Radoznalost: Zašto savremeni lideri danas postavljaju više pitanja nego što daju odgovora
Pre nekoliko dana pričao sam sa jednim od vodećih menadžera u regionu koji je izgovorio sledeću rečenicu: “Od mene se očekuje da imam sve odgovore. A u poslednje vreme imam sve više pitanja!”
Piše: Nikola Milosavljević, Senior HR Consultant/Managing Partner @ HR Fabrika
U ovoj rečenici bilo je više liderstva nego u deset PowerPoint prezentacija o liderstvu koje sam video u prethodnih par godina. Jer, u vremenu koje se menja brže nego što PowerPoint može da se ažurira, liderstvo više nije u znanju već u sposobnosti da učiš. Liderstvo više nije u sigurnosti, već u radoznalosti i na kraju nije u odgovoru – već u pitanju.
Nikola Milosavljević, Foto: Bojan Stanić
Od eksperta do istraživača
Pre deset godina, lideri su vodili jer su znali. Danas vode jer žele da saznaju. Veštačka inteligencija već uveliko menja poslove, nove generacije menjaju vrednosti, a tržište menja pravila. U takvom svetu, jedina konstanta postaje nova kompetencija: radoznalost.
Ali ne ona površna, šta se desilo na hodniku i kada je neko došao danas na posao. Upravo ono što predstavlja radoznalost sa svrhom: potrebu da razumeš zašto se nešto dešava, kako to utiče na ljude i šta iz toga možeš naučiti i kako na to ti lično možeš reagovati. To je nova valuta liderstva.
Prema istraživanju Harvard Business Review-a, lideri koji neguju radoznalost pokazuju veću otpornost, kreativnost i adaptabilnost u haotičnim uslovima. U njihovom istraživanju se čak navodi da radoznalost smanjuje defenzivne reakcije i jača saradnju – jer ljudi koji pitaju ne moraju da se brane. Drugim rečima: radoznalost ne stvara haos. Ona stvara prostor.
Radoznalost kao akt hrabrosti
Priznati da ne znaš i dalje se u mnogim korporacijama doživljava kao slabost. Greška se ne prašta i postavljanje suvišnih pitanja je veliko ne na menadžment sastancima. Ipak, u stvarnosti, reći ne znam i pomozi mi da to naučim ili razumem je čin hrabrosti.
Kada lider kaže: „Ne znam. Hajde da istražimo zajedno.“ on ne gubi autoritet, on ga redefiniše. Ali to zahteva ozbiljnu ego-disciplinu. Da ne moraš biti najpametniji u sobi. Da ne moraš zatvoriti svaku dilemu sa – mi to već radimo.
U HR-u to vidimo svakog dana. Pitamo o empatiji, o angažovanosti, o feedbacku. Ali prava pitanja su ona koja bole:
“Šta mi kao HR ne vidimo?”
“Šta frustrira naše ljude, a niko ne govori naglas?”
“Šta bi se desilo da smo potpuno pogrešili?”
Ta pitanja ne traže odgovore. Ona traže zrelost da možemo da se pozabavimo njima i sobom.
Radoznalost vs. kontrola: Ko koga vodi
Većina kompanija i dalje pokušava da predvidi svet kroz KPI-jeve, dashboarde i planove. Ali istina je: radoznalost ne trpi Excel. Inovacija ne dolazi iz kontrole, već iz eksperimenta, nekada i iz greške.
Najbolje organizacije danas nisu one koje imaju podatke, već one koje ih koriste da pitaju: zašto? Podaci nam pokazuju šta se dešava, ali nam radoznalost otkriva zašto.
Ako opadne NPS, radoznao HR ne pita – ko je kriv?, nego – šta se promenilo u iskustvu zaposlenih? Ako ljudi odlaze, ne pita -ko odlazi, već – zašto baš sada?
Bez pitanja, analitika postaje samo excel estetika.
Kultura radoznalosti: kako je implementirati u četiri koraka
Postavljaj pitanja koja otvaraju, ne zatvaraju diskusiju.
Umesto „da li se slažeš“, pitaj „šta nismo uzeli u obzir?“
Umesto „da li možemo“, pitaj „šta bi bilo ako bismo pokušali drugačije?“
Kreiraj bezbedne zone radoznalosti.
Na sastanku uvedi 10 minuta „šta ako…“ segmenta.
Bez kritike, bez sarkazma. Samo ideje.
Nagrađuj pitanja, ne samo rezultate.
Kada neko postavi pitanje koje pomeri tim pohvali to pred svima.
Radoznalost postaje vrednost tek kad se vidi da se ceni.
Budi uzor.
Ako ti kao lider ne pitaš, neće ni tvoj tim.
Radoznalost se ne propisuje, ona se prenosi.
HR kao katalizator radoznalosti
HR ima moć da ovu kompetenciju ugradi u tkivo organizacije. Ne kao još jedan „soft skill“, nego kao strategijski refleks. To znači da evaluacije ne mere samo izvršenje, već i istraživanje. Da performance razgovori sadrže pitanja:
„Šta si naučio?“
„Koje si pretpostavke razbio?“
„Koje pitanje ti je promenilo način razmišljanja?“
Jer svaka transformacija počinje pitanjem. A svaka stagnacija – odsustvom pitanja.
Odgovor je – pitanje
U vremenu brzih rešenja i instant eksperata, lider koji postavlja pitanje deluje gotovo subverzivno. Ali upravo on menja igru.
Radoznalost nije znak slabosti, to je novi oblik moći. Lideri koji danas umeju da pitaju, sutra će biti oni koji znaju da vode. Jer budućnost ne pripada onima koji imaju sve odgovore, već onima koji imaju hrabrosti da postave pitanje i kažu – ja ovo ne znam!
O autoru:
Nikola Milosavljević je ko-osnivač HR Fabrike i HR asocijacije O.U.R. HR, jedne od najuticajnijih HR inicijativa u regionu. Kroz konferencije, treninge i podkast O.U.R. HR Stories, Nikola okuplja lidere koji su spremni da govore otvoreno – o izazovima, greškama, promenama i pravim ljudima iza procesa. Kao konsultant i trener sa više od 15 godina iskustva, sarađuje sa nekim od najuspešnijih kompanija u regionu, pomažući im da unaprede svoje HR strategije, razviju lidere i stvore radna okruženja u kojima ljudi zaista žele da ostanu – ne zato što moraju, već zato što ih neko vidi i vrednuje.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife
Foto: Bojan Stanić
