Vlahović: Neophodna opreznost i štednja u vođenju fiskalne politike

Kriza koja se već vidi na horizontu razlikovaće se od velike depresije 2008.godine, zato i odgovor treba da bude drugačiji, odnosno neophodno je načelo opreznosti i štednje u vođenju fiskalne politike, poručio je danas predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović.

On je danas na otvaranju 29. Kopaonik biznis foruma istakao da se suočavamo sa izraženim ekonomskim i geopolitičkim rizicima.

“Kriza koja se već vidi na horizontu razlikovaće se od velike depresije 2008.godine, zato i odgovor treba da bude drugačiji. Neophodno je načelo opreznosti i štednje u vođenju fiskalne politike. To znači bez nepotrebnog trošenja novca za podsticaj tražnje.To podrazumeva i niži deficit od planiranog, komforniji fiskalni prostor kao i smanjenje duga. Monetarna politika treba da nastavi sa implementacijom seta sofisticiranih meraradi najefikasnijeg odgovora na postojeće i očekivane inflacione pritiske, bez ugrožavanja ekonomske aktivnosti”, izjavio je Vlahović.

Vlahović je tokom svog obraćanja istakao dugogodišnju saradnju Saveza ekonomista sa UNICEF-om. “Održivi razvoj počinje i završava se sa decom i mladima. Ove godine u saradnji sa UNICEF-om imaćemo priliku da čujemo šta mladi očekuju od nas. UNICEF je otvorio vrata svog Plavog kluba prijatelja kroz koji svako od nas može da uradi u korist najdragocenijeg kapitala koji imamo – u korist dece i mladih”, izjavio je pozivajući prisutne da se učlane u Plavi klub prijatelja kako bi svi zajedno pokazali da poslovna zajednica pruža podršku deci.

Tabaković : Srbija na vreme kreirala rezerve

Prvog dana najznačajnijeg ekonomskog regionalnog skupa koji se održava u hotelu Grand Kopaonik, učesnicima se obratila Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije, koja je govorila o poremećajima na međunarodnom tržištu, prouzrokovanim ratom i krizom u Ukrajini, kao i  neizvesnim geopolitičkim zbivanjima.

Ona je istakla da je Srbija na vreme kreirala robne rezerve, rezerve energenata, devizne rezerve i efektivni strani novac.

„Mudrom i proaktivnom politikom, predsednik Srbije Aleksandar Vučić obezbedio je da Srbija plaća jednu od najpovoljnijih cena energenata. Vlada je odustala od redovnog povećanja akciza, čime je sprečen dalji rast cena goriva, a privremeno je ograničen i rast cena, a  imali smo i isplate jednokratne novčane pomoći za penzionere i mlade. Pripremili smo pakete mera i planski smo i na vreme obezbedili rezerve svega – robne rezerve, energente, devizne rezerve i efektivni strani novac“, istakla je Jorgovanka Tabaković.

Govoreći o inflaciji, dodala je da će prema projekcijama Narodne banke Srbije, inflacija od drugog tromesečja, biti na opadajućoj putanji. Tokom svog obraćanja ona je govorila i o rezultazima koje je naša zemlja ostvarila tokom pandemije koronavirusa. Istakla je da se Srbija vratila na predkrizni nivo bruto društvenog perioda nakon tri tromesečja, što, kako je dodala, nije bio slučaj nakon krize 2008. godine.

Jorgovanka Tabaković rekla je da je bankarski sektor tokom pandemije pokazao veću otoprnost, kao i da je ta institucija reagovala mudro i odgovorno kada je reč o Sberbanci.

Siniša Mali: Mir i stabilnost ključni za sve

Svoje izlaganje u okviru otvaranja 29. Kopaonik biznis foruma imao je Siniša Mali, ministar finansija u Vladi Republike Srbije. On je govorio o izazovima koji su postavljeni pred ceo svet zbog novonastale geopolitičke situacije i istakao da će Srbija da  nastavi da vodi odgovornu fiskalnu i monetarnu politiku, da prati situaciju iz dana u dan, i da reaguje čim bude bilo potrebe za tim.

„Svet u kome danas živimo nije svet koji smo poznavali pre dve godine“, izjavio je Siniša Mali na otvaranju najznačajnijeg ekonomskog regionalnog skupa. On je naglasio da je Srbija pokazala koliko snage ima da se nosimo sa krizom, da su pored investicija sačuvana radna mesta, kao i da u našoj zemlji nije bilo crnih scenarija masovnih otpuštanja i zatvaranja fabrika.

Govoreći o deficitu, izjavio je da će deficit ove godine biti 3% odsto, verovatno i manje, a za narednu godinu je projektovan 1,5 %, da se država  ponaša odgovorno i da je uprkos deficitu  održana stabilnost javnih finansija.

On je zaključio da su mir i stabilnost, u fiskalnom i monetarnom smislu, ključni za sve nas, da nam ne trebaju podele , da ostvaruijemo dobre rezultate kada je ekonomija u pitanju i da treba da se borimo za svako novo radno mesto i da stvaramo bolju Srbiju.

Obraćanje specijalnog govornika Jan Martijn Kisa, šefa delegacije MMFa u Srbiji u okviru 29. Kopaonik biznis foruma

Jan Martijn Kees, šef misije MMFa u Srbiji imao je specijalno obraćanje u okviru svečanog otvaranja 29. Kopaonik biznis foruma na kome je govorio o fiskalnim pravilima i dugu. „Fiskalna pravila imaju dobre pozitivne efekte na nivo duga i deficita. Zemlje koje poštuju pravila su više smanjila svoj dug, ona se bolje prilagođavaju i bolje prognoziraju fiskalni disbalans”, izjavio je Kees dodajući da fiskalna pravila najbolje finkcionisu kada su deo zakonske regulative, i da zvaničnici treba da uvide kada su prekršena i da onda stimulišu javnu debatu . On je dodao da se poslednjih nekoliko godina pravila uprošćavaju jer što su složenija, teža su i za primenu. “Fiskalna pravila sadrže ograničenja, ona su sredstvo kojima se obavezujete da ćete nešto uraditi, naravno uz politicku volju. Fiskalna pravila su najefektivnija su kada su podržana od strane širokog niza institucija,” rekao je Kees. Jan Kees govorio je i o situaciju u vezi sa dugom u Evrospkoj uniji u periodu od 2008 do danas. Naveo je da je veliki porast duga u ovom period u u svim zemljama, dok su Švedska i Malta uspele da ga smanje,kao i da je u Srbiji bilo povećanje duga od 26 % od BDP-a. Istakao je da je nakon globalne finansijske krize bilo je važno da zemlje smanje dug i obnove zaštitne instrumente, da se u mnogim zemljama ekonomski rast pojača, da je rast bio iznad nule i da su mnoge zemlje smanjile dug. Tokom obraćanja naglašeno je da se naročito u zemljama van evrozone radilo na smanjenu duga ili sprečavanju porasta. Kees je izjavio da je Srbija ostvarila razumni ekonomski rast i opadajući dug, kao i da u poslednje 2 godine, u period pandemije mnoge zemlje nisu bile pripremnljene i nastavile su sa povećanjem duga. “U mnogim zemljama je bilo povećanje duga za 10 odsto, u Srbiji je bilo manje povećanje u odnosu na druge zemlje jer je ekonomski rast bio jači. Dug u Evropi je sada dosegao nivo bez presedana”,zaključio je Kees.

 

PANEL 5 – PANDEMIJA I ODRŽIVO FINANSIRANJE ZDRAVSTVA U SRBIJI

Na zdravstvenom panelu u okviru 29. Kopaonik biznis foruma bilo je reči o tome da javni sistem ima više finansijskih sredstava nego ranije, da su uvećane investicije u njega kao i ulaganja u podizanje standarda zdravstvenih radnika.

Predrag Sazdanović, državni sekretar Ministarstva zdravlja u Vladi Republike Srbije bio je uvodničar na panelu gde je naglasio da se Srbija dobro nosila sa pandemijom korona virusa, kao i da se naša zemlja brzo snabdela neophodnom opremom.

Dragan Lončar, član Predsedništva Saveza ekonomista Srbije je istakao da bi se sada trebalo više okrenuti nekovid pacijentima posebno imajući u vidu da su zbog pandemije korona virusa oni u proteklom periodu bili delom zanemareni.

On je ocenio kao pozitivnu činjenicu  da je nedavno odobreno 26 inovativnih lekova, najviše između ostalih, kako je rekao, za karcinom,  hepatiitis, dijabetes, srčanu insuficijenciju.

Na panelu je učestvovao i Aleksandar Popović, generalni direktor kompanije Novo Nordisk u Srbiji i Crnoj Gori koji je takođe ocenio da je proširenje liste inovativnih lekova veoma dobro. Govoreći o dijabetesu, kao bolesti za koju su odobreni ovi novi lekovi on je istakao da je ova bolest najbolji primer održivog finansisranje zdravstva.

“Od svih sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, 93 % odlazi na finansiranje zdravstene zaštite”, izjavila je Svetlana Tadin, direktorka Sektora za ekonomske poslove u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje.

Ona je naglasila da je od pre dve godine Fond ušao u sistem direktnog plaćanja dobavljačima, kao i da je veoma važno da je nabavka lekova i opreme bila obezbeđena na vreme.

Panel 6 – katalitički uticaj industrije 4.0 na novu ekonomiju: cirkularna, digitalna i zelena perspektiva

Na panelu posvećenom industriji 4.0 kao načinu da se ostvari izbalansirani rast i razvoj, učestvovali su Aleksandar Bijelić, direktor sektora za digitalizaciju i razvoj poslovanja, MK Group, Darko Đorić, generalni direktor, MIND Group, Medeja Lončar, generalna direktorka u kompaniji Siemens Slovenija, Hrvatska i Srbija, Vidosav Majstorović, profesor na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i Nebojša Nešković, generalni sekretar Svetske akademije umetnosti i nauke. Uvodničar i moderator na panelu bio je profesor Dragan Đuričin, član Predsedništva Saveza ekonomista Srbije.

Profesor Dragan Đuričin istakao je tokom panela da je nova normalnost u kojoj živimo – normalnost eksponencijalne promene, da se čovečanstvo promenilo u svim oblastima, da je svega 18 odsto kapitala svetskih finasnijskog sistema dovoljno za finasniranje održivih ciljeva do 2030, kao i da se sve više govori o budžetu održivosti. Govoreći o teretu krize, profesor Đuričin je istakao da u 2021 složena stopa rasta koja u narednih pet godina treba da pokrije covid pandemiju treba da bude 2,8 odsto. Od 2022. na dalje, ona treba da bude 5,2  procenata da bi se anulirao efekat krize, kao i da to može da se uradi primenom rešenja industrije 4.0.

Aleksandar Bijelić, direktor sektora za digitalizaciju i razvoj poslovanja u MK Group istakao je da MK Group sistem sa kompanijama članicama veliku pažnju poklanja digitalizaciji.

Naveo je primer kompanije Sunoko gde se 24 sata dnevno prati vađenje šećerne repe. Podsetio je da je uloženo million evra u istraživački centar Sunoko, i dodao da je sama kompanija otvorena za saradnju i da neguje princip otvorenih vrata za nove ideje i rešenja.

Kada je reč o kompaniji Carnex, naglasio je da je važno ulagati kako u stručni kadar, tako i u tehnologiju. “Tehnologijom koju smo primenili na Carnexovim farmama uzeli smo u obzir sve parametre o uzgoju živorima i time dodatno vodimo računa o njihovom zdravlju.  Istovremen smo povećali produktivnost uz optimizaciju troškova”, izjavio je Aleksandar Bijelić i dodao da je danas neophodno da kompanije idu u korak sa promenama koje se dešavaju velikom brzinom.

 

Darko Đorić, generalni direktor kompanije MIND Group govorio je putu razvoja kompanije naglašavajući značaj razvoja MIND parka kao kompleksa razvoja novih tehnologija.

Medeja Lončar, generalna direktorka, Siemens Slovenija, Hrvatska i Srbija govorila je o tome šta se sve promenilo u prethodnih 20 godina, o brzinama promena u poslednjih 5 godina, kao i kako se sama kompanija menjala u ovom periodu, kao i kako su se prilagodili 4. industrijskoj revoluciji. “Industrija 4.0 utiče na sve industrije i kada smo postavljali ciljeve transformacije, mi u Siemensu rekli smo sebi da moramo biti brži”, rekla je Medeja dodajući da je Siemensov strateški fokus tehnologija sa svrhom. Ona je istakla da je Siemens postavio sebi da bude carbon neutralna do 2030. kao i da su više od 50 % ciljeva su ostvarili.

Vidosav Majstorović, profesor na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu govorio je o tome šta je postignuto na planu sprovođenja industrije 4.0 i gde je Srbija danas u sprovođenju industrije 4.0.

“U našoj zemlji ima više desetina organizacija koje su odmlakle u primeni elemenata industrije 4.0. na njihovom putu digitalizacije. Zahvaljujući naporima fakulteta do danas smo održali nekoliko panela čija je osnovna tema bila primena ove industrije 4.0. ne samo u proizvodnim već i u drugim oblastima- zdravstvu i medicini”, kazao je profesor Majstorović i dodao da je otvorena priča o industriji 4.0. u kompanijama za naftu i gas, kao i kakve postulate i modele industrije 4.0. unaprediti u laboratorijama.

Panel 7 – OSNOVA BUDUĆEG DIGITALNOG RAZVOJA BIĆE OPTIKA I 5G TEHNOLOGIJA

Na sedmom panelu u okviru ovogodišnjeg Kopaonik biznis foruma, bilo je reči o osnaživanju digitalne ekonomije. Jedan od zaključaka panela jeste da većina građana neće ni znati da da su povezani na 5G mrežu kada počne da radi i da je zato važno razviti i primeniti digitalne servise koje omogućava ova tehnologija.

Generalni direktor Telekoma Srbija Vladimir Lučić izjavio je da će osnova budućeg digitalnog razvoja biti optika i 5G tehnologija. On je dodao da je je Telekom uložio u optički internet i da već više od milion domaćinstava u Srbiji može da se priključi na optiku, napominjući da je ova kompanija sama finansirala izgradnju optičke infrastrukture.

“Telekomunikacioni operateri su došli u situaciju da mole mega igrače na internetu da sarađuju sa njima i onda oni više zarade, iako su sami operateri morali više da ulože u izgradnju telekomunikacione infrastructure”, izjavio je Lučić.

On je istakao da će Telekom imati siguran i stabilan prihod u narednih oko 15 godina  samo od klasičnih servisa a da to nacionalnom operateru omogućuje da razvijaju nove servise i sadržaje.

Na panelu je učestvovao i Dejan Turk, generalni direktor A1 u Srbiji koji se nada da će aukcija za dodelu 5G spektra biti obavljena ove godine, kao i Majk Mišel, generalni direktor Jetela koji je istakao da 5G mreža važna i da predstavlja značajno tehnološko unapređenje, kao i da je glavno pitanje kako iskoristiti i komercijalizovati 5G mrežu i tehnologiju.

Panel 8 – BUDUĆNOST EVROPE

Prvog dana 29. Kopaonik biznis foruma održan je i panel posvećen budućnosti Evrope na kome su učestvovali Emanuel Žiofre, šef delegacije Evropske unije u Srbiji, Duško Lopandić, bivši ambasador Republike Srbije u EU, Srđan Majstorović, predsednik UO Centra za evropske politike kao i Jelica Minić, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji.

Šef delegacije Evropske unije u Srbiji istakao je da je odnos Srbije i EU je dvosmeran, ali i da je nepohodno da i Brisel od Beograda dobije jasan singnal kako bi zajednički, jasno krenuli tim putem.

Takođe, Žiofre je naglasio da je regionu Zapadnog Balkana mesto u Evrospkoj uniji i da se ne postavlja pitanje za to, da se ulažu sredstva a kao primer naveo otvaranje grantova za infrastrukturne projekte koji su deo investicionog plana od 30 milijardi evra bespovraqtnih sredstava.

Panel 9 – Nejednakost i odgovor javnih politika: doprinos inkluzivnom rastu

Tokom panela na kome je moderator bila Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti govorilo se o tome koliko zapošlavanje i socijalno preduzetništvo smanjuju nejednakost. Neki od zaključaka su da je neophodno raditi na unapređenju mera aktivne politike zapošljavanja, da je potrebno pomagati socijalno preduzetništvo kao i demonstrirati više fleksibilnosti u politikama koje smanjuju nejednakost.

Brankica Janković istakla je da postoje nekoliko faktora koji čine inkluzivni rast neohodan za unapređenje života svih nas a neki od njih su zaštita zdravlja, ekonomski i tehnološki razvoj, smanjenje nezaposlenosti  kao i bolji odgovor obrazovnog sistema na potrebe tržišta rada.

Ona je istakla da je u Srbiji stopa nejednakosti veća od stope nejednakosti u Evropskoj uniji i da ona iznosi 33,3 %.

Na panelu je učestvovala i Sandra Grujičić, pomoćnica ministarke za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja koja je naglasila da je uloga zapošljavanja u smanjenju nejednakosti velika kao i da aktuelna strategija doprinosi da zapošljavanje bude u skladu sa potrebama tržišta rada.

 

 

Izvor: BIZLife

Foto: Kopaonik biznis forum