U ritmu čamca i destilacije: Snaga tišine i disciplina koja stvara savršenstvo
Veslanje je sport u kojem nema prečica. Čamac ne razume izgovore. Veslo ne trpi nervozu. Voda pamti svaki pokret – onaj ispravan i onaj pogrešan. Zato veslači uče da ćute. Da ponavljaju. Da ne traže aplauz dok traje proces. Najpre se pokoriš ritmu, pa tek onda postane tvoj.
Veslači Martin Mačković i Nikolaj Pimenov to znaju bolje od većine. Upoznali su se bez velikih planova, jedan je došao iz Rusije, drugi je već imao svoj tok u Srbiji. Trener je pitao ko bi seo sa Nikolajem. Martin se javio. Nekad je dovoljno samo sesti u isti čamac da znaš da li se ritam poklapa.
Foto: Nebojša Babić
Od tog prvog zaveslaja nastao je tandem koji danas nosi dve svetske srebrne medalje. Njih dvojica pričaju jednostavno. „Odmah smo znali da je to – to.“ Ali pre toga bilo je godina bez publike. Treninga koje niko ne pamti. Utakmica u kojima se ne spominju ni imena, ni rezultati. Veslanje pamti one koji istraju, ne one koji se pojave.
Foto: Nebojša Babić
Kažu da je ovaj sport kao orkestar – jedan svira, drugi sluša. I svako mora da zna tačan trenutak kada udahnuti, kada zategnuti mišić, kada pustiti vodu da ih nosi. U tom balansu nastaje snaga. U tišini između dva pokreta rađa se odluka da ideš dalje uprkos svim poteškoćama.
Foto: Nebojša Babić
Takva disciplina ne traži buku. Ne traži velike reči. Veslač ne gradi formu na strasti, već na ponavljanju. Kao destiler koji svaki dan proverava temperaturu, meri protok, zapisuje svaku promenu ukusa. Kao onaj koji zna da dobra kap ne nastaje u trenutku, već u tišini dugog procesa. Nema improvizacije. Nema preskakanja koraka. Postoji samo poverenje u proces.
Foto: Nebojša Babić
Tamo gde su fotografisani, na imanju Ekata, brutalističkom hramu rakije, umetnosti i tišine, među betonom, metalom i vodom, sve je odzvanjalo njihovim ritmom. I zato ih je slikao Nebojša Babić, fotograf koji ume da čuje tišinu pre nego što je uslika. Nisu pozirali. Samo su radili ono što znaju: sedeli, disali, ponavljali. Snimljena je koncentracija. I u njoj – čovek.
Foto: Nebojša Babić
Ne znamo da li će doneti medalju sa sledećih Igara. Ali u sportu koji postoji za široku javnost jednom u četiri godine, oni su odlučili da ga nose svakog dana. To je veća pobeda od one na podijumu.
Nebojša Babić
Jer neko može da sedne pored tebe. Može da ti pomogne da podigneš čamac. Može da te bodri sa obale. Ali u trenutku kada veslo dotakne vodu – tu si samo ti. I tvoj ritam.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife
Foto: Nebojša Babić
