Šta je RAD U SENCI koji je u porastu?

Jedna od najvećih ekonomskih misterija u ovom trenutku je zašto produktivnost radnika, posebno u SAD, opada. Neki ekonomisti kažu da je to samo „ispravka“ neodrživog teškog rada tokom pandemije Covid-19. Ali došlo je i do pada produktivnosti nakon Velike recesije. I dok su ovde svakako u igri veliki dugoročni faktori, kao što je neuspeh obrazovanja da ide u korak sa tehnologijom (što zauzvrat smanjuje produktivnost), postoje i druga, nedovoljno istražena pitanja kao što je rad u senci koji je u porastu.

Rad u senci je termin koji je skovao austrijski filozof i društveni kritičar Ivan Ilich 1981. godine. Pod njim je podrazumevao sav neplaćeni rad koji se obavlja u privredi, kao što su majčinstvo i domaćinstvo. Ali u skorije vreme, pojam se proširio i uključio posao koji su kompanije mogle da predaju sopstvenim kupcima, putem tehnologije.

U knjizi iz 2015. godine „Shadow Work: The Unpaid, Unseen Jobs That Fill Your Day“, bivši urednik časopisa Harvard Kreg Lambert fokusirao se na bezbroj zadataka koje su nekada radili drugi ljudi, a koje većina nas sada radi za sebe, obično pomoću digitalnih uređaja. Ovo uključuje sve, od bankarstva do rezervacija putovanja, naručivanja hrane u restoranima do pakovanja namirnica.

Restoran, rad (Pexels)

Trošenje sopstvenog vremena uzalud

Iako ni Lambert ni Statistička agencija MMF-a nemaju dobru procenu ukupne količine dodatnog posla koji predstavljaju takvi zadaci, on je očigledno značajan i raste, posebno ako uzmete u obzir istraživanja koja pokazuju da će četvrtina svih poslova u SAD biti ozbiljno poremećena automatizacijom do 2030. Većina poslova će doživeti određeni nivo poremećaja.

„Samo sam zapanjen kako smo bili uvučeni u trošenje sopstvenog vremena ispravljajući stvari koje su drugi ljudi radili za nas“, kazao je Lambert.

Nedavno je preuzeo i koristio nekoliko novih aplikacija na svom telefonu da bi radio stvari kao što su plaćanje nastavnika za fakultet, zakazivanje časova i upravljanje odmorom u inostranstvu.

Zatim je postojao jedinstven američki pakao rada u senci zdravstvene zaštite. To je uključivalo unošenje medicinskih informacija za pružaoce usluga, podnošenje zahteva za osiguranje za više članova porodice i nastojanje da se nadoknadi ili isprave česte greške koje se pojavljuju u veoma fragmentiranom i složenom sistemu u kojem različiti entiteti pokušavaju da povećaju troškove jedni drugima, piše FT.

Lekar, rad (Unsplash)

Rad u senci – loše strane

Izgubio je nekoliko sati pokušavajući da reši problem (neuspešno) sa porudžbinama u robnoj kući, prelazeći sa e-poruka za pomoć na chat botove i razgovore, tokom kojih su obećavali da će popraviti stvari, ali nisu. Na kraju je predao sve kompaniji za izdavanje kreditnih kartica, Visa, koja je zatim zatražila od njega dodatni unos digitalnih informacija.

Službeno putovanje zahtevalo je korišćenje nepoznate platforme za putovanje, što je zahtevalo vreme i trud za učenje.

„Skenirao sam svoje artikle za ručak u kiosku na aerodromu, koji me je pitao da li želim da ostavim napojnicu (sebi?). Kada je let kasnio, sedeo sam u kafiću gde su narudžbine morale da se daju preko iPad-a. Posle 30 minuta čekanja na late, pogledao sam okolo tražeći pomoć, ali nisam mogao da nađem ljudsko biće kome bih se žalio (momak pored mene je tvrdio da je čekao 40 minuta). Na kraju sam se ukrcao bez kafe ili povraćaja novca“, rekao je Kreg Lambert.

Moglo bi da postoji tvrdnja da sav ovaj rad u senci smanjuje potrošačke cene, smanjujući ljudski rad. Možda. Ali da li je to produktivno za privredu u celini?

„Da li za mene, kao dobro plaćenog radnika sa znanjem, ima smisla da provodim nekoliko sati nedeljno boreći se sa zadacima koje su nekada bolje obavljali početnici kojima je bilo potrebno zaposlenje?“, pitao se on.

Posao, rad (Unplash)

Negativne posledice rada u senci

Ekonomisti poput Džozefa Stiglica naveli su rad u senci kao negativnu eksternaliju tržišnog sistema u kojem su kompanije podstaknute da preuzmu troškove rada. Lambert ukazuje na jednu od negativnih posledica rada u senci kao gubitak posla na početnim nivoima u uslužnom sektoru. Brukingsova studija iz 2019. godine primetila je da su poslovi sa najnižim platama najviše izloženi riziku od automatizacije, što znači da su mlađi ljudi i manjine posebno u opasnosti od vrste poremećaja na tržištu rada koji dovodi do rada u senci. Osim ako države ne poboljšaju obrazovanje kako bi održale korak sa tehnologijom, mnogi od ovih radnika neće moći da dobiju nove poslove, a produktivnost i rast opadaju.

U međuvremenu, u sve automatizovanijoj ekonomiji, ljudski kontakt uopšte je postao luksuz. Bogati ljudi imaju druge ljude da rade u senci za njih.

Jasno je da automatizacija i ekonomičnost aplikacija donose sa sobom mnoge prednosti. Teško je izbrojati emocionalne troškove zauzetosti i ometanja, ali praćenje pune ekonomske cene rada u senci bio bi vredan projekat.

Izvor: BIZLife

Foto: Pexels, Unsplash