Nemačke vlasti u strahu: Cene energije bi mogle da izazovu NEMIRE
Nemačke vlasti se pribojavaju da bi problemi u vezi cene energije ove zime mogli da izazovu nemire. Sve zavisi od toga kako će politika upravljati krizom – ali i kako će se to komunicirati i percipirati, kažu poznavaoci prilika.
Vlasti i zakonodavci u Nemačkoj smišljaju sveobuhvatne mere za uštedu energije, od gašenja ulične rasvete do snižavanja temperature u zgradama i mole građane da smanje potrošnju kod kuće.
Da li će te mere izazvati solidarnost ili otpor neće biti jasno sve dok ne stigne zima – i računi na naplatu. Kako na to gleda Kancelar Olaf Šolc vidi se i po njegovoj izjavi za nemački javni servis ARD prošlog meseca, da su rastući troškovi grejanja „bure baruta za društvo“.
Javnim isticanjem ovog problema, kancelar i njegova vlada pokušavaju da saseku nemire u korenu, prenosi Dojče vele (DW).
„Govoreći o ’buretu baruta’ kancelar pokušava da napravi mesta za ključne odluke“, izjavio je za DW Rikardo Kaufer, profesor političke sociologije na Univerzitetu u Grajfsvaldu.
Kaufer je dodao da Šolc tako pokušava da potencijalno problematične aktere navede na kompromis.
Šta čine vlasti?
Bundestag je već usvojio zakon kojim bi najugroženije stanovništvo trebalo da bude pošteđeno od visokih cena. Istovremeno, nemačkim komunalnim preduzećima će biti dozvoljeno da deo visokih troškova prebace na potrošače.
Time se u kreiranju politike ide po tankoj liniji – s jedne strane volja da se pomogne domaćinstvima, naročito onim sa niskim primanjima, ali ne toliko da se potkopa podsticaj za uštedu energije. Još neke olakšice su najavljene nakon letnje pauze, ali detalji još nisu poznati.
Struja, naknada (Pixabay)
Procena rizika
Iz Ministarstva unutrašnjih poslova za DW objašnjavaju da, u zavisnosti od toga u kojoj meri troškovi i snabdevanje energijom budu opteretili društvo, mogu se očekivati nemiri sličnih razmera kao i oni koji su bili protiv mera za suzbijanje korona virusa.
Savezna policija, koja je u nadležnosti ministarstva, kaže za DW da za sada nema uvid u konkretne pretnje koje mogu da proizađu iz energetske krize.
Inflacija i cene energije će nesrazmerno uticati na najugroženije u zemlji, pošto ljudi sa malim primanjima imaju i manja sredstva da apsorbuju povećane troškove. To ih čini podložnijim antivladinoj retorici.
Kako se snaći i štedeti?
Snabdevanje strujom u Nemačkoj do sada se smatralo relativno sigurnim, a kako je nestanak usred zime mogućn, Savezna kancelarija za kontrolu katastrofa preporučila je stvaranje zaliha za hitne slučajeve.
Na popisu stvari koje treba imati u slučaju nestanka struje nalazi se radio s baterijskim napajanjem koji pomaže u informisanju i omogućava praćenje važnih obaveštenja i informacija od nadležnih tela, piše Fenix magazin, a prenosi Večernji list.
Korisno je imati i šporet za kampovanje na kojem bi mogli da kuvate, a alternativa su baštenski ili stoni roštilj koji bi se mogao koristiti samo na otvorenom prostoru.
Potom, tu je i svetiljka koja bi trebala biti na baterije ili solarnu energiju.
Dobro je imati i sveće te šibice ili upaljače pri ruci. Napunjene rezervne baterije, punjači baterija na solarni pogon ili akumulatori takođe, mogu pomoći da pametni telefoni i prenosni računari rade. U slučaju nemogućnosti grejanja, potrebno je imati toplu odeću i prekrivače, a dobar izbor može biti i termofor. Važno je imati i gotovinu s obzirom na to da ni bankomati neće raditi u slučaju nestanka struje, navodi se takođe.
Neobični saveti koje vlade država Evrope upućuju svojim građanima signaliziraju da će svako morati da uradi svoj deo posla u okviru pokušaja uštede energenta uoči krize koja se očekuje ove zime.
U Švajcarskoj tako savetuju građanima da nabave sveće u slučaju nestanka struje.
Španija je do sada zauzela najradikalniji pristup, izdavši dekret kojim se preduzećima nalaže da klime ne idu ispod 27 stepeni leti, a ove zime iznad 19. Vlada je zahtevala i da izlozi radnji i marketa budu u mraku od 22 sata.
Francuska je sredinom jula objavila plan „energetske trezvenosti“, ali će mere biti predstavljene krajem septembra. U Skandinaviji, tačnije Norveškoj, situacija je malo drugačija jer Norveška ne zavisi toliko od ruskog gasa.
Izvor: BIZLife, DW, Večernji List
Foto: Pixabay
