Svetska banka upozorava: Raste jaz između bogatih i siromašnih
U nedavnom izveštaju Svetske banke navodi se da su pobednici u novim ekonomskim previranjima i tehnološkoj revolucij, radnici koji dobijaju platu i najnaprednije kompanije u najbogatijim zemljama Evropske Unije. Sve više Evropljana je siromašno, a nezaposlenost raste u nekim od najteže pogođenih područja na kontinentu.
U izveštaju se navodi da 10% najsiromašnijih Evropljana pretrpelo pad zarada od 7%, a da je 10% najbogatijih u Uniji doživelo rast primanja od 66%.
„Evropska Unija se proširuje“, zaključuje se, „ali sami Evropljani nisu ujedinjeni“.
Ovakva situacija izaziva uznemirujući osećaj već viđenog. Sredinom 90-tih godina prošlog veka, u Latinskoj Americi je rastući jaz između bogatih i siromašnih, kako u prihodima, tako i u obrazovanju, ugrozio stabilnost demokratskih institucija. To je bilo pre interneta, pre tehnološke transformacije, pre ubrzanja koncentracije globalnog kapitala na račune šačice pojedinaca.
KO JE KRIV?
U izveštaju Svetske banke krivica se svaljuje prvenstveno na tehnološka dostignuća koja iz korena menjaju tržišta proizvoda, kao i tržišta rada, a koja širom otvaraju vrata za kvalifikovane radnike (samo pitajte bilo koju evropsku firmu, koje ovih dana očajnički traže kodere i softverske inženjere), ali i na kompanije koje proizvode nove tehnologije.
U međuvremenu, manje kvalifikovani radnici, fizički radnici i starije, konzervativnije firme zaostaju.
„Zbog toga, zaostaju zemlje koje svojim građanima pružaju manje mogućnosti da izgrade relevantne veštine, a i ne obezbeđuju dovoljno podsticajno okruženje za uspeh preduzeća.“
Svetska banka beleži da je potražnja za fizičkim radnicima od 2003. godine do danas opala za 15%, uporedo sa ekvivalentnim porastom potražnje za analitičkim i kreativnim zanimanjima, što je trend za koji se kaže da će se sve brže kretati. Preporučuje se da bi vlasti trebalo da budu fokusirane na edukaciju radnika i na pripremanje istih za nove poslove na tržištu koje se brzo menja.
Jaz je naročito značajan među zemljama južne i severne Evrope, posebno kada se radi o stopi produktivnosti, koja je usporila dva puta brže na jugu nego na severu.
Paralele sa Južnom Amerikom su naročito upečatljive. Forin polisi je 1997. godine pisao da bi lideri zemalja u regionu trebalo da se usredsrede na reformu „očajno loših školskih sistema“.
Svetska banka je u svom izveštaju o Evropi donela isti takav zaključak. „Niskokvalitetno obrazovanje u određenim regionima i zemljama EU takođe stvara ekonomsku i socijalnu podelu između najbogatijih i najsiromašnijih“, zaključuje se, uz napomenu da u polovini zemalja EU, više od 20% 15-godišnjaka poseduje samo osnovne sposobnosti pismenosti i matematike.
U izveštaju se zagovaraju „radikalna poboljšanja“ u obrazovnim sistemima kako bi se mlađi naraštaji pripremili na jaku konkurenciju na tržištu rada i kako bi se začarani krug siromaštva prekinuo.
Takođe se preporučuje reforma opterećujućih regulatornih sistema, naročito u zemljama južne Evrope, gde birokratija „obeshrabruje rast preduzeća i onemogućava im da stvaraju nove poslove i da privlače strane direktne investicije“.
Izvor: Forbs/BIZLife
Foto: Pixabay
Piše: P.Đ/ B.M.
