Šetnja Jerusalimom: Ko ga poseti, više nikada nije isti

Šta se može napisati o gradu, svetom mestu za većinu čovečanstva o kome su prethodno ispisani tomovi? Samo da spomenem biografiju Jerusalima koju je priredio sjajni Sajmon Sibag Montefjore. Bezvremeno štivo! I uporno me Jerusalim prati posle tog našeg malog zajedničkog iskustva.

Šetajući Jerusalimom, kvalifikujete se kao ravnopravni deo istorije. Nije to samo šetnja. To je saznanje da dodiruješ kamen gde se nešto dogodilo mnogo pre nego što se i tvoj predak beli orao rodio. Tvoje 16. koleno unazad. Arheološka istraživanja su pokazala da je Jerusalim bio naseljen još krajem bakarnog i početkom bronzanog doba, a neslaganja u mišljenjima idu i do hiljadu godina. Prihvatljivo za Jerusalim. Grad kontrasta i harmonije, ljubavi i mržnje, smeha i plača. Grad oksimoron.

Stopama Isusa

Hodao sam mestima kuda su hodali Avram i David, Isus, Muhamed… Ozbiljan je ulog samo zbog toga otići u Jerusalim.

Branislav Mamić

Razaran, otiman, ponovo građen, opet razaran… i nikad dosta. Oduvek je pripadao svima i nije pripadao nikome. Rekao bih da će tako i ostati. Bar u ovom našem zemaljskom trenu. Zato je taj treptaj vremena koji sam proveo tamo najdublje moje iskustvo – duhovno, ljudsko, lično, sa puno poštovanja zbog prilike koja mi se ukazala i uz mnogo otvorenih pitanja. Oteh i ja svoj deo. Prosto mi pripada.

Mesto sukoba Avramovih religija, mesto granice ateizma i vere, granice po kojoj ja koračam celog svog života. A mogao bi biti mesto svih pomirenja, mesto uklanjanja svih granica. Svetska kancelarija mira i razumevanja. Generalni konzulat svih ovozemaljskih religija, sedište ministarstva za pomirenje i slično. Lepo mi zvuči. Uvek treba biti oprezan sa mislima. Mogle bi se ostvariti.

Branislav Mamić

Bili vernik ili ne bili, ukoliko ga vi ne doživite, on će to učiniti umesto vas. Nametne se sâm. I to uspešno radi hiljadama godina. Jerusalim. Kod Jevreja je u ženskom rodu. Tek da spomenem. Želja im je bila taj ženski šarm ubaciti u igru. Ova druga strana je još uvek gruba i odbija tu ideju. Ali biće i kod njih! Prestonica dva naroda, konglomerat hramova sve tri monoteističke religije. Od svake Svetu knjigu posedujem. Tako da mi ni jedna zameriti ne može. I svaku sam dobio od službenog im lica. I Bibliju, i Toru, i Kuran. A kod svih samo jedan Bog.

Spoj sadašnjosti i prošlosti

On spaja prošlost i sadašnjost, svetost i svakodnevicu, konflikt i nadu, veru i neveru. Nemam vremena ni prostora na ove dve strane spomenuti mnoge jerusalimske relikvije, osim nekoliko njih koje su me resetovale. Resetovale na fabričko podešavanje.

Maslinska gora, brdo sa panoramskim pogledom na grad, sa mnogim značajnim verskim lokalitetima, uključuje Jevrejsko groblje i Crkvu svih nacija. Potpuno nestvaran pogled pruža se na grad sa mesta iznad groblja, na kome su, za par kvadrata ekskluzivne zemlje, Jevreji spremni da plate i stotine hiljada dolara, ne bi li ih dočekao večni mir i da tako među prvima vaskrsnu i dočekaju Mesiju. Već stotine hiljada njih na tom mestu već odavno strpljivo čeka na taj njegov nastup. Najstarije je ovo jevrejsko groblje u Jerusalimu. Večni im je mir ili nemir. Znaće samo oni.

Sionsko brdo, sa Sionskom gornicom, prostorijom na spratu u kojoj se zbila Tajna večera. Pokušavam da zamislim da sam bio učesnik te večere. Kako bih se ponašao, da li bih išta rekao? Sve je uvek lično. Uvek ste, na kraju, ali uvek – sami sa svojim dilemama. I „meni” na toj večeri je bio krajnje sugestivan. Bez obzira na njenu tajnost.

Branislav Mamić

Zid plača, Zapadni zid, jedno od najsvetijih mesta, mesto gde se ne može prići nepokrivene glave. U nekakvoj kutiji koja je postavljena na prilazu trgu ispred zida čeka te tvoja „ulaznica”, gde uzmeš svoju jednokratnu kipu, jevrejsku kapicu, i kreneš istoriji reći šta imaš. Impresivan je osećaj prići. Prilaziš istoriji, koja ćuti i koja je navikla da joj predstavljaš svoju sopstvenu životnu minijaturu. Ti govoriš, a ona sluša. Suočeni sa Zidom, vernici se intenzivno klanjaju, ne primećujući bilo koga oko sebe. Na komadu papira napišete draga imena i taj smotuljak papira ubacite između dve stene na Zidu. Danak modernim vremenima plaćaju ti naši mali rukopisi… Toliko ih je da svi uredno pometeni završe u nekoj reciklaži papira. Što je u redu. Trebalo bi da to bude standard i za mnoge druge stvari. Bazična reciklaža. Kamo sreće da isti standardi zažive u svim segmentima ovozemaljskog, modernog života!

Put suza

Ime ulice Via Dolorosa zvuči tako mondenski, a u stvari je sinonim za teško stradanje – Put suza. Put koji vodi kroz Stari grad Jerusalim, put kojim je Isus nosio krst do Golgote. Do svog krajnjeg odredišta.

Crkva Vaskrsenja Hristovog na Golgoti, ili Crkva Svetog groba, unutar zidina Starog grada Jerusalima… Opisati trenutak ulaska i nije lako. Uznemirenom, usplahirenom, nesigurnom, nedovršenom verniku, rečeno mi je da ne smem fotografisati kada siđem u kriptu. Naročito mesto Hristovog groba. I nisam. Suzdržao sam se. To nema nikakve veze sa verom. Dovoljno je da sam tih nekoliko desetina sekundi proveo u, rekao bih, nekakvoj sferi, nekakvom bestežinskom stanju. I bez foto-zapisa dovoljno je ostalo neizbrisivih utisaka.

Branislav Mamić

U najbližem okruženju se nalazi Kupola na steni, mesto odakle je prorok Muhamed uzdignut na nebo, i džamija Al Aksa, po značenju „najdalja džamija”, koja prima 5000 vernika, treća po važnosti u islamu, posle Meke i Medine, i okrenuta je ka Kupoli na steni. Zbog okolnosti, nažalost, nije otvorena za posete, pa nisam bio u prilici da udahnem taj deo istorije.

A u blizini, tek nekoliko kilometara južno od Jerusalima, nalazi se Vitlejem, sa izuzetno bogatom istorijom i značajem, naročito u kontekstu hrišćanske tradicije. Blaga jeza vas uhvati dok se vozite ispod visokog betonskog zida, od koga jedva da nešto drugo možete videti, i začas ste na granici. Prvi put prešao granicu, koja to i nije, na ovaj način. Pregledali su nas mladi ljudi u punoj ratnoj opremi, naoružani dugim cevima. Vodič, naše gore list, vrlo se dobro snalazi tamo, pa smo uskoro došli pred Crkvu Hristovog rođenja, gde nas je dočekao njegov kolega palestinske provenijencije.

I mnogo toga novog smo čuli, sa drugačijom emocijom. U moru prisutnih turista, posetilaca, hodočasnika, imali smo malu privilegiju da ne čekamo baš u svakom redu. Za tako kratak boravak – vanserijska korist. U Starom zavetu Vitlejem se spominje kao rodni grad kralja Davida, koji je ovde pomazan za kralja Izraela. Tu je stasita Bazilika Hristovog rođenja, za koju se veruje se da je izgrađena na mestu gde je rođen Isus Hrist. Jedno od najsvetijih mesta za hrišćane. Privlači milione posetilaca svake godine na mestu na kome se promenio tok istorije. Zakratko sam i sâm bio porotnik bez portfelja za taj istorijski slučaj. Vitlejem je grad sa dubokim verskim, istorijskim i kulturnim značajem. Sama blizina Jerusalima je simbol mira i nade. Neko će to nekada prepoznati.

U svojoj 33. godini, Isus je, noseći pretežak krst, zastao na svakoj od četrnaest pozicija u ulici Via Dolorosa.

Prošao sam tom ulicom.

I ništa posle toga nije isto.

Zavoleo sam Jerusalim. 

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.

Izvor: BIZLife/Bransilav Mamić

Foto: Branislav Mamić