Srbija 19. od 25 zemalja po transparentnosti tržišta polovnih automobila

Prevara sa kilometražom i skrivena oštećenja ostaju deo realnosti srpskog tržišta polovnih automobila. Nažalost, nema naznaka da će se to uskoro promeniti. Kompanija za automobilske podatke carVertical sprovodi godišnju analizu transparentnosti evropskog tržišta vozila kojom se utvrđuju zemlje s najvećim rizikom za kupovinu polovnog automobila.

Ove godine Srbija zauzima 19. mesto od 25 zemalja, isto kao i 2024. godine. Od suseda Srbije, Hrvatska je zauzela 11. poziciju, Mađarska 18., a Rumunija 22.

Trendovi u Srbiji – vraćanje kilometraže i skrivena oštećenja i dalje predstavljaju problem

Istraživanje kompanije carVertical otkrilo je da se u Srbiji i dalje prodaju automobili sa vraćenom kilometražom. Ove godine, 4,1% vozila proverenih u zemlji imalo je vraćenu kilometražu. U proseku, kilometraža je vraćena za 79.300 km.

„Vozači često imaju određena očekivanja u pogledu pređene kilometraže prilikom kupovine polovnog automobila. Neki žele model sa manje od 100.000 km, dok je za druge gornja granica 200.000 km. Teže je prodati automobile sa velikom kilometražom, pa nepošteni prodavci vraćaju kilometražu na kilometar-satu kako bi vozilo učinili privlačnijim i povećali profit“, kaže Matas Buzelis, automobilski stručnjak kompanije carVertical.

Na tržište Srbije takođe snažno utiče uvoz – 76,6% pregledanih automobila uvezeno je iz inostranstva. Nažalost, kod uvezenih automobila veća je verovatnoća manipulacije kilometražom ili prikrivanja štete.

Prema studiji, 40,8% vozila u Srbiji je imalo zabeleženo oštećenje, što je porast u odnosu na 38,5% u 2024. godini, dok je prosečna vrednost odštetnog zahteva dostigla 3100 evra.

Prosečna starost proveravanih automobila u Srbiji bila je 9,2 godine, otprilike ista kao 2024. godine (9,3 godine), što pokazuje da srpski kupci i dalje favorizuju relativno novije polovne automobile.

Kupovina polovnjaka: Čekati ili ne? Trgovci otkrivaju svoja očekivanja

Najtransparentnija tržišta – Ujedinjeno Kraljevstvo, Italija i Nemačka

Ujedinjeno Kraljevstvo je ponovo zauzelo prvo mesto u indeksu transparentnosti. Samo 2,3% automobila u toj zemlji imalo je vraćenu kilometražu, a kod tek 17% bila su prisutna oštećenja. Budući da je Ujedinjeno Kraljevstvo jedna od retkih evropskih zemalja u kojima se vozi levom stranom, ono se manje oslanja na uvoz. Pošto samo 2,3% vozila dolazi iz inostranstva, rizici za lokalne kupce su i dalje relativno niski.

Italija, Nemačka, Švajcarska i Francuska zaokružuju listu pet najtransparentnijih tržišta. Švedska, koja je prošle godine bila na 5. mestu, pala je na 10. zbog povećanog uvoza, većeg broja oštećenih automobila i viših stopa manipulacije kilometražom. Portugalija je još jedna zemlja sa znatnim padom na rang-listi, završivši na 16. mestu, u poređenju sa 11. mestom prethodne godine. Hrvatska je zabeležila najveći napredak i popela se sa 15. na 11. poziciju.

Najtransparentnija tržišta se nalaze u Zapadnoj i Skandinavskoj Evropi. To se objašnjava manjim oslanjanjem na uvoz, višim životnim standardom i otvorenijim podacima o automobilima. Što više automobila neka zemlja uvozi i što je njena ekonomska situacija teža, to su veći rizici od prevare sa kilometražom i prikrivenih oštećenja. Skandinavske zemlje takođe prednjače kada je reč o dostupnosti podataka kupcima vozila“, objašnjava Buzelis.

Istočnoevropska tržišta i dalje nose najveći rizik

Pet zemalja s najmanjom transparentnošću ostaje nepromenjeno u odnosu na prošlu godinu. Ukrajina se nalazi na dnu, a slede Letonija, Litvanija, Rumunija i Estonija. Ova tržišta dele zajedničke karakteristike: visok udeo uvoznih vozila, stariji vozni park, rasprostranjeno vraćanje kilometraže i veliki udeo automobila sa zabeleženim oštećenjima.

Mnogi automobili uvezeni u Istočnu Evropu već su se intenzivno vozili. Da bi ostvarili brzu zaradu, prodavci često vraćaju kilometražu, prikrivaju oštećenja ili skrivaju istoriju vozila. Takva vozila često imaju više kvarova, pa umesto da uštede kupovinom polovnog automobila, vozači na kraju obično potroše više nego što su planirali. Prekogranično kretanje polovnih automobila je vrlo teško pratiti, i to je glavni razlog zašto se na nekim vozilima manipuliše podacima“, kaže Buzelis.

Prema rečima Buzelisa, budući da zemlje ne razmenjuju uvek podatke o vozilima, brojni zapisi o kilometraži ili oštećenjima nikada ne budu digitalizovani. U okviru EU ne postoji harmonizovan pristup praćenju prodaje automobila, zbog čega je ovu nepoštenu praksu lako sakriti.

U Ukrajini je 9,5% automobila imalo vraćenu kilometražu, u Letoniji 10,8%, u Litvaniji 7%, u Rumuniji 7,5%, a u Estoniji 5,9%. Uvoz se kretao u rasponu od 61% u Rumuniji do 78% u Ukrajini.

Kako se izračunava indeks transparentnosti?

Istraživanjem su obuhvaćeni izveštaji o istoriji vozila koja su korisnici kompanije carVertical kupili u periodu od septembra 2024. do avgusta 2025. godine. Indeks transparentnosti se zasniva na šest indikatora:

• procenat automobila sa vraćenom kilometražom
• prosečna vrednost vraćene kilometraže u kilometrima
• procenat oštećenih automobila
• prosečna vrednost oštećenja
• udeo uvezenih polovnih automobila
• prosečna starost proveravanih automobila

Budući da njihov predviđeni uticaj na transparentnost tržišta može biti različit, stručnjaci za podatke kompanije carVertical dodelili su ovim faktorima različite vrednosti. Na primer, procenat automobila sa vraćenom kilometražom je važniji od prosečne starosti proverenih automobila u toj određenoj zemlji na carVerticalu.

Kompletna studija i metodologija se nalaze ovde: https://www.carvertical.com/rs/transparency-index

carVertical posluje u 35 država i prikuplja podatke iz 900+ globalnih baza podataka, kao što su registri organa za sprovođenje zakona, državni i regionalni registri, finansijske institucije i oglasi. Obradom miliona izveštaja o istoriji vozila godišnje, ova kompanija je u stanju da prepozna trendove i ponudi sveobuhvatne prognoze i jedinstveni uvid u tržište polovnih automobila.

Izvor: BIZLife

Foto: Pixabay