„Želimo da ih osnažimo da, kada uđu u naše prodavnice, znaju šta da biraju da bi kupili ono što je dobro za njih i dobro za planetu”, kaže Aleksandra. Zato su tu oznake za organski uzgoj, veganska linija Vemondo, kao i NutriScore, koji na prvi pogled kaže šta može da se jede češće, a šta povremeno. Posebno drag projekat, koji je posvećen deci u kontekstu osvešćene ishrane, je knjiga koju smo izdali „Planeta Spelta”: „Kroz razigranu priču govorimo o pravilnoj ishrani, učimo ih da jedu više biljnih proteina, više voća i povrća, više celog zrna, ali i da razmišljaju o smanjenju bacanja hrane.”

Kada se govori o povećanju unosa biljnih proteina, ljudi često pomisle da ne treba da jedu meso, već veganske burgere.

„Biljni proteini su proteini iz voća i povrća, prvenstveno iz mahunarki, kao što su pasulj ili sočivo – namirnice koje su tradicionalne za naš region. Samo treba osvestiti da ta činija pasulja i te kako ima dovoljno proteina i ne mora da se dopuni komadom mesa”, govori Aleksandra, naglašavajući da je cilj da se poveća udeo biljnih proteina u asortimanu, ali pre svega kroz namirnice u njihovom izvornom obliku, a ne da se pređe u potpuno vegansku ishranu.

Umesto jednog „savršenog” proizvoda, Lidl želi da svaka kategorija ima osvešćeniju alternativu. „Na sreću ne postoji jedan magični proizvod koji rešava sve izazove – poenta je hraniti se balansirano”, kaže Aleksandra. „Naš cilj je da u celokupnom asortimanu nudimo održivije opcije – na primer, testeninu od celog zrna iz organske proizvodnje, koja donosi više vlakana i utiče na mikrobiom, ali i smanjuje negativan uticaj na planetu.”

Klimatski ciljevi kompanije dodatno naglašavaju važnost lokalnog i sezonskog – kraći transport, manje goriva, povrće koje ne zahteva dodatno grejanje staklenika. „To je istovremeno i potpora lokalnoj ekonomiji”, dodaje ona.

Kada je reč o bacanju hrane, Lidl kombinuje interne procese i poruku ka kupcima. Optimizuje poručivanje i logistiku, organski otpad šalje na biogas ili kompost i nudi proizvode pred istekom roka po nižoj ceni.

„Smanjenje otpada od hrane nije isključivo borba ritejlera. To je borba svakog od nas. Često ne uzimamo u obzir sve resurse koji su ušli u jedan proizvod – za 100 grama čokolade potrebno je oko 1700 litara vode. Kada to osvestimo, lakše je da kupujemo racionalnije i da organski otpad zbrinemo tako da nema negativan uticaj na prirodu”, zaključuje Aleksandra.