Mladi danas, kaže, svet usvajaju kroz kratke forme, ali to ne znači da ne mogu misliti dublje – ako ih neko na pravi način povede, poručuje Nenad Gugl na početku ove BIZLifeove analize.

„Činjenica je da danas mladi usvajaju svet preko reels i Tiktok klipova. Svet se promenio, vreme se jeste ubrzalo. Međutim, koliko god da nam smetaju ti kratki sadržaji, oni su realnost. Mi možemo da je negiramo i da zagovaramo mlade da ostave ono od čega ne mogu da imaju velike koristi, ali se to, verovatno, neće desiti. Zbog toga mlade treba naučiti da bar taj Tiktok i Instagram koriste na pravi način i da obrate pažnju na one klipove koji mogu biti zamajci. Klip kao klip, kratak video-sadržaj, nema snagu da pokrene bilo šta što je duboko, a svet je i dubok i višeslojan, tako da se preko reels i Tiktok videa ne može usvajati u pravom intenzitetu i na najbolji mogući način”, ističe Nenad Gugl.

Naš sagovornik ne odbacuje digitalne platforme, već u njima vidi priliku – ako se koriste kao zamajci koji pokreću dalje istraživanje, misao i emociju.

„Zamajac je mehanizam koji pokreće nešto veće od sebe. Tako i klip može pokrenuti um i srce, a kad se oni pokrenu i nastave da se kreću istom brzinom kao i taj zamajac, mogu da pokrenu celu ličnost. To je važno – ne osuditi kratki format, već ga razumeti i iskoristiti za dublji pokret”, naglašava.

Kao profesor književnosti, Nenad Gugl se iz dana u dan suočava s pitanjem koliko su današnji srednjoškolci spremni da uopšte uzmu knjigu u ruke. S tim u vezi, njegov odgovor je nijansiran:

„Današnje generacije su pragmatične i praktične. Ne žele da čitaju ako im čitanje ne donosi nešto konkretno. Knjiga kao estetsko zadovoljstvo često gubi trku u svetu slika, zvukova i pokretnih formata. Međutim, knjiga koja uz estetsku ima i kognitivnu, emotivnu i praktičnu vrednost – privući će pažnju. Mladi žele da razumeju sebe, svet, odnose. Ako im knjige to omoguće – ne samo da će ih čitati već će ih i pamtiti. Problem je u tome što ih niko ne vodi kroz tu produkciju.”

Zadatak profesora je da im pomogne da ne izgube vreme na pogrešne naslove, već da dođu do onih knjiga koje im menjaju pogled na život, ističe profesor Gugl. On insistira na tome da motivacija za učenje mora da dolazi iznutra. Spoljašnji razlozi – ocene, pritisci i forma – kako kaže, retko kad rađaju istinsku posvećenost.

„Učenik koji uči zbog ocene ne uči stvarno. Radnik koji radi samo zbog plate nikada neće postati dobar u svom poslu. Čovek koji gradi porodicu iz osećaja obaveze, a ne ljubavi – ne može da je održi. Najveći pokretač svega je unutrašnji razlog. Kada čovek pronađe unutrašnji razlog – kada radi iz ljubavi, iz vere, iz osećaja smisla – on postaje nezaustavljiv. Unutrašnji razlog vas ne tera da radite, već da trajete. Ni učenja, ni odnosa, ni posla nema bez tog trajanja”, objašnjava profesor Gugl.

Autentičnost, kaže naš sagovornik, nije luksuz – već obaveza. Kako objašnjava, mi se rađamo kao neponovljive ličnosti. Svako od nas doživljava svet na jedinstven način i na osnovu toga stvara sopstveni izraz.

„Savremeni svet nas stalno uvodi u kalupe. Učini sebi život lakšim – kažu – budi kao drugi. Ali nikada nijedan kalup nije stvoren da izrazi posebnost. Ljudi često pristaju na šablone iz straha, iz komfora, iz neznanja. A svaki trenutak koji provedemo ne živeći autentično – izgubljen je. Autentičnost nije popularna, ali je jedina stvar koja čini da živimo sa sadržajem”, ističe profesor.

Govoreći o književnosti danas, Gugl ne pokušava da odbrani klasike – već da ih približi. S tim u vezi, primećuje da učenicima Šekspir često deluje dosadno, Dostojevski im je preobiman, što je logično – oni pripadaju drugom vremenu, drugom ritmu.

„Savremena generacija traži priču koja je brza i duboka. I zato nam treba novi Šekspir, novi Dostojevski – pisci koji će u formi zanimljive, dinamične naracije izneti poruke iste one dubine. Priča mora da uvlači, da nosi, da ne pušta čitaoca. A unutar te priče mora da postoji vrednost, smisao, suština”, zaključuje Nenad Gugl.

Govoreći o znanju, vrednostima i stavovima, naš sagovornik ističe da bez discipline i unutrašnje snage nema ni uspeha, ni mira:

„Znanje je temelj. Veštine koje nemaju uporište u znanju – površne su. Isto važi i za vrednosti: bez stava, bez odlučnosti da stanemo iza onoga u šta verujemo – vrednosti ostaju samo reči. Disciplina je ono što objedinjuje sve – znanje, stav, rad, trajanje. Ako ne naučimo mlade da vežu sve te niti u jednu celinu, vodićemo ih u haos, a ne u razvoj.”

O duhovnosti govori oprezno, ali jasno – ne kao o religiji, već kao o unutrašnjem osećaju da nismo sami, ni slučajni:

„Svet je uznemirujuće mesto. Prepun je šuma, pretnji, nesigurnosti. Čovek koji u sebi ne nosi osećaj da postoji nešto više od sveta – ostaje ranjiv. Duhovna komponenta je ono što daje unutrašnji oslonac. Ako čovek uspe da izgradi unutrašnji odnos sa sobom, sa smislom, sa Bogom, on može ostati miran i kada sve drugo podrhtava.”

Na kraju, pitanje sistema obrazovanja otvara s ozbiljnošću. Promene iznutra su važne, kaže profesor Nenad Gugl, ali bez podrške spolja – one ostaju usamljeni primeri:

„Mi imamo izuzetne ljude u prosveti. Profesore, učitelje, nastavnike koji znaju, koji osećaju, koji umeju. Ali ih sistem ne vidi. Ne koristi ih. Oni koji bi mogli da vode obrazovanje često nemaju priliku, dok oni koji imaju priliku – nemaju znanje. Sistem obrazovanja treba da oblikuju ljudi koji su iz njega proistekli. Oni koji razumeju naš mentalitet, našu istoriju, naše vrednosti. Ne možemo preslikavati tuđe modele bez osnova. Kao da sad posadimo limun na Kopaoniku i očekujemo plodove.”

Nenad Gugl veruje u to da bi društvo u kojem je Ministarstvo prosvete najvažnije ministarstvo bilo društvo koje je shvatilo svoj prioritet.

„Ako Atinjani budu imali loše obućare, ići će bosi. Ali ako budu imali loše učitelje – Atinjana u budućnosti neće ni biti. Ako želimo ekonomiju, kulturu, zdravstvo, bilo šta – sve to mora početi u učionici. Zato, dok god je obrazovanje poslednje u nizu prioriteta, sve drugo ostaje bez temelja”, poručuje profesor.

Nenad Gugl govori tiho, ali reči mu odjekuju jasno. On ne brani prošlost, ne romantizuje knjige niti se zgražava nad Tiktokom. On razume sadašnjost i predlaže kako da se kroz nju prođe sa smislom. Sa knjigom u jednoj i pametnim telefonom u drugoj ruci – ali s mozgom i srcem kao glavnim pokretačima.