„Tamo gde se i bez rata večito krizno živi“
Sad, na jesen, običaj je da se kaže: „Nadam se da ste se lepo odmorili”, ali leto je nekog odvelo da dane dušom – vas, iskreno se nadam! – a nekoga da se zavuče poslom po raznim zabitima Zemljinog šara, gde nikad nije ni mogao da zamisli da će se naći, i to sve u mesec i nešto.
Piše: Darko Soković, Rukovodeći partner za strategiju i razvoj, Propulsion
Takav je slučaj sa mnom, pa vam pišem, evo, ovu dopisnicu izdaleka, sa mestâ gde se bitke biju, i tamo gde se i bez rata večito krizno živi. Negde se skokovito napreduje, a negde bujaju neviđeni decenijski kultovi samoproglašenih vrlo bitnih ličnosti i njihove svojte, negde perspektive poniru u duboke kanjone kojima heroin teče Putem svile iz Azije u Evropu, a ponegde nade svetlucaju u maglama Tjenšana i Kavkaza. Gruzija, Moldavija, više dana u Ukrajini, granica Sirije i Turske (gde je ono bio strašan zemljotres), zatim Uzbekistan, pa glavni gradovi Tadžikistana i Kirgistana, ali i Ferganska dolina, oko koje ove dve države (uz sasluženje Uzbekistana) upravo ratuju – zbog vode! – i kojegde drugo, u ukupno trinaest zemalja.
Darko Soković, Rukovodeći partner za strategiju i razvoj, Propulsion
A što, da me čovek pita, ovoliko putešestvije? Razgovarali smo tamo, naime, sa raznim ljudima, a pre svega sa ženama koje, u inat svemu i uprkos svima, prave za sebe i sve druge oko sebe neko svoje parče sreće, ponekad malo, kržljavo i jedva primetno, a ponekad takvo da menja celu zemlju i njene politike, iako je sve i svako protiv svakog od njih. Teške, tužne i moćne su te priče u isto vreme.
Ali krenimo iz jedne od najvećih zemalja na svetu – Kazahstana. Odatle ljudi lete u kosmos još od Gagarina i Terješkove, a ova kosmonautkinja, prva žena u svemiru, velika je inspiracija kazahstanskim devojčicama i ženama širom sveta da posegnu za zvezdama.
Zvezdana je i Astana, veličanstvena nova prestonica ove zemlje. Taj grad nije samo simbol modernog Kazahstana, već i planetarna tačka susreta koju je u globalnu orbitu lansirala specijalizovana izložba Ekspo 2017, fokusirana na održivu energiju.
Astana (ranije znana i kao Nur-Sultan, i kao Celinograd, i kao Akmola), osim što je promenila najviše imena u istoriji svetskih prestonica, doživela je ogromnu transformaciju, ali je baš taj Ekspo 2017 bio događaj koji je zauvek oblikovao njenu sudbinu; tamo kao da je sve vodilo ka Ekspu, a od Ekspa se vinulo u nebesa. Sa temom „Energija budućnosti”, izložba je privukla preko 112 zemalja i skoro četiri miliona posetilaca. Tokom ta tri meseca Astana je bila svetski centar za debatu o rešenjima energetskih izazova sa kojima se svet suočava. Grad je iskoristio priliku za promociju inovacija i za značajnu modernizaciju infrastrukture.
Jedan od trajnih simbola strelovitog razvoja spektakularni je muzej „Nur Alem”, središte istraživanja energije budućnosti. Jedinstveni sferični objekat dominira izložbenim kompleksom negdašnjeg Ekspa, a sada je i dom astanskog Univerziteta informacionih tehnologija, s programima svetske klase za sve digitalno, uključujući softversko inženjerstvo i digitalno novinarstvo. Ekspo je podstakao i razvoj koncepta „pametnog grada”, gde su digitalne tehnologije integrisane u svakodnevni život kroz napredne sisteme upravljanja i gradske usluge.
Astani je Ekspo bio prilika da se pozicionira kao globalni igrač. Novi poslovni centri, komercijalne zone i istraživački kompleksi sada krase ovaj grad, a mnogi paviljoni su transformisani u prostore za startap kompanije i razvojne inicijative. Rast se nastavlja i danas, pa je to jedan od najmodernijih gradova u regionu. Samo prošle godine prestonica je privukla stranih direktnih investicija skoro kao dve Srbije – zamalo osam milijardi dolara!
I mi se pripremamo da ugostimo Specijalizovanu izložbu pod temom „Igra(j) za čovečanstvo”, što će biti prvi put da neka zemlja iz našeg brdovitog dela Evrope postane domaćin ovako značajnog globalnog događaja. Srpska izložba će isto trajati tri meseca i okupiti više od 120 zemalja, a doći će nam preko četiri miliona gostiju.
Tematski paviljoni, inovacioni i sportski objekti – sve se to gradi u Surčinu, dok će Beogradski sajam na novoj lokaciji biti iznova osmišljen i prilagođen savremenim standardima. Pored toga, Ekspo će omogućiti razvoj novih transportnih sistema i javnih prostora, koji će ostati, nadamo se, trajno nasleđe budućim generacijama.
U Astani kao da sam na trenutak posetio neku nepoznatu planetu na kojoj se ukršta svemirska tehnologija, američki i centralnoazijski san i budućnost koja je već tu, pa vam odatle pišem razglednicu. Hoće li, deceniju posle Astane, naš Ekspo i njegovi centri za promociju sporta i za muzičko eksperimentisanje, Auditorijum, Međunarodni forum igre i serija drugih, nezamislivih najavljenih čudesa biti naš večni Atomijum ili Ajfelov toranj (koji su nastali tokom Ekspo izložbi u Briselu i Parizu) i poduhvat koji će u potpunosti preoblikovati Beograd u grad predvodnik budućnosti?
Zvuči mi ludo ambiciozno! Možda je, naprosto, samo – ludo! Ali samo tako čovek i može da dospe daleko, do svemira i zvezda, kao onomad Terješkova. Hajde, uzdravlje, da sve bude kako najavljuju, pa da pišem pismo i iz naše, surčinske vasione. A sledeći put na ovom mestu – putujemo u samo srce centralne Azije.
Жұлдыздарға, što bi rekli Kazahstanci!
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife
Foto: Danijel Rakić / Propulsion / Viktoriya Shegay
