Rad od kuće: Prednosti i mane
Piše: Marica Stijepović, www.psihobrlog.com
Gde god postoji problem postoji i rešenje: bilo da radite od posla ili od kuće, potrebno je postaviti jasne, određene i merljive ciljeve.
Oblačite se za posao koji želite, ne za onaj koji imate, glasi jedna (poluozbiljna) izreka iz domena poslovne komunikacije. Ovaj predlog ilustruje crtež čoveka koji sedi na poslovnom sastanku u kostimu Betmena. Sećam se da sam tada, dok su mi deca još bila mala, pomislila eto, zašto se ja oblačim kao domaćica. Tada mi je posao od kuće izgledao kao idealna opcija. Da li je to stvarno tako?
Kolin Fisan napisao je šaljivi esej za Njujorker, u kome zbija šegu sa svojim prejedanjem i gledanjem popularnih, ali i zagljupljujućih videa na Jutjubu zahvaljujući tome što radi od kuće. U eseju, Kolin komunicira samo sa operaterom, i to putem telefona, što dodatno pocrtava naglašava utisak izolovanosti, nedostatka kontrole od strane pretpostavljenog, pa čak i na neki simpatičan način – očajanja u lenjosti. Ovo je dobra metafora sve češće situacije u modernom svetu, gde elektronski vidovi komunikacije omogućavaju u celini bolji balans privatnog života i posla, ali i zamagljuju granice između njih, u zavisnosti od radnog mesta i karakteristika svake pojedinačne profesije. Različite forme rada od kuće uključuju e-komunikaciju, e-trgovinu, telekomunikaciju ili onlajn frilensing, pojave toliko nove i za naše podneblje još uvek ne toliko uobičajene, da još uvek nemaju adekvatan prevod.
Nikolas Blum sa Univerziteta Stanford bavio se upravo istraživanjem efekata rada kod kuće, i to u jednoj kineskoj turističkoj agenciji gde je ispitivana produktivnost zaposlenih u kol centru. Istraživanje je pokazalo da je kod onih koji su radili od kuće produktivnost povećana za trinaest procenata, pri čemu je precizno izmereno da se od toga četiri posto odnosilo na veću minutažu poziva usled tišeg radnog okruženja, a ostatak na manji broj slobodnih dana radi bolovanja. Zaključak istraživanja je da je produktivnost povećana, kao i broj efektivnih radnih sati ali i zadovoljstvo zaposlenih. Zaposleni su iznosili zapažanja o manjem osećaju iscrpljenosti, pozitivniji stav prema poslu, a za pedeset procenata manje su iznosili planove da promene posao od onih koji su radili u kancelariji.
Autor ovog istraživanja u svom intervjuu za Harvard Business Review navodi da smatra da su ljudi kojima odgovara rad od kuće uglavnom stariji radnici, roditelji, ili zaposleni koji su u braku. Mlađi zaposleni, čiji su društveni životi više vezani za kancelariju, nisu u tolikoj meri želeli da rade od kuće. Takođe, on kaže da nisu svi ljudi dovoljno disciplinovani da rade od kuće; u istraživanju koje je on sproveo radilo se o grupi koja je svakako selektovana po tome što su ljudi bili motivisani da rade od kuće. Menadžeri se često, kako on kaže, opiru uvođenju rada od kuće, jer je na ovaj način teže kontrolisati zaposlene.
Kada je reč o radu od kuće, većina ljudi razmišlja samo o benefitima ove opcije, kao što je mogućnost da zaposleni sami organizuju svoje vreme. Zvuči idealno, zar ne? Ne morate da se tuširate i sređujete pre posla, ne upadate u saobraćajnu gužvu. Uštedećete novac za prevoz, različite užine i ručkove, ješćete na miru onda kada ogladnite, za kafu nećete morati da čekate pauzu, sve u svemu – uštedećete vreme, a za neke stvari i trud. Takođe, rad od kuće po logici stvari umanjuje konflikt između posla i porodice, koji je uobičajen za moderni način života. Međutim, i posao u kancelariji ima prednosti u smislu kontakta sa zaposlenima i pretpostavljenima. Rej Fišer, profesor bihejvioralne ekonomije navodi da nisu svi poslovi podjednako podesni za rad od kuće, već uglavnom oni koji se mogu obavljati samostalno, i čiji rezultati mogu biti izmereni i praćeni, a takođe da se mogu obavljati bez ličnog kontakta.
Kada radimo od kuće, i dalje imamo probleme koji su povezani sa stresom na poslu – sama činjenica da smo kod kuće ne umanjuje stres a pri tome nemamo sa kim da ga podelimo, da se posavetujemo ili barem našalimo. Zaposlenima od kuće dešava se da manje vode računa o svom spoljašnjem izgledu. Takođe, često se dešava da poslovi od kuće nemaju zdravstveno osiguranje, bonuse i slične benefite.
Rezultati jedne ankete objavljene u Majkrosoftovom vajt pejperu Work without Walls pokazuje deset najvećih prednosti rada od kuće sa stanovišta zaposlenih. Oni podrazumevaju već pomenuti balans između posla i privatnog života, manje stresno okruženje, manje distrakcija, ali i veće benefite po, na primer, životnu sredinu.
Gde god postoji problem postoji i rešenje: bilo da radite od posla ili od kuće, potrebno je postaviti jasne, određene i merljive ciljeve. Postoje i tako neobični saveti kao preporuka da ne samo da treba da se držite podalje od kauča, već da je korisno raditi na javnim mestima kao što su kafići. A svoje socijalne odnose i prijateljstva svakako negujte, bez obzira na to gde fizički sedite kada ste na poslu.
Kako da vas posao od kuće ne „proguta“
Nađa Koja, specijalistkinja digitalnog marketinga, daje neke savete kako da vas posao od kuće ne „proguta“ i kako da zaista budete produktivniji. Na primer, bez obzira na to što možete da spavate koliko želite, ustanite rano, savetuje ona, isplanirajte dan, kako ne biste samo bili svesni toga da imate mnogo toga da uradite, već i šta tačno treba da radite u toku dana. I, najvažnije od svega, kaže ona, napravite planove onoga što ćete raditi nakon posla. Ne morate svake večeri ići na žurke, ali idite na piće s prijateljima, ili na fitnes, što će vam omogućiti da napravite granicu između vremena za posao i vremena za opuštanje. Ostale preporuke „frilensera“ odnose se, što možda i nije čudno, na to da treba da izbegavate kauč. Šta god radite, držite se podalje od kauča, glasi savet. Samo sedanje na kauč može vas inspirisati da radite brojne stvari koje vas zapravo odvlače od posla, kao što je gledanje televizije i igranje igrica, ali i obavljanje kućnih poslova.
Izvor: BIZLife magazin
Foto: Pixabay
