Jejlovo istraživanje pokazalo: Kako izgleda rasprava veoma uspešnih ljudi?
Umesto da pokušavate da „pobedite“ u svakoj raspravi u kojoj se nađete, mogli biste da imate više uspeha ako na argumente gledate kao na priliku za učenje i rast.
Prema Metjuu Fišeru, psihologu i profesoru marketinga na Univerzitetu Southern Methodist, koji je koautor studije iz 2016. na Univerzitetu Jejl, prednost „svađanja je da imate priliku da učite“.
„Ako ste voljni da čujete druge perspektive i da se uključite u dijalog koji nije samo namenjen da ubedi drugu osobu da ste u pravu, možete da dođete do raznih vrsta neočekivanih uvida“, kazao je Fišer za CNBC Make It.
Po Fišerovom mišljenju, držanje otvorenog uma tokom svađe ne samo da vam pomaže da naučite nove stvari, već vam takođe može pomoći da dođete do tačnog odgovora. Osim toga, možete da učinite da se drugim ljudima vaša tačka gledišta učini prijemčivijom.
Šta je to „svađati se za pobedu“?
Fišer i njegove kolege istraživači u studiji iz 2016. godine su odlučili da utvrde da li nečiji pristup argumentima može uticati na to kako oni razumeju prirodu istine kada je reč o datoj temi debate.
Učesnici su morali da raspravljaju o aktuelnim temama u onlajn sobi za ćaskanje. Jedna grupa je dobila instrukcije da usvoji takmičarski mentalitet kako bi „pobedila“ u raspravi, dok je drugoj grupi rečeno da „svađaju da bi naučili“.
Mentalitet „svađanja da se uči“ počiva na posmatranju spornih razgovora kao kolaborativnih razmena koje mogu produbiti vaše razumevanje date teme, a ne bitke koje treba dobiti.
Taj mentalitet može da bude ključ uspeha: istraživanja pokazuju da ljudi otvorenog uma drugačije doživljavaju svet oko sebe, što dovodi do povećanja sreće i kreativnosti.
Fišer je pretpostavio da je manje verovatno da će oni u grupi „svađanje radi učenja“ verovati da postoji jedan, utvrđen odgovor na debatu – i studija je potvrdila njegovu teoriju.
Ljudi koji su se „borili da pobede“ zauzeli su tvrd stav i videli samo jedan tačan odgovor, dok su oni koji su se „raspravljali da nauče“ skloniji prihvatanju mišljenja koja su bila drugačija od njihovog.
Rasprava o učenju je u krajnjoj liniji mentalitet, a ne jedan skup taktika, a ključ za to efikasno počiva na razumevanju zašto je to uopšte važno.
Uđite u rasprave sa „otvorenošću i željom da naučite“
Setite se kada ste se poslednji put posvađali sa nekim. Postoji velika šansa da ste se fokusirali isključivo na sadržaj argumenta, a ne na to zašto ste uopšte raspravljali.
To je uobičajen impuls, kazao je Fišer, ali možda zanemarujete širu sliku.
Jedan od njegovih ključnih zaključaka iz studije je da pristupanje hitnim pitanjima iz mentaliteta „svađanja radi učenja“ može pomoći da promenite svoje razmišljanje. Takođe može promeniti tačku gledišta druge osobe, što je retkost u našim polarizovanim vremenima.
Imajte to na umu sledeći put kada se nađete u žestokom razgovoru, predložio je on. Pre nego što se udubite, postavite sopstvene namere i zapamtite da će pristup diskusiji sa „otvorenošću i željom za učenjem“ povećati verovatnoću da vaš sagovornik vidi kako bi i vaš stav mogao biti istinit, rekao je Fišer.
Prednosti toga se protežu dalje od negovanja produktivnijih debata. U idealnom slučaju, „obe strane odlaze sa osećanjem da bi to ponovo uradile“.
U narednoj studiji koja je takođe objavljena 2016. godine, Fišer i njegove kolege su otkrili da mentalitet „svađati se da bi se učilo“ ne dolazi prirodno: većina ljudi u debati o podrazumevanom razmišljanju se „svađa za pobedu“.
Osim razumevanja prednosti „svađe da se uči“, Fišer je napomenuo da je takođe važno uhvatiti sopstvene argumentativne tendencije, što je, doduše, lakše reći nego učiniti.
Rasprava kao prilika da razjasnite svoje gledište
Svetski šampion sa Harvarda Bo Seo je preporučio razmišljanje o debati kao o prilici da razjasnite svoje gledište, a ne o šansi da „pobedite“ nekog drugog. U Seovim rečima, „obe strane odlaze sa osećanjem da bi to ponovo uradile“ u bilo kojoj dobroj raspravi.
Ljudi su često fokusirani na ono što će sledeće reći, a ne na ono što uče iz svađe. Seove osnove debate mogu vam olakšati da skrenete pažnju sa specifičnosti debate i pomoći vam da zaista slušate svog partnera za razgovor.
On preporučuje da pokušate da pogodite četiri „primarna W“ u bilo kom argumentu:
Koji je vaš argument?
Zašto je to istina?
Kada se to ranije dogodilo?
Koga je briga?
To je savet koji može koristiti većini ljudi, posebno na radnom mestu, istakao je Fišer. U okruženjima u kojima ljudi na rukovodećim pozicijama nisu voljni da priznaju da nisu u pravu, ljudi bi mogli da budu previše uplašeni da progovore – a to je najgori scenario za bilo koju vrstu sukoba, jer ili dominira jedno gledište ili problem ostaje nerešen.
„To će zapravo svima naštetiti na duge staze“, zaključio je on.
Izvor: BIZLife
Foto: Pexels, Unsplash, Pixabay