Da li nas je kriza porazila: Gde su Srbi u svetskom Izveštaju o LJUDSKOM RAZVOJU?
Prema najnovijem Izveštaju o ljudskom razvoju: Human Development Report 2021/2022, Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Indeks ljudskog razvoja Srbije za 2021. godinu iznosi 0.802.
To našu zemlju svrstava na 63. mesto na listi 191 zemlje i teritorije obuhvaćene izveštajem, i u kategoriju veoma visoko razvijenih zemalja.
To je napredak za jedno mesto u odnosu na prethodni Izveštaj.
Na vrhu liste, kao zemlja sa najvišim Indeksom ljudskog razvoja, je Švajcarska, a slede je Norveška, Island, SAR Hong Kong i Australija.
Indeks ljudskog razvoja (HDI) meri prosek dugoročnog napretka u tri osnovne dimenzije razvoja društva: dugovečnost, obrazovanje i prihod po glavi stanovnika. Prema tom parametru, zemlje su rangirane u nekoliko kategorija – od onih sa niskim do onih sa veoma visokim ljudskim razvojem.
Od zemalja u okruženju Srbije, najbolje je plasirana Slovenija, koja je na 23. mestu, dok su među veoma visoko razvijenim zemljama takođe Hrvatska (40), Crna Gora (49), Mađarska (46) i Rumunija (53). Kategoriju niže, među visoko razvijenim zemljama su Albanija (67), Bugarska (68), Bosna i Hercegovina (74) i Severna Makedonija (78).
Životni vek kraći
Prema najnovijem Izveštaju o ljudskom razvoju, očekivani životni vek u Srbiji je 74.2 godine, što znači da je u odnosu na procene Izveštaja o ljudskom razvoju za 2019. godinu, kada je iznosio 76 godina, gotovo dve godine kraći.
Građani Srbije završili su u proseku 11.4 godina školovanja, dok mlađe generacije očekuje prosečno 14.4 godina školovanja.
Srbija ima odličan rezultat kada je u pitanju Indeks rodnog razvoja, koji meri disparitet u vrednosti HDI prema polu. Što je odnos između HDI vrednosti za žene i muškarce bliži 1, manji je jaz između polova, a vrednost Indeksa rodnog razvoja za Srbiju je 1.
Ukoliko u potpunosti ne promenimo kurs, moguće je da srljamo ka još većim odricanjima i nepravdama, upozorava UNDP.
Šta je još pokazao izveštaj UNDP?
Mada neke zemlje počinju da staju na noge, oporavak je neujednačen i delimičan, što dodatno povećava nejednakosti u oblasti ljudskog razvoja. Posebno teško su pogođene Južna Amerika, Karibi, Podsaharska Afrika i Južna Azija.
„Svet se batrga u pokušaju da odgovori na uzastopne krize. Rast troškova života i energetska kriza pokazali su da brza rešenja, poput subvencionisanja fosilnih goriva, samo odlažu neophodne dugoročne sistemske promene koje moramo da sprovedemo“, navodi Akim Štajner, administrator UNDP-a.
„Kolektivno smo paralisani u sprovođenju ovih promena. U svetu koji je definisan neizvesnošću, potrebno je da obnovimo osećaj globalne solidarnosti kako bismo se uhvatili u koštac sa međusobno povezanim, zajedničkim izazovima“.
UNDP-jev Izveštaj o ljudskom razvoju istražuje zbog čega ne dolazi do potrebnih promena i navodi da je među mnogobrojnim razlozima i to što se nesigurnost i polarizacija međusobno ojačavaju i sprečavaju solidarnost i zajedničko delovanje koji su nam potrebni za rešavanje kriza na svim nivoima.
Inovacije veoma značajne
Na primer, nove analize pokazuju da je veća verovatnoća da će oni koji se osećaju najnesigurnije imati ekstremne političke stavove.
Takođe se navodi da tehnološke, ekonomske i kulturološke inovacije mogu da pomognu u izgradnji kapaciteta za odgovor na sve nastupajuće izazove.
„Da bismo našli izlaz iz neizvesnosti, moramo da udvostručimo nivo ljudskog razvoja i da gledamo šire od povećanja bogatstva ili unapređenja zdravlja ljudi“, kaže Pedro Konseisao, glavni autor Izveštaja.
„Oni su i dalje važni, ali takođe moramo da zaštitimo planetu i da obezbedimo ljudima ono što im treba da bi se osećali sigurnije, i da bi povratili osećaj kontrole nad sopstvenim životima, kao i nadu u budućnost“.
Izvor: UNDP
Foto: UNDP
