Rasipna kraljica ili žrtva propagande: Da li je Marija Antoaneta zaista rekla „Neka jedu kolače“
Rođena kao Marija Antonija Jozefa Johana, nadvojvotkinja od Austrije na tron je došla jako mlada. Preterana raskoš i rasipništvo, ali i rečenica „Ako nemaju hleba, neka jedu kolače“ obeležila je kroz istoriju kraljicu Mariju Antoanetu. A da li je sve bila propaganda nastala sa namerom da narod zamrzi vladarku ili je to zaista izgovorila?
Marija Antoaneta ostala je ikona kontrasta – neki je vide kao simbol luksuza i neodgovornosti monarhije, dok je drugi doživljavaju kao žrtvu okolnosti, propagande i političkih intriga. Na današnji dan 1793. godine doživela je strašnu sudbinu stradajući na giljotini.
Marija Antoaneta bila je poznata po svojoj raskošnoj i ekstravagantnoj potrošnji, to nikada nije ni krila. Ovo je izazvalo ogorčenje među narodom, koji je već bio suočen s teškim ekonomskim uslovima. U Parizu su je mnogi smatrali simbolom dekadencije aristokratije, što se ogledalo u njenom nadimku „Madame Deficit“, jer se smatralo da je njen luksuzan način života dodatno opteretio državnu kasu.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Međutim, savremena istorijska istraživanja saglasna su da je ponašanje Marije Antoanete bilo prilično udaljeno od demonizacije koju je trpela u javnosti. Poput drugih osoba, ona se menjala i sazrevala tokom života. U poređenju s mnogim istorijskim ličnostima, francuska kraljica nije bila ni posebno skandalozna, ni ekscentrična.
S jedne strane, originalna francuska fraza za koju se pretpostavlja da ju je izgovorila Marija Antoaneta — „Qu’ils mangent de la brioche“ — ne prevodi se tačno kao „Neka jedu kolače.“ Tačan prevod bi bio, zapravo, „Neka jedu brioš.“ Naravno, budući da je brioš bogat hleb napravljen s jajima i maslacem, gotovo jednako luksuzan kao kolač, to ne menja suštinu priče. Međutim, kraljica verovatno nije mislila na vrstu deserta koju često zamišljamo.
Što je još važnije, ne postoji apsolutno nikakav istorijski dokaz da je Marija Antoaneta ikada rekla „Qu’ils mangent de la brioche“ ili nešto slično tome.
Odakle dolazi ovaj citat i kako je postao povezan s Marijom Antoanetom?
Folkloristi su otkrili slične priče u drugim delovima sveta, iako se detalji razlikuju od verzije do verzije. Na primer, u priči zabeleženoj u Nemačkoj u 16. veku, jedna plemkinja se pita zašto gladni siromasi jednostavno ne jedu Krosem (slatki hleb). U suštini, priče o vladarima ili aristokratama nesvesnim svojih privilegija popularne su i široko rasprostranjene legende.
Prva osoba koja je možda stavila specifičnu frazu „Qu’ils mangent de la brioche“ na papir bio je francuski filozof Žan-Žak Ruso. U Knjizi VI svojih Ispovesti (napisanoj oko 1767. godine), on prenosi verziju priče, pripisujući citat „velikoj princezi“. Iako je Marija Antoaneta u to vreme bila princeza, ona je tada još uvek bila dete, pa je malo verovatno da je Ruso mislio na nju.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Pošto su Rusova dela inspirisala revolucionare, ponekad se pretpostavlja da su oni prihvatili ovaj citat, lažno ga pripisali Mariji Antoaneti i širili ga kao propagandu, kako bi podstakli opoziciju prema monarhiji. Međutim, savremeni istraživači sumnjaju u takve tvrdnje, jer nisu pronašli dokaze o ovom citatu u novinama, pamfletima i drugim materijalima koje su objavljivali revolucionari.
Zanimljivo je da je najraniji poznati izvor koji povezuje ovaj citat s kraljicom objavljen više od 50 godina nakon Francuske revolucije. U broju časopisa Les Guêpes iz 1843. godine, francuski pisac Žan-Batist Alfons Kar naveo je da je citat pronašao u „knjizi datiranoj iz 1760. godine“, što je, kako je rekao, dokazalo da je glasina o Mariji Antoaneti bila netačna. Glasina? Kao i mnogi od nas, verovatno je samo ponavljao nešto što je čuo.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife
Foto: Freepik
