Tivat 40 godina kasnije: Od barke i delfina Joce do modernog turističkog grada

Piše: Branislav Mamić, Ekonomista, preduzetnik i putopisac

Nikada Tivat nije važio za atraktivnu turističku destinaciju. Rekao bih da su svraćali i zadržavali se samo oni koji su imali svoj smeštaj, rođake, prijatelje ili neki njima znani razlog, a za takav status je bilo objektivnih razloga.

Dogodio se razoran zemljotres tog davnog 15. aprila 1979. Vrlo dobro ga pamtim, mada nisam tada bio svestan razmera tragedije, šteta i posledica. Jedna od njih je bila ta da smo celo školovanje proveli prvo pod šatorima, a kasnije, do kraja srednje škole, u montažnim objektima. Sećam se te godine i omladinske radne akcije gde se zdušno radilo na uklanjanju posledica zemljotresa, koliko je to bilo moguće. Bilo je nekog poleta, zajedničkog duha, vere u budućnost još uvek.

Isti taj Tivat je za mene i moje prijatelje bio najatraktivnije mesto pod suncem. Nisu nam trebale druge destinacije, jer smo mi Tivat posmatrali iz druge perspektive. I te kako je bilo atrakcija, događanja, eksperimenata, ludovanja, morskih ljubavi, tajnih mesta, rizičnih poduhvata preplivavanja zaliva, odlazaka bez poziva da testiramo zrelost tuđih narova i sličnih avantura. Morali ste biti prisutni stalno da biste to znali. Naše leto je trajalo skoro šest meseci. Mnoga su mesta za nekoga sa strane bila ili neznana ili nedostupna, a ti sa kojima smo to sve bez ustezanja delili zavoleli su Tivat na isti, naš način. Kakav god da je stav o tome, još tada smo bili svedoci svetskih turističkih trendova.

Klub „Mediterane” na ostrvu Sveti Marko pravi je primer. Ostrvu je bio zabranjen pristup, a to je bio motiv više da saznaš šta ti je to zabranjeno. Tamo je mogao doći samo onaj ko je tamo bio zaposlen. Stotine kućica od trske, bez struje i vode, sa velikim zajedničkim restoranima i barovima davao je tadašnjim gostima potpuni doživljaj slobode i uživanja. Mnogi od njih su bili nudisti, što je u to vreme bilo prilično skaredno iz naše perspektive. I zanimljivo, naravno. Mnogi atraktivni sadržaji su bili potpuno na raspolaganju svakom gostu – od jedrenja, skijanja na vodi, ronjenja, do hrane i pića u neograničenim količinama.

Ostrvo cvijeća, ili Miholjska prevlaka, nekako prepuštena istoriji, tu je odmah pored. Može se preplivati začas do „Ostrva Francuza”, kako smo zvali Svetog Marka. Nekadašnje vojno odmaralište, koje je bilo reprezentativno u najvećoj od prethodnih nam država, sa više desetina ušuškanih apartmana, okruženo morem, puno mirisa mediteranskog rastinja… bilo je pravo mesto za potpun ugođaj za naše domaće goste. Rat je učinio svoje, pa je dugi niz godina ostrvo bilo dom za mnoga izbegla lica. Koliko znam, i dan-danas su neki od njih tamo.

Treće ostrvo u nizu iz Tivatskog zaliva jeste Gospa od Milosti – Franjevački manastir. Nije baš bilo podesno da se kupamo tamo, mada smo uvek znali napraviti mali prekršaj, tek da se privežemo i napravimo pauzu za brzo kupanje. U blizini ponosno stoji svetionik, izgrađen zbog širokog pojasa plitkog mora koje okružuje ostrvo. E taj nas je večito provocirao da sa njega skačemo. Morali smo se pokazati pred publikom, pa smo se trudili svim silama da osvojimo naklonost, pre svega gošći. Sada, kada pomislim na to, nisam siguran da smo baš mudri bili.

Postojao je jedan važan preduslov za ovu našu dinamiku. Svim ovim čarobnim mestima ne možete prići bez barke. A mi smo je imali, to je bila naša glavna logistička prednost. Barka je jedna ozbiljna institucija svuda na moru. Sve su naše barke bile vezane u maloj luci zvanoj Kalimanj. Ona je bila naša a svetska marina. I danas je tako dobrim delom, jer meštani i dalje svoje barke tu vezuju. Barka je osnovno sredstvo za ribolov, kao izvor života za mnoge familije, prevozno sredstvo u zalivu, a nama u to vreme osnovno sredstvo za uživanje, odlazak na kupanje, zavlačenje po skrivenim škrapama, istraživanje zaliva i ozbiljan alat da budeš važan u društvu.

Delfin Joca

Tih godina se u zalivu pojavio famozni delfin zvani Joca. Neke glasine kruže da je bio dresiran tamo odakle je doplivao. Potpuno neverovatno iskustvo i sloboda kada ti dopusti da se sa njim grliš, plivaš i roniš. Znao je da pliva uz bok barke, zaroni, pa iskoči metar iznad i pljusne celom svojom dužinom da te namerno poprska, bolje reći, okupa sve prisutne. Nekoliko autorskih fotografija Joce snimljenih „smenom 8” vredna je zaostavština delića tog vremena. Kažu neki da je delfin Joca, u stvari, bio „ona”. Početkom devedesetih joj se gubi svaki trag… Nestvarno iskustvo mog detinjstva.

Riva je srce svakog primorskog grada, ali malog Tivta nekako najviše, pa se i ceo naš život vrteo oko nje. Kafe „Riva” bio je tada jedan od retkih u gradu, pa i svaki susret, svaka šetnja, svaki pogled dešavao se na rivi. Ako kojim slučajem nisi prošao preko rive, kao da nigde nisi ni bio. Posle svih ovih godina odsustva iz Tivta prvo šta uradim kada stignem jeste da pređem preko rive. Drugačije ne bi bilo u redu.

Mada ne tako atraktivan, veoma je važan aerodrom. Imali smo direktnu vezu sa svetom. Nekako si imao osećaj da možeš doskočiti do aviona koji su sletali tik iznad grada, ali bez obzira na to što su pravili priličnu buku, vremenom smo prestajali da obraćamo pažnju. Da nema aerodroma, taj svet bi nam ostao mnogo dalji i kroz Tivat ne bi prošli, između ostalih, Tom Kruz i Majkl Džordan, pa neka su samo na aerodromu bili. I Nikol Kidman je svoju jahtu vezivala u Tivtu. Znala je da izabere pravu destinaciju!

Tivatska letnja pozornica je i onomad, kako i danas, bila sjajno mesto, gde smo ili pevali u horu muzičke škole, slušali razne koncerte, gledali valjda sve kung-fu filmove tog doba, ali i mnoga druga filmska ostvarenja. Ona je postala mesto na kome cveta kulturna scena Tivta tokom poslednjih četrdeset godina. Festivali, izložbe i koncerti postali su redovni događaji koji privlače umetnike i posetioce iz celog sveta. Fenomenalne pozorišne predstave i raznovrsnost kulturnih događaja doprinele su bogatstvu života u gradu i njegovom ugledu kao kulturne destinacije.

A zašto Tivat ipak nije bio tako atraktivan, više je razloga. Dugo su se mogle videti posledice zemljotresa, prisustvo Remontnog zavoda, vojnog brodogradilišta bez koga, ruku na srce, takvog Tivta ne bi ni bilo. U taj zavod su na remont uplovljavali ruski vojni brodovi, sa puno ljudstva, jer je njihova misija bila da izmenjuju posade na podmornicama. Zastrašujuće saznanje je bilo da ostaju u mornarici tri godine. Ej, tri godine! I danas su mi žive slike kada usred, za nas nepodnošljive, sive, kišovite zime ruski mornari na palubi broda igraju odbojku loptom koja je zavezana dugim kanapom, jer često pada u more. Ti isti mornari su se tada bez problema kupali u moru. Tivat je očigledno i tada bio svetska destinacija, čak usred zime.

Stigoše potom neke ružne ratne godine. Stiglo je nekoliko godina čekanja da se završi ono što ni u najružnijim snovima nismo mogli da očekujemo. I onda, kao u nekoj tišini, krenula je izgradnja luke „Porto Montenegro”, zamišljene da postane simbol prestiža i luksuza. Nismo znali kako će sve to da izgleda. Zavod je nestao nekako brzo, preko noći. Od skromnog radničkog naselja do modernog turističkog centra, Tivat je prošao vrlo živu transformaciju, što je donelo razne izazove, uključujući pritisak na infrastrukturu i životnu sredinu.

Grad pulsira modernim duhom i neobičnom energijom, grad koji sada treba videti. Volim ja, naravno, i ovaj novi Tivat, jer portret jednog mesta, ipak, predstavljaju njegovi ljudi. I portreti svih tih dragih ljudi su i dalje tamo. Mnogi su otišli, ali deo njih, kao i deo mene, nikada neće otići sa rive. Uvek pređem preko rive i odem u Porto. Uvek odem u fantastičnu galeriju, gde kao omađijan posmatram savršene komade izrađene od murano stakla. To ne propustite, fascinantno je.

Teško da vam ja mogu opisati ovaj novi Tivat, četrdeset godina kasnije, na pravi način. Trebalo bi da dođete sami i da mu se prepustite. Često fotografije kažu više nego hiljadu reči. Pustiću ih neka i one govore.

Rusi ovog novijeg doba usred zime privezuju svoje velelepne jahte na mestu gde je nekada bio privezan ruski brod na čijoj palubi se igrala odbojka. Gde je otplovila lopta sa kanapom, stvarno ne znam. 

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.

Reporterka The Mirror-a opisuje susednu zemlju kao neotkrivenu: Ovo je „unapređena“ destinacija

Izvor: BIZLife Magazin

Foto: Branislav Mamić