ZABORAVNI STE? Kada je to ok, a kada bi trebalo da se zabrinete
Koliko se dobro sećate šta ste radili prošle nedelje? Nestanak memorije nije uvek znak starenja. Pošto je ovo veoma aktuelna tema poslednjih nekoliko nedelja odlučili smo da vam napišemo nešto više o tome.
Ne možete da se setite gde ste ostavili ključeve od auta, ne možete da se setite nečijeg imena…? Memorijski lapsusi se dešavaju svima i postoje životni trenuci u kojima se pitamo da li su ovi izleti normalni.
Sajt Quora je nakon konsultacije sa doktorima iz centra za memoriju i starenje objavio tekst koji treba da vam pomogne da razumete i prepoznate tipičnu zaboravnost, ali i znakove ozbiljnijih problema kao što su demencija ili Alchajmerova bolest.
Starenje ostavlja promene na našem umu i telu. Zaboravnost je jedna od njih. Ozbiljnije psihičke bolesti takođe ozbiljnije ugrožavaju vaš um. Njih prepoznajete kada nije u mogućnosti da naučite nove informacije ili da zapamtite šta se upravo dogodilo. To su rani simptomi.
Šta je normalno
-Odsutno stanje uma. To se najčešće dešava kada ne obraćate dovoljno pažnje na stvari koje su vam pri ruci.
-Povremeno zaboravljanje gde ste ostavili stvari.
-Vremenom zaboravljate stvari. Naš mozak radi kao kompjuter. Određene stvari mora da obriše da bi napravio mesta za nove.
-Štvari ’na vrh jezika’ kojih se setite tek kasnije.
-Korišćenje podsetnika kako biste sve vapamtili i obavili.
-Ukoliko i pored memorijskih lapsusa vaša ličnost i raspoloženje ostaju isti to je dobar pokazatelj da verovatno nije ništa ozbiljnije.
Nesvakidašnje zaboravljanje je mnogo kompleksnije. Sa demencijom i ozbiljnim problemima sa memorijom javljaju se i druge nedaće. To se prvenstveno vidi u tome što osoba zapostavlja samu sebe ali i njene druge sposobnosti. Ovi problemi utiču na rad, hobi i društvene aktivnosti. Ovo se prikazuje na duge staze i osoba koja dugoročno gubi sve više i više staru sebe. Na kraju dolaze najranija sećanja, najčešće iz detinjstva.
Šta nije normalno
-Česte pauze da biste se setili reči ili sećanja.
-Zaboravljanje nedavnih događaja.
-Kada vaši najbliži primete problem pre vas.
-Promene raspoloženja i ličnosti se takođe dešavaju.
-Teškoće prilikom obavljanja jednostavnih, rutinskih zadataka kao što su plaćanje računa ili oblačenje.
-Gubite se u poznatim mestima.
-Ponavljanje istog razgovora.
Zaboravljanje je veliki problem ali ne treba da vas uzbudi ono što ste do sada pročitali jer su to retki slučajevi, najviše kod starijih ljudi i na njih se može uticati. Ukoliko ste zaboravni verovatno je uzročnik neka od sledećih stvari:
-Umor i nedostatak sna. Doktori znaju da REM faza sna igra značajnu ulogu u memoriji.
-Manjci u ishrani. Vitamin B12 iz hrane, mlečnih proizvoda, ribe i mesa je od suštinskog značaja za normalnu funkciju nerava.
-Mnogo stresa. Ukoliko imate teško breme na leđima postajete preplavljeni i veoma vam je teško da zapamtite sve svoje obaveze.
-Depresija.
-Zdravstveni problemi. Neke neme promene na koje ni ne obratimo pažnju mogu promeniti funkciju mozga i iscrpljuju memoriju. Istraživači su takođe otkrili da su zaboravni možda u većem riziku od moždanog udara.
-Lekovi. Sporedni efekat nekih lekova je gubitak pamćenja. Jedni od njih su neki lekovi za dijabetes i neki lekovi za holesterol.
[preporucene_vesti ids=“242305, 239923, 237588″]
Izvor: BIZLife
Foto: printscreen
Piše: D.G.
