Sezonski poslovi u Srbiji: Kolike su dnevnice, a koliko košta iznajmljivanje stana?

Sezonski poslovi su dobra prilika za zaradu tokom leta, ali zahtevaju i posebnu pripremu, jer uglavnom podrazumevaju privremeno preseljenje na neku drugu lokaciju. U agencijama za nekrentine kažu da su sezonci ovih dana glavni klijenti kada je u pitanju rentiranje stanova. Najviše posla ima u Beogradu, ali su glavnom gradu, osim morskih destinacija, ozbiljna konkurencija i domaći planinski centri i banje.

Tokom leta, najviše oglasa u Srbiji beleži se u sektorima ugostiteljstva, građevinarstva, maloprodaje i poljoprivrede. Traže se konobari, pomoćni kuvari, radnici za rad na šanku i osoblje za rad na letnjim manifestacijama i u baštama kafića i restorana. Velika je potražnja i za fizičkim radnicima i majstorima raznih profila. U maloprodaji su aktuelni sezonski angažmani na prodaji sladoleda i osveženja, a u poljoprivredi su to poslovi poput branja voća, koji dostižu vrhunac upravo u ovom periodu.

Miloš Turinski PR „Infostuda“ kaže da su zarade za sezonske poslove u Srbiji u rasponu od 65.000 do 90.000 dinara mesečno, u zavisnosti od lokacije, tipa posla i kvalifikacija. U građevini su dnevnice najviše – prosečno oko 50 evra, posebno za fizički zahtevne poslove ili rad na terenu, a slične se nude i u poljoprivredi. Najplaćeniji su kvalifikovani radnici, ali generalno svi sektori beleže blagi rast zarada zbog sve manjeg broja raspoloživih radnika.

„U Beogradu su učestale i pozicije za radnike na događajima – tehnička podrška, postavljanje bina i opreme i distribucija promotivnog materijala. Van Beograda, najizraženija potražnja dolazi iz poljoprivrednih krajeva, u opštinama poznatim po voćarstvu i vinogradarstvu. Takođe, turistički centri poput Vrnjačke Banje, Zlatibora, Srebrnog jezera i drugih domaćih destinacija beleže povećanu potrebu za sezonskom radnom snagom u ugostiteljstvu, posebno vikendom i u jeku turističke posete“, navodi Turinski.

Zbog izgradnje infrastrukture za Međunarodnu izložbu EXPO, u Beogradu je trenutno velika potražnja za radnicima u građevini, koji najčešće i stanove traže u ovom delu grada. Aleksandra Mihajlović, PR menadžer portala 4zida, kaže da su prosečne oglašene cene za izadavanje stanova u Surčinu i okolini od 120 do oko 800 evra mesečno, u zavisnosti od kvadrature, opremljenosti i lokacije unutar opštine.

„Što se tiče kuća, trenutno je oglašeno 16 kuća za izdavanje u Surčinu, a cene se kreću od 600 evra, koliko košta mesečni zakup objekta od 80 kvadrata u Jakovu, pa do 3.500 evra mesečno koliko je oglašena kuća baš za radnike u neposrednoj blizini auto-puta Beograd-Zagreb i „Miloš Veliki“. Njen kapacitet je 23 do 25 osoba, a cena zakupa po osobi je oko 150 evra sa računima“, navodi Aleksandra Mihajlović.

Hrvatska traži 60.000 sezonaca: Visoke plate privlače radnike iz Srbije (SPISAK ZARADA)

Kakve stanove traže sezonci?

Pojedini poslodavci u Srbiji u oglasima nude smeštaj i obroke, ali Miloš Turinski napominje da to nije uobičajena praksa kao u inostranstvu. Najčešće se smeštaj obezbeđuje u građevinarstvu i poljoprivredi, posebno kada se radi u udaljenim mestima ili kada posao podrazumeva višednevni boravak na terenu. U ugostiteljstvu se to dešava ređe, i obično je vezano za objekte van urbanih sredina, kao što su planinski centri, banje i izletišta.

Aleksandra Mihajlović napominje da su stanovi koje koriste radnici uglavnom funkcionalni, jednostavno opremljeni, sa više kreveta i prilagođeni kolektivnom smeštaju.

„Dešava se da ih iznajmljuju direktno poslodavci, kako bi olakšali zaposlenima i osigurali kontrolu nad uslovima stanovanja. Cena kirije po osobi najviše zavisi od broja stanara u jednom prostoru i od lokacije. U praksi, kod kolektivnog smeštaja, iznosi se kreću od oko 100 do 200 evra po osobi mesečno, ukoliko je u pitanju stan u koji je smešteno više radnika. Ova cena uključuje deljenje sobe i zajedničkih prostorija“, kaže PR menadžer 4zida.

Dodaje da na tržištu postoji određena ponuda stanova za izdavanje koji mogu da odgovaraju radnicima i ukazuje da nije uvek lako naći stanove koji ispunjavaju sve uslove, što podrazumeva povoljnu cenu, da je lokacija nekretnine blizu posla, a da su fleksibilni uslovi zakupa. Većina stanova je, kako navodi, prilagođena klasičnim zakupcima odnosno porodicama, parovima i studentima, dok je ponuda stanova namenjenih većim grupama radnika ograničena.

Na Zlatiboru se zna gde ko rentira stan

Na Zlatiboru je potražnja za smeštajem veća tokom zime, ali i leti se traži krevet više. Možda ima manje turista, ali zato ima mnogo više radnika koji grade zgrade u novogradnji na Zlatiboru, renoviraju stare i rade na održavanju.

„Apartmani u centru Zlatibora su za turiste, one koji su malo dalje iznajmljuju ugostiteljski radnici, a kuće rentiraju građevinci“, tako ukratko stanje na tržištu na ovoj srpskoj planini komentariše agent za nekretnine Nebojša Joksimović i dodaje da se kuće uglavnom ne izdaju turistima, jer su starije gradnje, nisu dovoljno održavane i izgubile su bitku sa luksuznim nekretninama, jer vlasnici nisu pratili ekspanziju na tržištu stanogradnje.

On navodi da na Zlatibor najviše radnika dolazi iz Nove Varoši, Priboja i Prijepolja, kao i iz Užica, ali i i Beograda i Novog Sada.

„Kuvari, konobari, menadžeri hotela i restorana i ostali ugostiteljski radnici iznajmljuju apartmane od 200 do 350 evra u zavisnosti od veličine stana, a u principu su svi sa jednom spavaćom sobom. Cene variraju u zavisnosti od udaljenosti od centra. Kod građevinskih radnika je to malo drugačije. Oni idu u starije smeštaje, a njih biraju, jer je cena relativno pristupačna. Uglavnom imaju organizovanu hranu koju im poslodavac obezbedi i bitno im je samo da imaju prenoćište. Bude ih po četiri i pet u sobi, a plaćaju između četiri i pet evra dnevno po osobi“, kaže Nebojša Joksimović.

Koji su izazovi izdavanja nekretnina sezonskim radnicima?

Za stanodavce, iznajmljivanje sezonskim radnicima može da bude isplativo, jer najčešće podrazumeva pun kapacitet i plaćanje unapred ili u celosti za ugovoreni period. Istovremeno potrebno je uračunati veće troškove održavanja i češće korišćenje stana, što dugoročno može povećati ulaganja.

Aleksandra Mihajlović ukazuje da su stanodavci generalno oprezni kada je reč o izdavanju stanova radnicima, posebno većim grupama.

„Briga o održavanju stana, redovnost plaćanja i potencijalna oštećenja su među glavnim razlozima zbog kojih neki izbegavaju ovu opciju. Ipak, deo stanodavaca prepoznaje stabilan prihod od firmi koje traže smeštaj za radnike, pa su spremni na saradnju“, kaže Aleksandra Mihajlović.

Izvor: BIZLife