Spisateljica u belom mantilu: Za doktorku Mariju kažu da je srpska Nora Roberts
Marija Milojević je po struci lekar i specijalizantkinja psihijatrije, ali i spisateljica. Još tokom studija upoznala se sa psihoterapijom i moći koju ona ima u pobošljanju kvaliteta života svakog pojedinca, kada je i donela odluku da joj ona postane budući životni poziv. Paralelno sa otkrivanjem svog poziva, još od srednje škole, negovala je još jednu svoju ljubav – pisanje i napisala šest ljubavnih kriminalističkih romana.
Marija je trenutno edukant u Društvu psihoanalitičkih psihoterapeuta Srbije. Uporedo sa upoznavanjem sveta psihe čoveka, ali i nakon detinjstva tokom koga je dosta čitala, započela je i svoju spisateljsku karijeru i do sada izdala šest romana ljubavno-kriminalističkog žanra.
“Priča o začetku moje spisateljske karijere pomalo je smešna i među mojim prijateljima nešto što se često prepričava. Naime, oduvek sam volela da čitam knjige različite tematike i nekako prirodno dobijala ideje za sopstvena delo, koje nikako nisam uspevala da započnem, verovatno iz straha hoće li biti dovoljno kvalitetno”, priča ona.
Trojka iz srpskog kao inspiracija
Međutim, sredinom školovanja u Trećoj beogradskoj gimnaziji, dobila je novu nastavnicu srpskog jezika koja je njen prvi pismeni rad ocenila „čuvenom trojkom“ koja je poslužila kao inspiracija za početak njene spisateljske karijere.
“Obrazloženje za datu ocenu u vidu toga da je moje pisanje bilo na suviše visokom nivou za nivo školovanja na kome sam se nalazila, ali i neverica prijatelja iz odeljenja koji su znali da je pisanje moja, kako su umeli da kažu, „jača strana“. U meni su probudili inat i valjda kao dokaz mog spisateljskog umeća odlučila sam da ću konačno napisati prvo delo. Rad na njemu započela sam iste večeri, a roman „Elenino zbogom“, objavljen je kao poklon moje porodice za moj osamnaesti rođendan. Koliko god mi kao pomalo nesigurnoj tinejdžerki situacija nije izgledala nimalo naivno, sada me za začetak moje karijere vežu lepa i šaljiva sećanja”, seća se Marija.
Srpska Nora Roberts
Čini se da titula „srpske Nore Roberts“ koju su joj dodelile novine „Danas“ dosta govori o njenom stilu pisanja.
“Romani koje pišem spadaju u žanr ljubavne kriminalistike, obiluju opisima, ali idijalozima, pa ih moja urednica često upoređuje sa filmom. Oni su zapravo kombinacija obrade različitih istinitih događaja u svetu kriminala, misterije i trilera, ali se pored toga bave i pitanjima porodičnih intriga, prijateljstva, i naravno ljubavi bez koje po mom mišljenju kao da svaka priča ostaje nepotpuna i nedorečena. Tokom pisanja dosta istražujem i samo mesto u kome se slučaj dogodio kako bih čitavu priču donela što verodostojnije. Kao neki svoj lični pečat upravo bih izdvojila pisanje po istinitim događajima što mi je oduvek davalo notu posebnog značaja i fascinacije u želji i pokušaju da razumem kako su se osećali ljudi koji su zaista bili akteri neke priče na javi, što je možda i deo moje psihoterapeutske ličnosti.
Period studiranja na Medicinskom fakultetu bio je poprilično izazovan, ali joj je pisanje pomagalo da u nekim trenucima odluta u svet mašte i na neko vreme zaboravi stvarnost.
„Često bih nakon napornog dana prakse na klinici, veče provela uz čašu vina i muziku, za tastaturom stvarajući. Kako sam generalno sklona isprobavanju raznih hobija, rano sam morala da se naučim dobroj oraganizaciji za koju i danas smatram da je ključ uspeha“, objašnjava ona za BIZLife.
Fokus na psihijatriji
Marija trenutno ne piše.
“Čini mi se da se nalazim u nekakvoj tranziciji, kao da mi se interesovanja za teme o kojima sam pisala polako menjaju. Dosta vremena provodim na klinici za psihijatriju, ali i na edukaciji iz paihoterapije što prirodno čini svoje i okreće me razmišljanjima o pisanju u domenu svoje struke. Međutim, kuda god da me pisanje odvede, romani će uvek ostati moja prva ljubav u svetu pisanja i izdavaštva”, prica ona.
Sebe u budućnosti vidi kao psihijatra i psihoterapeuta, ali i pisca najverovatnije u domenu svoje struke.
“Pisanje sam oduvek gledala kao na umetnost koja ima moć da mi omogući da pišem dela s čijim likovima će ljudi moći da se poistovete, osete shvaćeno i razumeju da u svojim iskustvima i osećanjima nisu sami. Onako kako sam to činila kroz prošlost i živote likova u svojim delima, volela bih da tako koristim svoje znanje da kroz stručnu literaturu podižem svest po pitanju značaja mentalnog zdravlja, rane traume, nezdravih obrazaca življenja, ali i da promovišem teme rada na sebi i razumevanja umesto osude; jer kako je Jung kazao sve dok ne osvestimo svojenesvesno i ne radimo na razumevanju sebe i razloga zbog kojih delamo na određeni način, to nesvesno će upravljati nama, a mi ćemo ga nazivati svojom lošom sudbinom”, zaključuje ona.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife
Foto: Privatna arhiva
