Srbi ga ne čitaju, ali su PRESREĆNI jer je dobio Nobela

Dobitnici Nobelove nagrade za književnost su austrijski pisac Peter Handke (2019) i poljska književnica Olga Tokačuk (2018), objavila je Švedska akademija.

Nakon što je prošlogodišnje proglašenje bilo odgođeno zbog skandala sa seksualnim zlostavljanjem, ove godine su objavljena dva dobitnika.

Nobelova nagrada za književnost za 2019. godinu dodeljena je Handkeu „za uticajno delo koje je jezičkom domišljatošću istražilo periferiju i specifičnosti ljudskog iskustva“.

Pisac nemačkog jezika, pripadnik svetske književnosti, Austrijanac Peter Handke je srpskoj javnosti ipak poznatiji zbog svojih stavova i izjava nego zbog suštinskog kvaliteta svojih knjiga, pa se čak može reći da Handke spada u one umetnike o kojima se mnogo govori i onda kad nijedno njihovo delo nije pročitano.

„Osećam se i srećno i oduševljenjo, ali i iscrpljeno, „kao posle teške i dugotrajne bitke“, u kojoj je pobedila književnost“, rekao je u kratkoj SMS poruci Peter Handke svom prijatelju i prevodiocu na srpski jezik Žarku Radakoviću.

Handke se tako u više navrata našao na udaru – zbog Srba.

Sin nacističkog vojnika iz Drugog svetskog rata i majke Slovenkinje, odrastao u Koruškoj, jedan je od najboljih modernih svetskih pisaca, a zapadni mediji navode da se nalazi u istoj situaciji kao nekada Ezra Paund ili Luj-Ferdinand Selin – niko mu ne osporava umeće, ali su njegova politička stanovišta pod lupom. Neki idu toliko daleko da ga nazivaju „ideološkim čudovištem“.

Pre dve decenije je podigao glas protiv bombardovanja jedne suverene zemlje i ubrzo, u znak podrške, već u aprilu 1999. došao u Srbiju. „Posle NATO napada planeta se sada zove Jugoslavija. Jerusalim, Jerihon, London, Pariz i naravno Berlin i Vašington biće deo Jugoslavije… Svima nama koji nismo postali Marsovci, Jugoslavija je naša otadžbina“, napisao je Handke.

I 20. godišnjicu bombardovanja proveo je u Beogradu. Handke je, odgovarajući na pitanja kako godinama kasnije gleda na bombardovanje i oseća li ljutnju, bes ili žaljenje, rekao da ne oseća ljutnju, ali da i dalje ne može da poveruje da se to desilo.

„To kao da nije naša planeta… Oni koji su bombardovali i koji su ubili hiljade ljudi – oni ne pripadaju ni Evropi ni planeti Zemlji“, kazao je poznati pisac i naglasio da zbog svega toga oseća „neku vrstu gađenja prema ljudskoj vrsti“.

Ono što mu se spočitava i danas je njegov odlazak na sahranu Slobodana Miloševića, zbog čega je u Dizeldorfu ostao bez nagrade „Hajnrih Hajne“. Tim povodom je 2006. godine u razgovoru za Novosti rekao da je njegovo prisustvo Miloševićevoj sahrani njegova privatna stvar.

Neke od napoznatijih izjava o Srbima:

• „Srbi su zatvorenici zapadnog sveta. Srbe je uhapsio svet koji nema vrednosti. To je nepravda.”
• „Mars napada, a Srbija, Crna Gora i Republika Srpska su otadžbina svih nas koji nismo postali Marsovci ili koljači.”
• „Srbi su tragičan narod. Ali ja volim tragične narode.”
• „Napisao sam svoj ep o ljudskosti, a za to nema boljih junaka od Srba. To što su moji junaci stradalnici koje svet uporno ne želi da vidi, za mene nije važno.”
• „Ništa nisam propatio zbog zalaganja za Srbiju, uvek sam bio obogaćen. Nisam nikakva žrtva, srpski narod je žrtva.”
• „Ponekad bih voleo da sam pravoslavni monah koji se bori za srpsko Kosovo.”
• „U Srbiji me svi vole, a niko ne čita ono što sam napisao.”

Izvor: Nedeljnik, Novosti

Foto: screenshot