U Srbiji sve manje vode za piće!?
Nadležnima se već godinama postavlja pitanje kakvu vodu pijemo, uz analize stručnjaka da bi Srbija u budućnosti mogla da oskudeva u vodi za piće.
Nereciklirano smeće i otpadne vode iz fabrika najveća su ekološka pretnja. Divlje deponije dodatno komplikuju situaciju. Zbog divljih kanalizacija, septičkih jama i otpada, srpske reke često podsećaju na deponiju.
Filip Radović iz Agencije za zaštitu životne sredine upozorava da Srbija tretira tek devet odsto otpadnih voda. „To svakako jeste više nego nedovoljno, čak umnogome mogu reći poražavajuće“, ističe Radović.
Zbog toga što se otpadne vode ne prerađuju dovoljno, Dejan Bajović iz Udruženja inžinjera Srbije ističe da u državi manjka zdrave pijaće vode i da je zbog toga ugroženo zdravlje građana.
„Mislim da smo mi jedna od retkih zemalja na svetu koje vodu za piće koriste za pranje ulica. Mi pijaće vode imamo sve manje. Naši izvori pijaćih voda su u rukama stranaca“, upozorava Bajović.
Stana Božović iz Minisarstva za životnu sredinu obećava da će u narednom periodu raditi na sanaciji postrojenja za prečešćavanje otpadnih voda. I dok pravila EU nalažu da svaka država članica treba da ima 320 postrojenja za čistu vodu, Srbija ih ima svega 36.
Beograd je jedan od retkih glavnih gradova u Evropi koji ne prečišćava komunalnu vodu, navodi gradski sekretar za životnu sredinu Goran Trivan.
„Hoću da vam kažem da projekat već godinama postoji i da je on vredan oko milijardu evra, da je već odavno krenuo da se realizuje, da gradski vodovod i kanalizacija to uspešno rade godinama, ali nemaju dovoljno para“, objašnjava Trivan.
Iako fabrike imaju zakonsku obavezu da otpadnu tečnost pročišćavaju, za sada se ne zna da li to rade, jer nadležne inspekcije kažu da je to teško utvrditi – jer kontrolu moraju da najave dan ranije.
Izvor: N1
