U Muzeju slatkiša čuvaju ambalaže stare jedan vek: Pionir, Union i Maribor izazivaju nostalgiju
Muzej slatkiša u Beogradu je riznica čuvenih domaćih proizvoda i njihovih ambalaža od kojih neke potiču iz perioda SFRJ i Kraljevine Jugoslavije. Najslađe mesto za decu u gradu, ali i za starije generacije, nastalo je pre nešto više od dve godine u jednoj maloj ulici blizu Balkanske. Rade Knežević, koji je pravnik po struci, odlučio je da otvori muzej pošto je duže vreme skupljao razne ambalaže iz hobija.
„Kada ih je bilo dosta, shvatio sam da bi bilo zanimljivo da sve to neko vidi. Onda je došla ideja da otvorim muzej. Imamo dosta lizalica, žvaka, bombona, keksova i čokolada iz vremena SFRJ – ’70, ’80. i ’90 godina. Tu su i neki proizvodi iz nekadašnje Kraljevine Jugoslavije“, otkriva Rade za BIZLife.
Rade Knežević, vlasnik Muzeja slatkiša
Među njima su pakovanja za Bingo i Negro bombone, Eurokrem, Maribor, Misty i Turbo žvake, stara Plazma, Cipiripi, Pez i Čoko Moko.
Ambalaže stare jedan vek
U muzeju se nalaze ambalaže koje su starije i od jednog veka. Vlasnik Muzeja slatkiša posebno izdvaja Pionir. Međutim, tada se nisu tako zvali, jer je Pionir nastao nacionalizacijom posle Drugog svetskog rata, dodaje on.
„To su bila braća Ruf iz Subotice koji su tvorci Negro bombona. Na njihovoj ambalaži se vidi znak i brend. Stara je skoro sto godina“, ističe Rade.
Takođe izdvaja i Union, fabriku koja potiče iz doba Jugoslavije. Njihova ambalaža je u veoma dobrom stanju iako je stara sto godina.
„Pomenuo bih i ambalažu Maribor. Dr. Oetker je jedno vreme imao proizvodnju u Mariboru, što je takođe neobično i zanimljivo“, kaže vlasnik Muzeja slatkiša.
Maribor
Njemu su drage sve pomenute ambalaže, a među njima je i Eurokrem. Kako priznaje, veoma je retka i bilo je teško doći do nje. U muzeju je mnogo starih omota koji u ljudima bude rolerkoster sećanja i osećanja.
Eurokrem
Nabavka ambalaže
Kada je reč o samoj nabavci ambalaže koja kod mnogih starijih izaziva nostalgiju, ona je bila sporadična. Kasnije kad je Rade odlučio da sve finalizuje, počela je aktivna potraga. Dosta toga je tražio na internetu, na raznim sajtovima, na buvljim pijacima i u antikvarnicama.
„Nešto sam našao kod dede. Naši posetioci su najčešće porodice sa decom. Radimo grupne posete mališana sa njihovim roditeljima. Njima neke od ovih stvari ne znače toliko mnogo, jer nisu zapamtili ta vremena i onda smo morali da pored ambalaže, koje pre svega budi neka osećanja kod starijih, da nešto drugo napravimo što bi deci privuklo pažnju“, objašnjava Rade za BIZLife.
U muzeju su postavili razne instalacije: kadu sa kuglama, bombonama, viseće slatkiše, razne eksponate koje njima mogu da budu atraktivni, poput aparata iz kog se izvlače bombonice. Akcenat su stavili na interaktivno iskustvo zahvaljujući kom će deca moći da se upoznaju sa istorijatom slatkiša.
Kada sa kuglama
„Imaju priliku da vide koje slatkiše su njihovi roditelji jeli kad su bili mali, ambalaže kojih sada više nema i koje su objektivno bile zanimljivije i kreativnije, ali i da čuju ponešto i o štetnosti i prekomernoj upotrebi slatkiša. To uvek ističemo na kraju jer moraju da znaju meru“, naglašava Rade.
Oduševljenje starijih zbog slatkiša iz prošlosti
Reakcije ljudi koji su odrastali uz neke od proizvoda u muzeju su pozitivne. Oni se oduševe: „Jao, vidi! Sećaš li se ovih žvaka? Meni su bile omiljene“. Nakon toga pričaju svojoj deci o tim slatkišima. Zabavno je svim generacijama, kaže Rade za BIZLife.
U vitrini u kojoj su poređani omoti od žvaka su: Misty, Turbo, Pazi Stop i Žvazbuka. Rade otkriva da je Žvazbuka bila veoma interesantna jer je nekada služila za popularizaciju azbuke.
U muzeju se nalazi i mnogo omota od sladoleda Čoko Moko, Leni, Somboled i drugih. Tu je i Cipiripi, Kinder Lada, koja takođe budi lepa osećanja.
View this post on Instagram
Radionica čokolade
Dok odrasli evociraju svoje slatke uspomene, najmlađi mogu da uživaju u maloj radionici čokolade i da ukrašavaju slatkiše sa različitim jestivim perlicama i bombonama.
„Svako od njih može da kreira svoje slatkiše. To im je najzabavniji deo, pogotovo na rođendanima koje često ovde proslavljamo. Angažujemo animatora i imamo čoko fontanu, po kojoj smo prepoznatljivi, i stvarno je dobitna kombinacija“, kaže vlasnik najslađeg muzeja.
Muzej slatkiša
Rade je otvorio Muzej slatkiša i u Novom Sadu. Kako kaže, trudio se da tamo budu izloženi slatkiši koji potiču iz severnog dela naše zemlje, iz Vojvodine – Jafa, Crvenka i najpoznatiji Pionir.
„Umesto da ovde eventualno širim prostor ili da tražim drugi, ipak sam odlučio da i Novosađani imaju priliku da posete muzej, da osete taj miris detinstva, nostalgije i da dobiju priliku da naprave neki od svojih omiljenih slatkiša“, zaključuje on.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife/Ivana Jaćimovski
Foto: BIZLife
