• Po kojim kriterijumima odlučujete koje brendove uvodite na tržište Srbije i regiona?

Stevan Pavlović: Globalno tržište sportske opreme danas je izuzetno dinamično i konkurentno. Brendova i proizvoda je više nego ikad, tako da je pravi izazov pronaći one koji će se na adekvatan način uklopiti na tržište Srbije i regiona i uzeti svoj deo tržišta. Naš cilj je jasan pri uvođenju novog brenda – obezbediti dugoročnu profitabilnost za sve učesnike u lancu distribucije: brenda, nas kao distributera, potencijalne poddistributere i maloprodaju.

Pri izboru novih brendova, vodimo se ključnim kriterijumima:

• Brend treba da bude globalno prepoznatljiv ili bar da ima snažnu poziciju na razvijenim tržištima zapadne Evrope, koja su često reper za naše tržište.
• Brend mora imati jasnu i ostvarivu dugoročnu strategiju, koja je usklađena sa strateškim pravcem Triple Jump grupe.
• Na regionalnom tržištu moraju postojati adekvatni prodajni kanali kroz koje se brend može uspešno plasirati i razvijati.
• Koji su najveći izazovi kada globalne franšize, poput The Body Shopa ili Lindexa, prilagođavate lokalnom tržištu?

Milovan Milovanović: Prilagođavanje globalnih franšiza lokalnom tržištu Srbije zahteva pažljivo balansiranje između univerzalnih standarda brenda i specifičnosti domaćeg okruženja. Najveći izazovi leže u usklađivanju cenovne politike sa kupovnom moći potrošača, kao i u razumevanju lokalnih navika i očekivanja. Pored toga, suočavamo se sa kompleksnim regulatornim okvirima, uvoznim procedurama i logističkim izazovima, koji direktno utiču na dostupnost proizvoda.

Jedan od ključnih aspekata predstavlja i lokalizacija komunikacije. Globalna poruka mora biti prilagođena kulturnom kontekstu, jeziku i senzibilitetu domaće publike, a da pritom ne naruši identitet brenda. Dugogodišnje iskustvo Triple Jumpa u zastupanju globalnih brendova pokazalo je da upravo u toj finesi, tj. očuvanju autentičnosti uz lokalnu relevantnost, leži uspeh franšiznog poslovanja.

• Triple Jump spaja maloprodaju, hotele i nekretnine. Kako finansijski usklađujete tako različite poslovne modele?

Jelena Bogdanović: Maloprodaja zahteva proaktivno upravljanje zalihama, brzo reagovanje na tržišne promene i strogu kontrolu troškova. Hotelijerstvo se zasniva na kvalitetu usluge, iskustvu gosta i operativnoj efikasnosti, dok sektor nekretnina podrazumeva pažljivo upravljanje investicijama.

Oslanjanje na stručnost i analitičnost mog tima daje mi sigurnost i pomaže da pronađemo pravi način za usaglašavanje internih modela, ali i onih koji su deo šire poslovne strategije. Kroz zajednički finansijski okvir i konsolidovano planiranje efikasno koordiniramo sve segmente poslovanja, uz puno uvažavanje njihovih specifičnosti.

Ovakav pristup i timska posvećenost obezbeđuju da različite poslovne modele sagledamo objektivno, kroz jedinstvenu prizmu, čime se povećavaju transparentnost, efektivnost i uporedivost rezultata, dok istovremeno svaki segment zadržava fleksibilnost da se razvija i doprinosi ostvarivanju zajedničkih ciljeva.

Jelena Bogdanović, finansijska direktorka Triple Jump grupe

• Concept store BPolar je vaš sopstveni format. Koliko je značajan za pozicioniranje Triple Jumpa u regionu?

Stevan Pavlović: BPolar je koncept koji je osmislio tim Triple Jumpa, razvio i pozicionirao od nule, na šta smo posebno ponosni. Analizom tržišta Srbije uočili smo prazninu u određenom segmentu ponude i odlučili da upravo mi kreiramo rešenje.

Ključ uspeha bio je u diferencijaciji – uveli smo brendove ili segmente koji do tada nisu bili prisutni kod nas, a pružili smo i prostor manjim lokalnim brendovima, čime smo BPolaru dali autentičnost i dodatnu vrednost. Od samog početka gradimo koncept u kojem kupac nije samo kupac, već deo BPolar zajednice i neko ko aktivno učestvuje u oblikovanju pravca brenda.

Iako smo, za sada, prisutni samo na tržištu Srbije, naš cilj je da BPolar u narednim godinama postane simbol autentičnog sportskog lajfstajla u regionu i šire.

Iako je Triple Jump trenutno prepoznatljiv, uglavnom, kao pouzdan distributer svetskih brendova, očekujemo da će ekspanzija koncepta BPolar doprineti pozicioniranju Triple Jumpa i u regionalnom ritejl okruženju.

• Kako održavate ravnotežu između standarda koje diktira brend i navika domaćih kupaca?

Milovan Milovanović: Ravnotežu postižemo kroz stratešku dvosmernu adaptaciju. S jedne strane, strogo se pridržavamo ključnih vrednosti i vizuelnog identiteta brenda, jer oni predstavljaju njegovu prepoznatljivost i snagu. S druge strane, pažljivo osluškujemo potrebe domaćih kupaca, analiziramo njihove navike, preferencije i ponašanje.

To se, konkretno, ogleda u prilagođavanju asortimana, fleksibilnijoj cenovnoj politici i lokalizovanoj marketinškoj komunikaciji. Naš cilj je da kupac u Srbiji dobije isto iskustvo koje bi imao u Londonu, Stokholmu ili Milanu, ali uz dodatak lokalne relevantnosti koja ga čini bliskim i pristupačnim.

• Koliko ulaganja u nekretnine i hotelijerstvo doprinose sigurnosti i stabilnosti Grupe?

Jelena Bogdanović: Ulaganje u nekretnine obezbeđuje očuvanje dugoročne vrednosti i generiše stabilne prihode od zakupa, dok hotelijerstvo doprinosi predvidivim i kontinuiranim prihodima kroz rezervacije i stalne poslovne aranžmane. Na taj način, ovi biznisi ne samo da jačaju finansijsku stabilnost i umanjuju finansijske rizike već predstavljaju i stratešku osnovu za dugoročno planiranje, buduće projekte i održivi razvoj Grupe.

• Da li budući rast vidite više u širenju postojećih partnerstava ili u dovođenju novih brendova?

Stevan Pavlović: Vidimo prostor za rast na oba fronta, ali sa različitim pristupima. Triple Jump u svom DNK nosi ideju dugoročnih partnerstava, tako da je za nas prirodno da rastemo zajedno sa brendovima koji su već deo našeg portfolija. Istovremeno, pažljivo pratimo globalne trendove i analiziramo koji novi brendovi mogu dugoročno da se uključe u naš portfelj i doprinesu održivom rastu. Uz to, kontinuirano unapređujemo organizacionu strukturu, poslovnu efikasnost i profesionalni razvoj svakog člana Triple Jump tima. Verujemo da upravo ta kombinacija snažnih partnerstava, inovacija i internog jačanja čini osnovu za dugoročan rast.

Milovan Milovanović, regionalni direktor franšiznih programa

• Da li se menja ponašanje potrošača u regionu i kako to utiče na razvoj franšizne mreže?

Milovan Milovanović: Potrošačke navike u regionu, a posebno u Srbiji, prolaze kroz dinamičnu transformaciju. Kupci su sve informisaniji, zahtevniji i sve više vrednuju kvalitet, poreklo proizvoda i održivost. U segmentima mode i kozmetike primećujemo rast interesovanja za prirodne sastojke, etičku proizvodnju i brendove sa jasnim vrednosnim stavom.

Takođe, sve je izraženija potreba za omnikanalnim pristupom, kombinacijom inspirativnog iskustva u fizičkoj prodavnici i praktičnosti onlajn kupovine. Za franšizne brendove to znači da moraju biti agilni, fleksibilni da investiraju u digitalne kanale, personalizovanu komunikaciju i lokalno relevantne proizvode. Samo tako mogu ostati konkurentni, graditi poverenje i dugoročnu lojalnost domaćih kupaca.

• Šta smatrate najvećim finansijskim izazovom u upravljanju ovako raznolikim biznisom?

Jelena Bogdanović: Izazove vidim kao prilike za rast. Svaki segment našeg poslovanja ima jedinstvenu dinamiku, specifične potrebe i rizike. Kontinuirano praćenje procesa, uz pažljivo upravljanje finansijskim i drugim rizicima, omogućava nam da oblikujemo okruženje u kome su svi biznisi međusobno usklađeni. Usklađivanje različitih potreba naših biznisa, iako predstavlja naš najveći izazov, ujedno je i naša najveća snaga – daje nam mogućnost da se prilagođavamo, brzo reagujemo i pametno koristimo resurse.

• Koliko je važna komunikacija između sektora u ostvarivanju pozitivnih poslovnih rezultata i negovanju dobre radne atmosfere?

Milovan Milovanović: U Triple Jump grupi povezanost različitih sektora predstavlja osnovu uspešnog poslovanja. Kroz stalnu komunikaciju i timski rad omogućava se efikasno razmenjivanje znanja i resursa, što doprinosi boljim rezultatima, ali i većoj povezanosti između zaposlenih. Posebna pažnja posvećuje se brizi o zaposlenima, jer se veruje da zadovoljni i motivisani ljudi stvaraju najviše vrednosti. Na taj način se gradi kultura poverenja i međusobnog poštovanja.