Transparentnost – magična reč koja ništa ne znači, osim kada znači sve

Još od koronavirusa „transparentnost” je upala u top pet reči u korporativnom vokabularu. Prirodno, ovaj trend se prelio i na naše tržište, pa tako često čujemo: „Mi smo transparentna kompanija”, „Kod nas se neguje kultura otvorene komunikacije” itd., a iza kulisa većini zaposlenih se diže kosa na glavi, jer su kompanije i lideri često transparentni isključivo kada i koliko im odgovara.

Piše: Tijana Bejatović, Founder & Communication Strategist @ topIC

Ali zašto nam je teško da budemo transparentni? Da li uopšte znamo šta to znači? Da li znamo kako to izgleda u praksi i da li naš srpski mentalitet otežava sve to?

Transparentnost je, u suštini, vrlo jednostavna. Reč je o iskrenoj, otvorenoj komunikaciji i deljenju informacija koje su važne za sve. To ne znači reći sve, već dati ljudima jasnoću, kontekst i razumevanje određene situacije. Međutim, najčešće, koliko god da je ovo jednostavno, kad dođe trenutak da treba da budemo transparentni – svi junaci nikom ponikoše. Zašto?

Strah od posledica. Ljudi se plaše da će ih istina koštati posla, reputacije ili mira na radnom mestu. I ovo je istorijski utemeljen strah u našem narodu. Ako transparentnost znači „reći šefu da je njegova ideja loša” ili „reći otvoreno zaposlenima koliko će njih biti otpušteno”, onda hvala lepo, ali ne hvala.

Zaposleni se i dalje tretiraju kao deca, a bogme, neki su i dalje deca. Mnoge kompanije funkcionišu po principu da se informacije čuvaju na vrhu, jer „što manje znaš, manje problema imaš”. Ali ni zaposleni često nisu cvećke, jer se vode starim principima „ćuti i gledaj svoja posla” ili „hoću da znam kolike su plate kolega, ali ne bih baš da svi znaju moju”.

Sklonost ka „kafanskoj” transparentnosti. Zanimljivo je da smo izuzetno otvoreni i iskreni u neformalnim situacijama. Sve će se reći na puš-pauzi, u kafani, ali ne i na sastanku, gde bi to, zapravo, jedino i imalo smisla.

Zašto je transparentnost toliko važna i zašto nam promiče?

U praksi, transparentnost zaista može mnogo da vam unapredi radno okruženje, a time i celokupno poslovanje. Kada vaša kompanija zaista pravovremeno deli važne informacije, zaposlenima raste poverenje u menadžment i kolege, smanjuju se stres i nesigurnost, ljudi su motivisani, znaju koji su im prioriteti i sprečavate nepotrebne konflikte.

Da biste transparentnost živeli u praksi, neophodno je da ispunite nekoliko uslova:

• Da imate efikasan sistem internog informisanja zaposlenih koji svima distribuira informacije pravovremeno i tačno;
• Da je vaša kultura upravljanja poslovanjem transparentna, a to podrazumeva: jasne odluke menadžmenta bez misterioznih otkaza i neočekivanih promena, mogućnost da zaposleni kažu svoje mišljenje bez straha, manje priče – više suštine, „otvorene plate” (znam da ovo zvuči kao naučna fantastika u Srbiji, ali u EU stiže ove godine i kuca nam na vrata);
• Da su svi rukovodioci transparentni u načinu rada i komunikaciji sa ljudima. Ukoliko imate jednu crnu ovcu, rešte je se.

Mnogo je razloga zašto se mučimo sa transparentnošću, ali zapravo, dokle god mislimo da je komunikacija tra-la-la stvar koju može da radi asistent generalnog direktora, a ne ozbiljan biznis proces koji planski i sistemski može da pomogne poslovanju, neće se mnogo promeniti.

I možemo li mi, kao narod, biti transparentni?

Srbi vole istinu, ali samo kada pričamo o drugima. Kada dođe trenutak da budemo potpuno otvoreni o svojim odlukama, planovima i finansijama, stvari postaju komplikovanije. Nismo navikli da delimo informacije, često jer mislimo da će neko to iskoristiti protiv nas. Ali ako želimo bolje kompanije i zdravije radno okruženje, moramo da prestanemo da koristimo „transparentnost” kao modernu reč, počnemo da se menjamo unutra i učinimo da ona stvarno nešto znači.

Sa druge strane, svet ide ka većoj transparentnosti, hteli mi to ili ne hteli. Generacije mladih koje nam stižu imaju veća očekivanja i od države i od poslodavaca. Oni žele da žive i rade u okruženju gde nema igrica i skrivenih pravila, žele preuzimanje odgovornosti i otvorenu komunikaciju.

I trenutni studentski protesti nam to tako jasno i slikovito poručuju. Sve je krenulo od zahteva za transparentnošću, a pretvorilo se u pokret za slobodu. Sad zamislite da ste poslodavac tim mladim ljudima. Iskoristite to kao „metar” vaše transparentnosti i pokrenite promene što pre.

Prava transparentnost nije kada svi znaju sve – već kada ljudi imaju potpunu jasnoću o tome šta se dešava, poverenje u vas da radite najbolje za njih i da niko ne sumnja da nešto od njega krijete.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.

Izvor: BIZLife

Foto: Miša Obradović