Profesor Majkl Polit o klimatskim promenama i ulozi religije

Na SDF 2024 konferenciji, profesor Majkl Polit sa Univerziteta u Kembridžu održao je izlaganje koje je inspirisalo i izazvalo duboko promišljanje o vezi između klimatskih promena i religije. U govoru koji je bio jednako edukativan koliko i provokativan, profesor Polit osvrnuo se na ključne prepreke u borbi protiv klimatskih promena, potencijalne puteve napretka i ulogu religije u pružanju moralnog vođstva u rešavanju ovog globalnog izazova.

Profesor Polit je na početku svog izlaganja istakao važnost međunarodne saradnje i razmenu znanja, pohvalivši briljantne srpske studente koji su se školovali u Velikoj Britaniji.

„Veliko je zadovoljstvo biti ovde i videti toliko posvećenih ljudi koji rade na ovim složenim problemima,“ rekao je Polit. „Konferencije poput ove omogućavaju nam da akademsku misao povežemo sa praktičnim izazovima s kojima se svet suočava.“

Klimatske promene: Težak put ka zelenoj tranziciji

Profesor Polit je bez ulepšavanja osvetlio trenutnu situaciju u vezi sa klimatskim promenama. Iako su milijarde dolara uložene u istraživanja i politike za smanjenje emisija, globalne emisije ugljen-dioksida i dalje stagniraju. Polit je naglasio da prelazak na zelenu ekonomiju nije samo tehničko pitanje već zahteva duboke promene u načinu razmišljanja i donošenju odluka.

„Ako nastavimo trenutnim putem, nećemo rešiti problem klimatskih promena,“ upozorio je. „Akademska zajednica mora da govori istinu moćnima, a ta istina je da trenutni tempo promene nije dovoljan.“

Polit je podvukao da je prelazak na zelenu ekonomiju tehnički i ekonomski moguć, ali da zahteva daleko ambicioznije politike i globalnu saradnju.

Tri potencijalna pristupa rešavanju problema

Profesor Polit je identifikovao tri glavna pristupa koja bi mogla doprineti rešavanju klimatskih problema:

1. Tehnološka inovacija: Polit je govorio o mogućnostima koje bi donela nova tehnologija – od jeftinih baterija i solarnih panela do potencijalnih čuda poput nuklearne fuzije ili naprednih negativnih emisijskih tehnologija. Ipak, ukazao je da je oslanjanje isključivo na tehnologiju rizično jer mnogi od ovih napredaka još uvek nisu dostigli potreban nivo zrelosti.
2. Globalno upravljanje: Polit je naglasio da globalni problem zahteva globalno rešenje. „Bez svetske vlade ili sličnog sistema globalnog upravljanja, ne možemo uspostaviti pravične i efikasne politike koje bi redistribuirale resurse i podstakle promene,“ rekao je. Međutim, priznao je da je ostvarivanje globalnog upravljanja izuzetno teško zbog političkih prepreka i nepoverenja među državama.
3. Ekonomski modeli: Polit je predstavio viziju globalnog sistema trgovine emisijama ugljenika, u kojem bi se emisijski krediti prodavali i koristili za finansiranje tranzicije u siromašnijim zemljama. Takođe je istakao potrebu za višim cenama energije, što bi odražavalo stvarne troškove dekarbonizacije.

„Te ideje zvuče dobro u teoriji, ali u praksi napredak je spor i neujednačen,“ rekao je Polit. „Mnoge politike koje se predstavljaju kao zelene zapravo nemaju značajan uticaj na smanjenje emisija.“

Religija kao ključni faktor promene

Jedan od najinspirativnijih delova govora bila je Politova analiza uloge religije u globalnoj borbi protiv klimatskih promena. Istakao je da religijske zajednice imaju potencijal da pokrenu masovne društvene pokrete, što je istorijski dokazano u primerima kao što su završetak aparthejda u Južnoj Africi i pad Berlinskog zida.

„Religija ima sposobnost da inspiriše ljude i promeni srca lidera i moćnika,“ rekao je Polit. „Moralna obnova onih na vrhu društva ključna je za postizanje bilo kakvog napretka.“

Polit je naveo konkretne primere kako su religijski pokreti i moralno vođstvo doveli do revolucionarnih promena. Podsetio je na mirne proteste u Lajpcigu 1989. godine, koji su značajno doprineli padu Berlinskog zida, i na kampanju „Jubilee 2000“, koja je inspirisala oprost dugova siromašnim zemljama.

„Ove promene nisu bile samo političke ili ekonomske; one su proistekle iz promena srca i vrednosti,“ naglasio je Polit.

Izazovi u spajanju nauke i religije

Polit je istakao da religija i nauka ne moraju biti suprotstavljene strane u rešavanju klimatskih problema. Naprotiv, sugerisao je da religijske vođe mogu igrati ključnu ulogu u mobilizaciji javnosti, ali i u oblikovanju konkretnih rešenja koja su trenutno previše apstraktna.

„Većina religijskih poruka o klimatskim promenama danas su previše nejasne,“ rekao je Polit. „Potrebno je više konkretnih smernica – kako podržati zelene tehnologije, kako omogućiti pravednu distribuciju troškova i koristi tranzicije.“

Zaključak: Potreba za hitnom akcijom

Polit je zaključio govor apelom na globalnu zajednicu da ubrza delovanje. Istakao je da su rešenja već poznata, ali da je potrebna promena u ponašanju, vrednostima i vođstvu kako bi se ta rešenja sprovela u delo.

„Klimatske promene nisu samo tehnički problem – to je moralni izazov naše generacije,“ rekao je. „Moramo inspirisati ljude da deluju, a religijske zajednice mogu biti ključni katalizator te promene.“

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.

Izvor: Održi me

Foto: Stefan Jovanović