Zamislite tipičan vrtić u Srbiji. Deca imaju svoje svakodnevne aktivnosti i roditelji žele da znaju sve o njihovim aktivnostima, napretku i problemima. Međutim, vrtić ne daje redovne informacije ili prenosi isključivo ono što smatra relevantnim, zanemarujući potrebe svoje ciljne grupe. Počinje vrtlog spekulacija, glasina, nepoverenja i brige, a onda (ozloglašene) Viber grupe gore.

Piše: Marijana Olbina, Senior Employee Experience Specialist EMEA at Transcom, member of topIC_community

Kako su povezani slučaj nekomunikacije u vrtićima i interne komunikacije unutar kompanija?

U užurbanom svetu poslovanja, komunikacija je žila kucavica uspešne organizacije. Međutim, šta se dešava kada komunikacija utihne? Ako ćutimo i ne komuniciramo, da li zaista nema komunikacije?

Ironično, ova tišina može biti zaglušujuća i moćnija od samih reči. Kao i u primeru vrtića, gde nedostatak strateške komunikacije može dovesti do haosa, isti princip važi i za kompanije. Kada se unutar organizacije ne komunicira transparentno i pravovremeno, zaposleni će neizbežno popuniti prazninu sopstvenim tumačenjima i pretpostavkama.

Marijana Olbina, Senior Employee Experience Specialist EMEA at Transcom, member of topIC_community

U mnogim vrtićima komunikacija se odvija usput, kada se deca dovode ili odvode, bez strateškog plana. Dakle, komunikacija se svodi na one najosnovnije, egzistencijalne elemente: jeo je, nije jeo, spavala je, nije spavala. Iz razgovora sa mnogim roditeljima, saznala sam da je ovo jedna potpuno zanemarena stavka u gotovo svim ustanovama. Ako i postoji kanal komunikacije, on je najčešće jednosmeran, a u slučajevima gde se redovno komunicira – uglavnom se obrađuju teme koje uprava vrtića smatra relevantnim, dok se manje prijatne ili delikatne teme izbegavaju. Rezultat: nedostatak kohezije i jasnoće, koji ostavlja roditelje u mraku.

Bukvalno preslikan scenario možemo pronaći u mnogim korporativnim okruženjima kada se zanemaruju interne komunikacije.

Kapetane, brod tone!

U kompanijama zaposleni žude za transparentnošću i redovnim ažuriranjima od svojih lidera. Kada oni koji nose odgovornost komunikacije ne uspeju da efikasno komuniciraju, to stvara vakuum. A priroda – ona se gnuša vakuuma i uvek teži da ga popuni. Zaposleni će, prirodno, popuniti ovu prazninu sopstvenim „scenarijima”, što će, opet sasvim prirodno, dovesti do dezinformacija, ogovaranja i pada morala. Sa druge strane, mi ćemo propustiti priliku da budemo kapetani narativa.

Posao (Freepik)

Razmotrite sledeći primer: organizacija prolazi kroz veliko restrukturiranje. Rukovodeći tim odlučuje da zadrži detalje u tajnosti dok se sve ne završi. U međuvremenu, zaposleni primećuju promene i počinju da spekulišu. Bez jasne komunikacije – glasine se šire poput šumskog požara. Neki veruju da će biti masovnih otpuštanja, dok drugi misle da je kompanija na ivici bankrota. Nedostatak informacija rađa anksioznost i nepoverenje, što, na kraju, šteti kulturi i produktivnosti kompanije.

Moć transparentne komunikacije

Transparentna i strateška interna komunikacija protivotrov je za ovaj haos. Setite se one (pred)školske: tišina komunicira – često više nego što nameravamo. Ispunjavajući tu tišinu jasnom i iskrenom komunikacijom možemo stvoriti zdravo i produktivno radno okruženje i upravljati kontekstom.

Kada predškolske ustanove razumeju koje benefite može doneti strateški pristup komunikaciji, vrlo je verovatno da će se popraviti odnos sa roditeljima, te da će se prednosti osetiti kako u samoj atmosferi tako i u privlačenju novih klijenata, građenju brenda i reputacije i, na kraju, povećanju profita. Isto će se desiti i u bilo kojoj organizaciji.

Dakle, sledeći put kada budete razmišljali o tome da li da o nečemu komunicirate sa zaposlenima, setite se primera vrtića. Zapamtite da vaše ćutanje može mnogo da govori, ali i da vas košta. Uložite svestan napor da komunicirate otvoreno i redovno, ali i da slušate povratne informacije. Uostalom, dobro obavešten tim je tim koji se oseća uvaženo, motivisano i ima želju da se angažuje.

Kapetane, mirno more ti želim! Možeš ti to!