Udruženje pivara Srbije: Uprkos ulaganjima i rastu suočeni sa brojnim izazovima
Članice Udruženja pivara Srbije su u 2014. godini kroz akcize, poreze, socijalna davanja i doprinose, u budžet Vlade Republike Srbije uplatile 235 miliona evra što čini 3.3 odsto budžetskih prihoda. Drugim rečima, tokom te godine, na svaki litar prodatog piva, 30 centi je odlazilo u u budžet kroz akcize i PDV, pokazuju rezultati studije koje je uradila revizorska kuća EY pod nazivom „Ekonomski uticaj pivarske industrije u Srbiji“.
„Pivarska industrija posluje pre svega odgovorno prema okruženju i državi. Održivost za nas nije samo u ciframa, već među našim ključnim poslovnim prioritetima što se ogleda u širokoj mreži inicijativa vezanih za odgovornu konzumaciju piva i vožnju, kulturne i edukativne aktivnosti. Proizvođači piva – članovi udruženja, imaju snažnu samoregulativu, stroge propise i pravila, čak i više od onoga što je propisano Zakonom. Ova pravila čine Kodeks usvojen na nivou industrije koji propagira zakonitost, iskrenost, poštenje i dobre poslovne običaje.. Naš plan je da nastavimo sa trendom snažnog rasta, koji će doprineti jačanju srpske ekonomije, uz odgovornost i održivost kao osnovu svega šti radimo.“ istakao je gospodin Alexandros Danilidis, Predsednik skupštine Udruženja pivara Srbije.
Ukupnu zaposlenost povezanu sa proizvodnjom u pivarskoj industriji čini 17.219 radnih mesta u 2014, a u lancu proizvodnje i distribucije svaki zaposleni kreira devet novih radnih mesta. Pivarska industrija svojim zaposlenima isplaćuje 21 milona evra bruto zarada. Pomenute godine, izdvojeno je 129 miliona evra samo za lokalne nabavke, što čini 92 odsto ukupnih sirovina neophodnih za proizvodnju. U periodu između 2008. i 2014. članice Udruženja pivara investirale 236 miliona evra, od čega 177 u proizvodnju. I pored dobrih rezultata, industrija se susreće sa veoma negativnim trendom u poslednjih osam godina
„U aktuelnoj administraciji smo videli konstruktivnog sagovornika na teme koje smo već ranije otvorili, a tiču se ukidanja obaveze aplikacije akciznih markica na voćna vina, odnosno sajdere, akciznog opterećenja, unapređenja postojećeg sistema za upravljanje ambalažnim otpadom i drugog. Prepoznali smo volju da se srpska ekonomija oporavi, čemu pivarska industrija želi da da još veći doprinos tako što će ostvariti svoje pune potencijale. Način za to jeste da nastupimo partnerski i da sa državom nastavimo stalni dijalog o mogućim rešenjima. Za pozitivan rast u godinama koje dolaze, našoj industriji je potrebna, pre svega, predvidivost i održivost, odnosno stabilizacija akciza i dijalog o podsticajima za našu industriju, kao i drugim ekonomskim instrumentima.“ – dodala je Rebeka Božović, Izvršni menadžer Udruženja pivara Srbije.
U trenutnim okolnostima, zajednički napor privrede i države koji bi rezultirao povećanjem proizvodnje u pivarskoj industriji za 8%, prema rečima predstavnika Udruženja pivara Srbije, odrazio bi se kroz pozitivan efekat na sve segmente lokalnih dobavljača pivarske industrije u iznosu od 25 MEUR novokreirane vrednosti godišnje, zatim od 15 MEUR dodatnih poreskih davanja državi i novokreiranih radnih mesta u srednjem roku. Udruženje pivara Srbije veruje, između ostalog, i da bi na taj način pomogli kreiranju okruženja koje će privući nove investitore dobrom praksom i rezultatima, a pre svega potencijalom koje naše tržište ima.
Da podsetimo, pivo i pivarstvo su duboko ukorenjeni u kulturi i istoriji srpskog naroda, budući da je ovaj napitak uvek bio sinonim za lepe povode, proslave i obeležavanja važnih trenutaka u krugu prijatelja i porodice. Sam proces pravljenja piva bio je poznat još u doba vladavine dinastije Nemanjića o čemu svedoče jedno sačuvano pismo kralja Vladislava, Svetosavska hrisovulja i Dečanska povelja. Pivo se prvi put zvanično pominje u Srbiji u 15. veku za vreme vladavine despota Stefana Lazarevića, a kuvali su ga u domaćinstvima, u kafanama, pa i u samoj rezidenciji vladara. Moderno pivarstvo u Srbiji ima tradiciju dugu skoro tri veka, te ovaj podatak ide u prilog činjenice da je pivarstvo u Srbiji potpuno pratilo trendove tog vremena, budući da je najveći i najvažniji tehnološki razvoj u proizvodnji piva u modernoj Evropi nastao tek oko 1800. godine.
Izvor: BIZLife
