U ponedeljak pogledajte u nebo - čeka nas još jedan zadivljijući prizor

16/08/2024 | 13:35

U ponedeljak pogledajte u nebo – čeka nas još jedan zadivljijući prizor

Prvi od četiri supermeseca ove godine izlazi sledeće nedelje gde ćemo imati prilike da uživamo u neverovatnim pogledima na stalnog saputnika Zemlje.

Posmatrači mogu u ponedeljak uhvatiti prvi supermesec kada se ovaj prirodni satelit približi Zemlji malo više nego inače, čineći da izgleda nešto veće i svetlije na noćnom nebu.

Avgustovski supermesec započinje niz lunarnih spektakla. Septembarski supermesec će se poklopiti sa delimičnim pomračenjem meseca. Oktobarski će biti najbliži Zemlji ove godine, a novembarski će zaokružiti godinu, predviđaju stručnjaci

Zašto je mesec tako „super“?

Više popularan izraz nego naučni, supermesec se događa kada se pun mesec uskladi sa posebno bližim prolaskom oko Zemlje. Ovo se obično dešava samo tri ili četiri puta godišnje, i to uzastopno, zbog neprestano promenljive, ovalne orbite meseca.

Supermesec očigledno nije veći, ali može tako izgledati, iako naučnici kažu da razlika može biti jedva primetna.

Mesec, supermesec (Unsplash)

„Osim ako niste često posmatrali pune mesece ili ih upoređivali na slikama, teško je primetiti razliku, ali ljudi bi trebalo da pokušaju,“ rekao je naučnik NASA-e.

Prvi supermesec će biti udaljen 361,970 kilometara od zemlje. Sledeći će biti gotovo 4,484 kilometra bliži u noći 17. septembra, prelazeći u sledeće jutro. Te noći će se dogoditi i delimično pomračenje meseca, koje će biti vidljivo u velikom delu Amerike, Afrike i Evrope, dok Zemljina senka bude padala na mesec.

Oktobarski supermesec biće najbliži ove godine, na udaljenosti od 357,364 kilometara od Zemlje, a zatim će uslediti novembarski supermesec na udaljenosti od 361,867 kilometara.

Naučnici ističu da samo najpažljiviji posmatrači mogu uočiti suptilne razlike. Lakše je primetiti promenu u svetlosti — supermesec može biti do 30 odsto svetliji od prosečnog.

Kako SAD i druge zemlje pojačavaju istraživanje meseca sa lenderima i, na kraju, astronautima, mesec privlači pažnju jače nego ikad.

Istorija supermeseca

Termin „supermesec“ prvi je skovao astrolog Richard Nolle 1979. godine, definišući ga kao „bilo koji mlad ili pun mesec koji se dešava kada je mesec unutar 90 odsto svoje najbliže tačke prilaska Zemlji“, prema NASA-i.

Puni supermeseci su najveći i najsvetliji puni meseci u godini, pojavljujući se približno 30 odsto svetliji i 14 odsto veći nego obično. Iako ovo može zvučati mnogo, prilično je teško uočiti razliku golim okom, osim ako niste iskusan posmatrač meseca.

Supermesec (AP Photo/Michael Probst)

Međutim, u nekim slučajevima, supermesec (ili čak „običan“ pun mesec) može izgledati ogromno. Ipak, većinu vremena, to nema nikakve veze sa astronomijom, već sa načinom na koji ljudski mozak funkcioniše; ovo je poznato kao „iluzija meseca“. Iluzija meseca je optička varka gde mesec izgleda mnogo veći blizu horizonta nego kada je visoko na nebu.

Ova iluzija se javlja zbog načina na koji naš mozak interpretira udaljenost i veličinu. Kada je mesec blizu horizonta, vidimo ga u odnosu na drveće, zgrade i druge objekte. To nam daje osećaj za proporciju, pa naš mozak upoređuje mesec sa ovim obližnjim objektima, čineći da izgleda veći.

Kada je mesec visoko na nebu, nema ničega sa čime bismo ga uporedili, pa izgleda manji. Fotografi ponekad koriste ovaj efekat kako bi zabeležili zadivljujuće slike udaljenih objekata sa mesecom koji izgleda izuzetno veliki iza njih.