bole daleko duže.

I zato, pre nego što esejski zaključimo da je leto „mrtva sezona”, razmislimo da, ipak, septembar dočekamo s novom generacijom sajber talentovanih žena pod našim krovom. Ako je „firewall nova krema za sunčanje”, onda je CybHER najefektniji zaštitni faktor ovog leta. Kompanije koje se u ovakve „letnje šeme” uključe na vreme biće među retkima koje neće morati da gase požar kad temperature odu u nebesa, bilo to u vazduhu, bilo u sajber prostoru.