Sebastian Sosa – Ekonomija Balkana između stabilnosti i neizvesnosti

Ekonomija Zapadnog Balkana beleži solidan rast uprkos globalnim izazovima, dok fiskalna disciplina i strukturne reforme ostaju ključne za dugoročnu stabilnost. Privatni sektor igra važnu ulogu, a napredak ka EU može podstaći investicije. O ovim temama, kao i očekivanjima od Kopaonik biznis foruma 2025, za BIZLife govori Sebastijan Sosa, stalni predstavnik MMF-a za Srbiju i Severnu Makedoniju.

• Kako ocenjujete trenutnu ekonomsku situaciju na Zapadnom Balkanu u kontekstu složenog globalnog ekonomskog okruženja?

Makroekonomski uslovi su generalno bili pozitivni na Zapadnom Balkanu, imajući u vidu izazovno spoljašnje okruženje. Privredni rast je ostao snažan, dostigavši, u proseku, 3,5 posto u 2024. godini, što je značajno iznad 2,2 procenta zabeležena u Centralnoj, Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi i više nego dvostruko veći od rasta u evrozoni. Rast je bio posebno snažan u Srbiji, kao i u Albaniji, Crnoj Gori i na Kosovu, gde su korist donele snažne turističke i građevinske aktivnosti.

Štaviše, inflacija je značajno opala u odnosu na vrhunce zabeležene tokom energetske krize, dostigavši dva procenta ili manje u decembru 2024. godine u većini zemalja Zapadnog Balkana. Međutim, osnovna inflacija se pokazala upornijom i ostaje povišena u Severnoj Makedoniji i Srbiji.

Kratkoročna ekonomska perspektiva je povoljna, s očekivanim ubrzanjem prosečnog rasta u regionu na 3,75 procenata u 2025. godini. Međutim, značajni rizici i dalje postoje, uključujući slabiju ekonomsku aktivnost i visoku neizvesnost u Evropi, povećane geopolitičke tenzije i veću volatilnost cena sirovina. S druge strane, brži napredak u procesu pristupanja EU mogao bi poboljšati poverenje, strane investicije i srednjoročni rast.

Ključni izazov u budućnosti je očuvanje teško stečene makroekonomske i finansijske stabilnosti. Međutim, glavni izazov za Zapadni Balkan je sprovođenje ambiciozne agende strukturnih reformi kako bi se podstakla produktivnost, stvorila kvalitetna radna mesta i ubrzao proces konvergencije prihoda, pripremajući zemlje regiona da uspešno konkurišu na jedinstvenom tržištu kada postanu članice EU. Ovo je ključno za smanjenje rizika od povećane emigracije mladih i kvalifikovanih radnika koji traže bolje prilike u EU.

• Koje biste mere preporučili kao prioritete za očuvanje makroekonomske stabilnosti u zemljama Zapadnog Balkana?

Očuvanje makroekonomske stabilnosti zahteva nastavak fiskalne discipline i obnovu fiskalnih rezervi kako bismo se suočili sa budućim nepovoljnim šokovima. Sprovođenje politika koje su u skladu s postojećim fiskalnim pravilima osiguralo bi da se javni dug zadrži na održivoj putanji. Istovremeno, treba zaštititi produktivnu potrošnju, poput kapitalnih izdataka, i ciljanu podršku ranjivim grupama.

U međuvremenu, trebalo bi da monetarna politika ostane obazriva tamo gde je to potrebno, zadržavajući restriktivniji stav u zemljama u kojima je osnovna inflacija i dalje visoka i gde inflaciona očekivanja još uvek nisu dobro stabilizovana.

Iako su bankarski sistemi širom regiona generalno stabilni, kontinuirana supervizorska pažnja je ključna s obzirom na džepove ranjivosti u pojedinim zemljama, uključujući one povezane s brzim rastom kredita i neosiguranim ili nekreditno pokrivenim zaduživanjem u sektoru nekretnina. Jačanje makroprudencijalnih okvira i alata, gde je to potrebno, pomoglo bi povećanju otpornosti bankarskih sistema na šokove. Dalje smanjenje finansijske evroizacije u zemljama koje imaju sopstvenu valutu takođe bi pomoglo u ograničavanju rizika po finansijsku stabilnost i poboljšalo prenos monetarne politike.

Sebastijan Sosa, stalni predstavnik MMF-a za Srbiju i Severnu Makedoniju.

• Kako partnerstva između privatnog i javnog sektora mogu ubrzati ekonomski razvoj?

Privatni sektor igra ključnu ulogu u podsticanju stvaranja kapitala u regionu, širenju industrija i preduzeća i stvaranju kvalitetnih radnih mesta. Privatne investicije obično donose inovacije i nove tehnologije, procese i proizvode, povećavajući produktivnost i konkurentnost regiona. Direktne strane investicije, posebno, ne podrazumevaju samo kapital, već i stručnost, tehnologiju i pristup međunarodnim tržištima.

Javni sektor može igrati važnu ulogu u mobilizaciji privatnog kapitala. Na primer, javne investicije u infrastrukturu pomažu u stvaranju povoljnog okruženja za poslovanje, jer bolji putevi, luke i komunalne usluge smanjuju operativne troškove i privlače privatne investicije. Javni sektor takođe može pomoći u uspostavljanju jasnog i stabilnog regulatornog okruženja, povećavajući poverenje investitora i podstičući privatne kompanije da ulažu.

Konačno, javno-privatna partnerstva (JPP), ako su dobro osmišljena i sprovedena, mogu pomoći u prevazilaženju neadekvatne infrastrukture koja ograničava produktivnost i rast u regionu. JPP, takođe, mogu igrati važnu ulogu u ubrzanju zelene tranzicije, udružujući resurse (kao što su kapital i stručnost) i deleći rizike između javnog i privatnog sektora. Međutim, važno je napomenuti da, iako postoje koristi, JPP takođe mogu nositi značajne fiskalne rizike i povećane troškove ako njima nije dobro upravljano. Stoga, zemlje sa uspešnim JPP programima obično imaju jasan i dobro osmišljen okvir za upravljanje javno-privatnim partnerstvima.

• Kako bi trenutni globalni poremećaji mogli uticati na održivost fiskalne politike Srbije?

Dozvolite mi da napomenem da se Srbijom na terenu bavi posebna kancelarija MMF-a u Beogradu, na čijem je čelu gospodin Lev Ratnovski. Naš tim za Srbiju nedavno se dogovorio sa srpskim vlastima o novom programu podržanom od strane MMF-a – Instrumentu za koordinaciju politika (PCI). PCI je nefinansijski (savetodavni) program osmišljen da podrži snažne ekonomske politike i trebalo bi da pruži koristan oslonac za politike, uključujući i u slučaju globalnih ekonomskih poremećaja.

Ključni prioritet u okviru programa PCI jeste očuvanje fiskalne discipline. U tom kontekstu, vlasti su preuzele dve važne obaveze. Prvo, da ograniče fiskalne deficite na najviše tri procenta BDP-a tokom naredne tri godine. Drugo, da nastave da se strogo pridržavaju posebnih fiskalnih pravila za penzije i plate u javnom sektoru. Na taj način, Srbija može odgovoriti na svoje važne društvene i infrastrukturne razvojne potrebe na fiskalno održiv način, dok javni dug ostaje na silaznoj putanji.

Srbija, kao i druge zemlje Zapadnog Balkana, suočava se sa različitim rizicima. Kao što ste naveli u pitanju, potencijalno usporavanje ekonomije u EU, glavnom trgovinskom partneru Srbije, predstavlja veliki spoljašnji rizik. Usporavanje u Evropi značilo bi slabiji rast i manje direktnih stranih investicija u Srbiji. Takođe, postoje i drugi rizici, poput prirodnih nepogoda (kao što su nedavne suše u Srbiji i poplave u drugim delovima Evrope) i geopolitičkih rizika.

Međutim, Srbija je pokazala kroz svoje dosadašnje dobre rezultate da može odgovoriti na izazove spoljašnjih poremećaja. Ako se spoljašnji šokovi ponove, bilo bi važno da Srbija nastavi da se pridržava cilja deficita od tri procenta BDP-a, na primer, dodatnim postavljanjem prioriteta u svom značajnom programu javnih investicija ili davanjem prioriteta drugim vrstama potrošnje. Ciljane prilagodbe poreske politike takođe bi pomogle. Održavanje snažnih fiskalnih performansi podržalo bi nastavak ekonomskog rasta i društvenog razvoja u Srbiji čak i u teškom spoljašnjem okruženju.

• Kako ocenjujete trenutni nivo javnog duga Srbije i sposobnost zemlje da servisira svoj dug u kontekstu potencijalnog ekonomskog usporavanja?

Naš tim za Srbiju smatra da se nivo javnog duga Srbije značajno poboljšao tokom protekle decenije i da bi trebalo da nastavi da opada pod najavljenim politikama. Javni dug je sada ispod 47 procenata BDP-a, a nivo trezorskih depozita je stabilan. Kao odraz toga i celokupnog dosadašnjeg učinka u oblasti makroekonomske politike, Srbija je 2024. godine prvi put u istoriji dobila investicioni kreditni rejting od agencije Standard & Poor’s i nalazi se samo jedan nivo ispod investicionog rejtinga kod agencije Fitch. Vlasti s pravom vide investicioni kreditni rejting kao postignuće i potvrdu kvaliteta svoje makroekonomske politike.

Pored toga što omogućava jeftinije finansiranje za srpsku državu i srpske kompanije, investicioni rejting je i važna „polisa osiguranja”. On će učiniti uslove finansiranja Srbije otpornijim u slučaju globalnih šokova u odnosu na zemlje koje nemaju investicioni rejting. U kombinaciji sa kontinuiranim sprovođenjem snažnih ekonomskih politika, investicioni rejting osigurava da Srbija ima dovoljno prostora da upravlja svojom ekonomijom kroz potencijalno nestabilna vremena.

• S obzirom na vaše učešće na predstojećem Kopaonik biznis forumu 2025, koja su vaša očekivanja od ovog, najvažnijeg ekonomskog skupa u regionu?

Kopaonik biznis forum zaista jeste najvažniji regionalni ekonomski i poslovni događaj na Zapadnom Balkanu, koji okuplja ključne kreatore politika, međunarodnu zajednicu, akademske stručnjake i poslovne lidere. Očekujem da će ovogodišnji forum nastaviti tradiciju kvalitetnih diskusija i produktivne razmene mišljenja o ključnim ekonomskim, finansijskim i poslovnim trendovima, kao i glavnim izazovima u politici u Srbiji i na Zapadnom Balkanu. Veoma se radujem učešću na Kopaonik biznis forumu 2025. godine.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.

Izvor: BIZLife

Foto: International Monetary Fund