UVOZIMO ŠTA STIGNEMO: Za svinjetinu 46, za pasulj 12 miliona dolara

U supermarketima i na pijacama širom Srbije nudi se povrće i voće iz svih krajeva planete, na šta se godišnje troši više desetina miliona dolara.

Uz zeleniš, koji možemo i sami da proizvodimo, u svetu nabavljamo i meso, mleko, žitarice. U inostranstvu smo lane, između ostalog, nabavili i svinjsko meso za 46,6 miliona dolara, dok je za mleko i pavlaku izdvojeno 6,6, a punomasne sireve 8,3 miliona dolara.

Samo smo pasulj protekle godine platili 12 miliona dolara, krompir devet, na paradajz je potrošeno 16, a na krastavce čak 3,5 miliona dolara. Da li moramo da dajemo devize i za osnovno povrće?

U Privrednoj komori Srbije naglašavaju da se zeleniš uvozi u delu godine kada ga nema na tržištu. Trgovci prehrambenim proizvodima slobodni su da na domaćem tržištu plasiraju robu u skladu sa svojom poslovnom politikom.

Naši proizvodi koštaju više od uvoznih, jer im je u samom startu skuplja proizvodnja, pošto se poljoprivredom bave mahom mali proizvođači koji nisu konkurentni, kaže za Novosti savetnik Udruženja za biljnu proizvodnju pri PKS Milada Lukešević.

Cene uvoznih proizvoda su, između ostalog, konkurentne jer inostrane dobavljače država regresira.

Činjenica da sve više novca izdvajamo za uvoz hrane, potvrđuje da nastavljamo lošu praksu da povećano uvozimo i one namirnice koje možemo da proizvodimo po konkurentnim cenama.

(Ne) potrebno davanje deviza

Ne treba da dajemo devize za ove, ali ni za mnoge druge poljoprivredne proizvode, jer imamo resurse da ih proizvedemo za naše potrebe i izvoz, ali pod uslovom da budemo konkurentni cenom, kaže predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije Petar Bogosavljević.

Pitanje je kako su maloprodajne cene domaće proizvodnje nekonkurentne uvoznoj robi, koja je još opterećena i carinama, uvoznim dažbinama i prevozom.

Našu zavisnost od uvoza izazvali smo sami i povećavamo je, ona nije nametnuta spolja. Uslovljena je težnjom da se trenutno stvori što veći profit, ne vodeći računa o tome šta će biti sutra.

To što naše trgovinske firme, dodaje Bogosavljević, naručuju iz inostranstva čak i luk, šargarepu, zelenu salatu, pasulj, proizvode koje možemo da proizvodimo i za izvoz, nije problem samo trgovaca.

Oni, nesporno je, imaju deo odgovornosti, ali ona je daleko veća na drugim adresama.

Izvor: Novosti