Protesti i trgovinski rat „naterali“ Bečki institut da smanji procenu rasta Srbije
Bečki institut za međunarodne ekonomske studije smanjio je procenu ekonomskog rasta Srbije za 2025. godinu sa 3,7 na 3,0 odsto.
Institut je za naredne dve godine povećao prognoze na četiri odsto, polazeći i od pretpostavke da će masovni višemesečni protesti verovatno dovesti do promene vlasti u zemlji.
Ekonomista Branimir Jovanović naveo je u izveštaju o Srbiji da masovni studentski protesti trenutno opterećuju ekonomsku aktivnost, ali da će oni verovatno doneti promene koje bi trebalo da poboljšaju srednjoročne izglede za ekonomski rast.
Drugi izvor rizika je globalni trgovinski rat, za koji se očekuje da posredno utiče na Srbiju, pre svega kroz smanjenje izvoza u EU, posebno u automobilskom sektoru, dok je potencijalni kompenzacioni faktor nemački paket fiskalnih stimulacija, mada je i dalje nejasno u kojoj meri će on koristiti industrijama koje uvoze iz Srbije, navodi se u izveštaju.
U tekstu se navodi da je industrijska proizvodnja u Srbiji porasla svega 0,4 odsto na godišnjem nivou, da je trgovina na malo realno porasla 2,7 odsto, da su prihodi države realno porasli svega 0,9 odsto, a prihodi od PDV-a 0,7 odsto.
Neizvestan ishod protesta
Dodaje se da je glavni razlog za ovo usporavanje je talas masovnih studentskih protesta. Teško je predvideti kako će se događaji razvijati, ali je podjednako teško zamisliti da sadašnja vlast ostane na čelu zemlje. Ipak, i vreme i način političke promene ostaju neizvesni.
„Iz tih razloga, revidiramo prognozu rasta BDP-a Srbije za 2025. godinu za 0,7 procentnih poena, sa 3,7 na na 3,0 odsto, dok projekcije za naredne dve godine prilagođavamo naviše, na 4,0 odsto. To je zasnovano na pretpostavci da će ekonomski gubici u 2025. zbog protesta, barem delimično, biti nadoknađeni u srednjem roku, kao rezultat naknadnih promena“, piše u dokumentu Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.
Ostali makroekonomski indikatori šalju različite signale, a finansijski podaci pokazuju znake pogoršanja, navodi se.
Od početka godine je došlo do skromnog odliva kapitala, uz smanjenje bruto deviznih rezervi za 500 miliona evra (oko dva odsto), uglavnom zbog intervencija Narodne banke Serije u cilju odbrane valute, piše u izveštaju.
„Rezultat je da je dinar ostao načelno stabilan, depresirajući svega 0,2 odsto u odnosu na kraj 2024. godine. Oslabila su i direktna strana ulaganja: prilivi su u januaru iznosili svega 220 miliona evra, što je trećina iznosa zabeleženog u istom mesecu prošle godine“, navodi se u analizi.
Ipak, ekonomski temelji ostaju solidni, dodaje se.
Devizne rezerve i dalje pokrivaju više od sedam meseci uvoza, realni rast plata je ostao snažan, na iznad sedam odsto u januaru, uz povećanje plata sličnim tempom u svim sektorima, stopa nezaposlenosti je iznosila 8,6 odsto na kraju 2024. godine, a fiskalna pozicija je takođe ostala jaka, uz suficit državnog budžeta u januaru.
Inflacija, međutim, ostaje razlog za zabrinutost. Ona se kreće između 4,2 i 4,6 odsto od jula prošle godine, a u februaru je dostigla 4,5 odsto.
Pritisak trgovinskog rata
Još jedan izvor pritiska dolazi od globalnog trgovinskog rata. Sa robnim izvozom, koji iznosi oko 35 odsto BDP-a, Srbija je među otvorenijim privredama u regionu. Oko dve trećine tog izvoza je namenjeno Evropskoj uniji, na koju će verovatno značajno uticati nove američke carine, piše u analizi.
Naročito je ranjiv sve dominantniji automobilski sektor u Srbiji, koji poslednjih godina čini gotovo četvrtinu ukupnog izvoza.
Dok izvoz u SAD čini manje od dva odsto ukupnog srpskog izvoza, Srbija će verovatno osetiti indirektne posledice viših američkih carina na evropske automobilske proizvode – kroz smanjeni obim izvoza iz EU i slabiju tražnju svojih glavnih trgovinskih partnera, piše u dokumentu Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: Beta
Foto: Pixabay, BIZLife, Unsplash
