Transformacija bilo čega – sebe, kuće, biznisa – đavolski je skup poduhvat
Piše: Darko Soković, Rukovodeći partner za strategiju i razvoj, Propulsion
Nasledio sam malko naherenu, naizgled dobrodržeću vikendicu na Zlatiboru. Građena sedamdesetih, sva u smeđim i narandžastim tonovima, taman tolika da dvoje mogu da pobegnu iz grada, udahnu taj izvikani zlatiborski vazduh, nešto podgreju na starom šporetu i uberu po kvrgavu jabuku u vrtu.
Takva kakva je, naravno da nije odgovarala metropoli koja ludačkom brzinom nastaje na našoj najpoznatijoj planini, a nije se, vala, ni uklapala u to kako mi, njeni novi vlasnici, zamišljamo da treba da izgleda objekat kome pristaje ponosna titula „vile na Zlatiboru”. No, nisam baš očekivao da će ovo skromno vikend-utočište postati pozornica lične i poslovne drame: dobro došli u „Hroniku jednog rušenja (i izgradnje)”, gde se krećemo kroz sumanute krajolike preduzetništva, a na svakom koraku ne znamo da li da se smejemo ili plačemo dok razmišljamo o sledećem potezu u ovom planinskom pejzažu koji već uveče nije isti kao što je bio tog jutra.
Čin prvi: Preobrazba Mona Lize u planinskom velegradu
Montažna Mona Liza iz najlepših godina prošlog veka, to je bila naša kuća – šarmantna, skoro i neodoljiva, ali u konačnom vapaju za novim, osveženim licem. I kako u centru Zlatibora parcele iz dana u dan vrede više no suvo zlato, znali smo da su nov i originalan pristup i iščašen pogled na vrednost objekta koji imamo, zapravo, ključ da bi se on istakao u (urbanističkoj) šumi koja ga okružuje.
Čin drugi: Prohujalo s krovom
Baš kao što onda mudro uzviknu Skarlet O’Hara: „Sutra je novi dan!”, pomislili smo: „Skidaj krov, stavljaj novi, nakon toga to će biti kuća preporođena!” Hrabar, junački potez, kao i u svakom klasičnom filmskom zapletu, može revitalizovati posao. Tom logikom smo se i mi poveli. Ali pažnja – ako nismo spremni, naš biznis može „prohujati s vihorom”, udarimo li na njegove temelje.
Darko Soković, Rukovodeći partner za strategiju i razvoj, Propulsion
Čin treći: Šekspirovski potresi i građevinski bum
Arhitekta reče: „Skidaj!”, statičarka reče: „Skidaj!”, majstori uglas povikaše: „Ma, jašta, skidaj!” I skidosmo krov. Krhki se zidovi rascvetaše kao latice lala na toplom prolećnom suncu. A kada je kuća rešila da se sruši, nastade šekspirovska tragedija. Nakon što je pobagerisao i poslednju ciglu, majstor Mile šalje SMS: „Ostavio sam ti ikonu Svetog Luke ispod strujomera, ne valja se da se baca.” I stvarno, uramljeni jevanđelista blaženo se smešio ispod koluta žice. Goli temelj i svetac, ofset štampan na masnom papiru istrgnutom iz nekog dodatka „Večernjih novosti”, bili su jedino što je od objekta ostalo. U poslovanju, nepredviđeni poremećaji tržišta, radne snage, lanaca nabavke, tokova gotovine i svega drugog – mogu biti dramatični. Biti ili ne biti? Da imaš plan upravljanja kriznim situacijama i budeš spreman u svakom trenutku da kreneš od nule, izazovi su na koje svako od nas treba da odgovori kada nastane haos. Jesmo li mi bili kadri za to, čak i uz pomoć Svetog Luke?
Čin četvrti: „Stručnjaci” ili osvetnici
Naša vesela družina arhitekata, bagerista, građevinara, električara i inih izvođača radova na trenutke je ličila na „Osvetnike” renoviranja. U svetu zlatiborske građevinske pomame naići ćete na superherojske odrede profesionalaca različitih pristupa, znanja i veština. Zovem, recimo, majstor Mileta da pitam kako ide s keramikom i stolarijom, a Mile viče kao da mu se dvojnik meša u liniju: „Evo me u Lajpcigu, rođeni – crveno je slovo, ne radim ti, kô što sebi ne bih!” To što smo naučili da koordiniramo radom ovog ansambla filmskih likova kvalifikuje nas da režiramo holivudski blokbaster, ali i da vodimo bilo koji biznis; odlična podela uloga i dobro čitanje ljudske psihe, još bolji scenario i sumanuti zapleti lansirali bi nas u vrhove gledanosti.
Čin peti: Cena napretka u rudniku zlata
Kako je naša kuća rasla, tako su rasli i računi. Transformacija bilo čega – sebe, kuće, sopstvenog biznisa – đavolski je skup poduhvat. Ali investicija u rast poslu daje, zapravo, pravi razlog postojanja, posebno na Zlatiboru, gde svaka gradnja može postati potencijalni rudnik zlata.
Čin šesti: Igra mačke i miša, a „sve je na prodaju”
„Joj, jesmo li mi sve s ovim promašili?”, jecaj je koji se u našem (beogradskom) stanu najčešće čuo u poslednje tri godine. Ta beskrajna saga neodoljivo je ličila na „čekanje Godoa”. Zastoji i kašnjenja u poslu i u svemu drugom? To vam je kao životno pozorište. (Da ne kažem „Pozorište u kući”, jer kuću još nismo imali.) Ono što zvezde odvaja od proseka jeste bezgranično strpljenje i čelična upornost, pa čak i – otpornost. Čekajte, ali ne čekajte zauvek. Vreme za vaš nastup će doći samo ako ste uporni i otporni, čak i ako vam se čini da se vaša investicija (i vaš zdrav razum zajedno s njom) dave u okeanu zlatiborskih natpisa „apartman na prodaju”.
Čin sedmi: Veliko finale – renesansa
Evo je: naša lepotica stajala je visoka, bleštava i moderna, kuća veća i važnija i od Bele kuće (što je stvarno postignuće za objekat od šezdesetak i kusur kvadrata) dizala se kao feniks iz pepela u „Jadnicima”. U poslovanju, transformacija je spora i njeni neposredni efekti možda nisu uvek toliko vidljivi, ali rezultati mogu biti spektakularni. Prilagođavanje, rast i poslovna mudrost bili su sastojci za veliko finale (uz malo pomoći „odozgo” – smestili smo negde i svetog apostola iz novina, zaslužio je), posebno na današnjem ludom Zlatiboru.
Zavesa: Na bis!
Rušenje, obnavljanje i napredak – to je poslovna drama koju vredi gledati. Drage kolege i koleginice, mučenice i mučenici preduzetništva, zapamtite: čak i kada nam se čini da nam je posao zapeo u komediji apsurda, na nama je da od toga napravimo (pret)postavku za najveći uspeh do sada. Prihvatimo dramu, odigrajmo svoju ulogu i dajte da se biznis šou nastavi – pomoći će i majstor Mile, i Sveti Luka, i ko god da treba. Zavesa je pala, ali publika traži igranje na bis; mi smo za to stvoreni.
Aplauz!
Izvor: BIZLife Magazin
Foto: Danijel Rakić / Propulsion
