PUTOPIS BOCVANA (I deo) Zemlja srdačnih ljudi, dijamanata i malih poreza

26/03/2016 | 12:00

PUTOPIS BOCVANA (I deo) Zemlja srdačnih ljudi, dijamanata i malih poreza

Upoznajte Bocvanu iz ugla Igora Barandovskog, fotografa, koji se iz Srbije u Afriku preselio pre 8 godina. Zemlja ga je lepo usvojila, a on je tamo osnovao porodicu i pokrenuo svoj posao.

Moji razlozi za odlazak u nepoznato, tj. odlazak iz Srbije su slični kao i kod većine mladih ljudi koji odlaze. Poražena ekonomija, sredina koja sputava, stagnacija u karijeri, nepovoljno okruženje za privatni biznis, negativna selekcija… To su nam svima poznate nesrećne okolnosti, ali trudim se da ne nosim tu gorčinu sa sobom, tako da više volim da kažem da to nije bilo presudno. Svet je veliki, i nikoga zapravo nije briga za naše probleme. Kada me stranci pitaju to isto, radije kažem da sam želeo avanturu. Oduvek sam voleo prirodu, životinje, maštao o prostranstvu, istraživanju novih mesta. Pre nego što sam se preselio, u Bocvani sam bio u poseti kod dobrog druga i tada mi se jako dopala ova zemlja.

Ulice Gaborona, 2011.

Prvi utisak kada sam stigao u Bocvanu bio je – prostranstvo. I prašnjava, suva, crvenkasta zemlja. Gaboron, grad u kome živim nema sličnosti sa evropskim gradovima. Sve je dosta daleko. Ima puno otvorenog prostora. Nema toliko visokih zgrada, asfalta, saobraćaja. Manje ljudi na ulicama, manje gužve. Osećaš se slobodnije, lakše se diše. Takođe, jedan od najjačih ranih utisaka jesu srdačni i prijatni ljudi. Svi se javljaju jedni drugima na ulici, u prevozu, u banci… Ne moraš da poznaješ nekoga da bi mu se javio, dovoljno je da se sretnete i javite se jedan drugome. Vrlo je učtivo stati i popričati sa nekim: „Dobar dan (Dumela), kako ste? Kakvo je vreme itd, doviđenja, i idi dobro…“ Svega par rečenica koje znače mnogo. To je velika razlika u odnosu na otuđenost ljudi u urbanim sredinama. U velikom gradu si potpuno sam, a okružen stotinama ljudi. Ovde se nikada ne osećaš usamljeno, jer uvek imaš sa kim da razmeniš nekoliko rečenica. Stranci se vrlo brzo naviknu, to je ovde stvar osnovnog vaspitanja.

Modno snimanje za prilog CNN o Bocvani, u Image Lounge studiju. Gaborone, 2015.

U Gaboronu već osam godina vodim svoj fotografski studio, specijalizovan za komercijalnu fotografiju, studijska snimanja, marketinške kampanje itd. Pored toga sam suvlasnik malog dizajn studija/branding agencije, koja postoji već skoro četiri godine.

Ovde nije teško pokrenuti privatni biznis. Procedura je vrlo jednostavna, i porezi nisu veliki, niti je poreska politika mnogo stroga. U Srbiji čim registruješ firmu, prvo na red dođe porez. U Bocvani ti daju malo fore da radiš, zaradiš, razviješ posao, zaposliš ljude. Porez dolazi na red kad je biznis stabilan. Država je napravila dobro okruženje za preduzetnike. Naravno, ni ovde ne ide sve uvek glatko, treba imati strpljenja za određene administrativne procese. Ali, generalno gledano, mnogo je bolje okruženje za biznis nego u razvijenim zemljama.

Krstarenje rekom Chobe, Kasane, 2012.

Bocvana je poznata po elitnom turizmu. Ovo je jedna od poslednjih destinacija na afričkom kontinentu gde možeš iskusiti pravu, neiskvarenu divljinu. Luksuzni kampovi u Okavango delti i drugim delovima zemlje su među najskupljim hotelima na svetu. Nema masovnog turizma, i zato to iskustvo papreno košta.

ezero Ngami (Ngami lake), 2013.

Zbog posla imao sam privilegiju da obiđem celu zemlju vrlo brzo, i upoznam svaki kutak, što mi je kasnije značilo kada sam krenuo da putujem za svoju dušu. Volim sve delove zemlje. Okavango delta ima svoje čari i Okavango je prelepa reka. Chobe region je neverovatan. Najlepše destinacije su na severu zemlje. Shakawe i sela uz Okavango i na obodu delte, Moremi Game Reserve, Chobe Game Reserve, Kasane, Makgadikgadi salt pans, pa i Centralni Kalahari.

Kamp na bušmanskoj farmi i rezervatu ’Dqae Qar’, okolina mesta D’kar, 2013.

Sva ta mesta sam obišao u sopstvenoj režiji, svojim vozilom, kampujući u divljini uglavnom. Spavanje u šatoru se podrazumeva, i malo je neobično u početku. Zvuči neverovatno, ali čovek navikne da negde u okruženju od 500-600 metara spava čopor lavova. Incidenti sa životinjama se dešavaju uglavnom nesrećnim okolnostima koje ljudi izazovu neznanjem. Ako poznaješ i poštuješ životinje, njihovu sredinu, navike i ponašanje onda nema opasnosti. Dobrodošao si u njihov svet, sve dok ne zaboraviš da si ti gost u njihovom okruženju.

Krstarenje rekom Chobe, Kasane, 2012

Nikada nisam bio u životnoj opasnosti zbog divljih životinja. Doduše jednom u Moremi Game Reseravatu hijene su nam pojele svu hranu iz frižidera, dok sam kampovao sa suprugom i sinom. Morao sam da pravim buku da bi ih oterao, krenuo sam da vičem i da udaram papučama o zidove šatora. Malo mi je bila frka hoće li pobeći ili će da se okrenu i da napadnu mene. Sva sreća hijene su velike kukavice, i pobegle su glavom bez obzira.