• Kada govorimo o radnim prostorima danas, šta kompanije najčešće traže: fleksibilnost, reprezentativnost ili nešto treće?

Projektovanje radnih prostora danas traži sveobuhvatnost u razumevanju potreba biznisa kompanija, sa jedne strane, i razumevanje potreba zaposlenih, sa druge strane. Iako bi trebalo da ti ciljevi budu isti i zajednički, često nisu, jer zavise i od individualnih potreba različitih psiholoških profila zaposlenih, stoga se traže rešenja i razumevanje prioriteta. Potrebno je razumeti potrebe različitih timova – dok su neki zaposleni agilniji, neki su introvertniji, svima je zajednička potreba za hibridnošću koju donose novi modeli rada. Zato projektovanje prostora mora da bude fleksibilno – modularan, promenljiv sistem, jer se modeli rada i tehnologija menjanju brže od fizičke strukture prostora. Reprezentacija je bitna nekim kompanijama, jer prostor može da posluži i kao (pravo ili iskrivljeno) ogledalo vrednosti kompanije i da pošalje poruku.

• Vi se već dugo bavite analizom komunikacionih tokova unutar timova. Kako prostor može da utiče na efikasnost i međusobne odnose zaposlenih?

U prostoru mogu da se predvide različite tipologije koje služe za socijalizaciju zaposlenih, od neformalnih – laundž sedenja, kuhinja sa trpezarijama, kafea, preko zelenih oaza, višespratnih holova, horizontalnih i vertikalnih komunikacija, do formiranja „demokratičnih” prostora koji nikoga ne stavljaju u potčinjen položaj (manje prirodnog svetla, centralna pozicija u prostoru, lošija oprema), uključivanja otvorenih spoljašnjih prostora, zelenih krovova i mnogih drugih načina, ali sam prostor bez razvijene organizacione kulture ne može dobiti svoju punu upotrebnu vrednost. Zapravo, projektni zadatak daju stratezi kompanija i to je paralelan proces – prostor može da bude instrument, tj. on je deo sistema zajedničkih vrednosti i normi kompanije.

• Da li je kod nas sazrela svest o tome da kvalitetan kancelarijski dizajn nije luksuz, već investicija u zdravlje i produktivnost ljudi?

Apsolutno, kvalitetan radni prostor se podrazumeva. Danas je to kao tehnološka opremljenost, to nije luksuz, to je alat, a zdravi prostori – koji, između ostalog, podrazumevaju prirodno osvetljenje, dobro veštačko osvetljenje, upotrebljene materijale, ergonomski pristup, redukciju buke itd. – imaju efekte na različite aspekte koje zaposleni osećaju direktno ili indirektno. Po istraživanju koje smo sproveli na uzorku od 124 ispitanika u Beogradu, 86,3 odsto je ocenom 6‒10 označilo da kvalitetan radni prostor u velikoj meri utiče na njihovo zadovoljstvo i efikasnost rada, dok je 30 odsto ovu stavku obeležilo ocenom 10, što pokazuje veliku povezanost između radnog okruženja i produktivnosti. Međutim, interesantno je da se na pitanje koliko izgled radnog prostora utiče na njihovu odluku da rade u toj kompaniji 47,6 odsto izjasnilo ocenama 6‒10, a 52,4 odsto ocenama 1‒5 (za najvišu ocenu se izjasnilo 11,3 odsto, a za najmanju 12,1 odsto), što nam govori da su drugi faktori, a ne radni prostor, uglavnom presudni za oduku za rad u nekoj kompaniji, ali da je u toku samog rada veliki uticaj prostora na zadovoljstvo, na produktivnost i zdravlje.

• Kako u projektima balansirate humanističke i sociološke aspekte arhitekture sa zahtevima tržišta i brzim promenama u korporativnom svetu?

Ako kao cilj postavimo mentalno i fizičko zdravlje korisnika, onda je to istovremeni proces, a ne proces balansiranja – na taj način zaposlenima omogućavamo da prate brze promene.

• Radili ste na mnogim kompleksnim projektima. Šta izdvajate kao najveći izazov kada se osmišljavaju radni prostori za velike sisteme?

Najveći izazov je vreme predviđeno za fazu realne analize potreba kompanije. Uglavnom se traže „copy-paste” rešenja viđena kod drugih kompanija, ali nisu svi za „Google like” ili „IT like” radni prostor.

• Organizatori ste događaja ARCHI:CON, posvećenog upravo ovoj temi. Da li vidite da se kod nas formira šira zajednica stručnjaka i klijenata koja razmišlja o budućnosti radnog prostora?

Cilj konferencije jeste da se podigne svest o važnim aspektima projektovanja radnog prostora, da se povežu akteri koji promišljaju i stvaraju kvalitetne prostore. Imamo priliku da vidimo izazove koje imaju najveće svetske arhitektonske prakse, kao što su Foster+Partners, UNStudio, JLL design, sa objektima koji su osvojili najveće svetske nagrade, kao i veliki broj regionalnih kvalitetnih primera.

• Koje ćete pristupe projektovanju poslovnih prostora primeniti u budućnosti i šta može da nam donese transformisan radni prostor?

Projektovanje prostora za rad postoji u različitim razmerama – od urbanističkih revitalizacija određenih urbanih zona (ne samo office nego i mixed-use funkcijama), novih poslovnih objekata ili sistema objekata – office parkova sa velikim brojem dodatnih sadržaja, pa do samih radnih prostora ili kancelarija gde boravi kompanija, tim ili zaposleni – svaka razmera mora da uzme u obzir kontekst, korisnike i brigu o čoveku i okolini.

Međutim, suštinski, prostor zavisi od funkcije. Ako se transformiše rad, potreban će biti i transformisan prostor. Ali šta uopšte znači rad i šta je budućnost rada? Rad, možda, i nije ono što je još i Hegel pisao – suština, sloboda i oslobađanje, ali verujem da smislen i kreativan rad jeste sloboda, a smisleni prostor treba da ga omogući, jer uloga prostora je aktivna, instrumentalna.

Iako Hana Arent još 1958. u knjizi „Condito Humana” izražava sumnju u „nove suštine” koje donosi transformacija u modernom svetu – „Društvo radnika će biti oslobođeno od okova rada, ali to društvo više ne zna za druge, više i smislenije aktivnosti zbog kojih bi ta sloboda zasluživala da se osvoji” – nadam se, ipak, da će transformisan radni prostor u budućnosti omogućiti smisleni rad koji u centar stavlja čoveka, kreativnost i stvaralačku (radnu) slobodu.