Prodat deo Palate Albanija, prvog beogradskog oblakodera

Deo poslovnog prostora Palate Albanije, prvog beogradskog oblakodera i jednom od najpoznatijih simbola grada, prodat je za 13,3 miliona evra, objavljeno je danas. Kupac je kompanija Logga plus Beograd, koja je ponudila najpovoljniju ponudu, odnosno 13,3 miliona evra, 33 odsto iznad procenjene vrednosti, saznaje eKapija u Agenciji za osiguranje depozita.

Reč je o završnici složenog stečajnog postupka, dodatno komplikovanog činjenicom da nepokretnost ima status kulturnog dobra.

„Postupak je završen nakon sprovedenih svih zakonom predviđenih radnji, koje su predstavljale preduslov za zaključenje ugovora i same prodaje“, rekli su iz Agencije za osiguranje depozita.

Podseća se da je Agencija za osiguranje depozita u septembru raspisala prodaju imovine Beogradske banke i Univerzal banke metodom javnog prikupljanja ponuda. Među ponuđenim nepokretnostima su dva atraktivna poslovna prostora u centru Beograda, a jedan od njih taj u Palati Albanija, površine 3.324 kvadratnih metara. Firma Logga plus kupila je prošle godine beogradski hotel Union na javnom nadmetanju za 727 miliona dinara (6,2 miliona evra).

Istorija čuvene zgrade

Palata „Albanija“, prvi beogradski oblakoder, danas je jedan od najprepoznatljivijih simbola grada. Podignuta na samom uglu Kolarčeve i Knez Mihailove ulice, u srcu Beograda, ova zgrada nastala je po konkursnom projektu arhitekata Branka Bona i Milana Grakalića iz 1938. godine. Građena je po planovima Miladina Prljevića i konstruktora Đorđa Lazarevića, a završena 1939. godine. Sa 13 nadzemnih i četiri podzemna sprata, visinom od 53 metra i ukupnom površinom od 8.000 kvadratnih metara, dugo je bila najviša zgrada u prestonici i jedan od ključnih orijentira modernog Beograda.

Ime je nasledila od čuvene kafane „Albanija“, koja je na ovom mestu stajala još od 1860. godine. Iako u zapuštenom stanju, kafana je bila nezaobilazno sastajalište starih Beograđana, među kojima i Branislava Nušića, koji je zapisao da će „kafana Albanija, ruglo Beograda“, ipak trajati vekovima. No, vreme modernizacije učinilo je svoje: nakon inspekcijskog uvida 1930-ih, utvrđeno je da se objekat ne može popraviti. Kafana i niz okolnih lokala srušeni su u noći 17. oktobra 1936. godine, uz velike gužve i prisustvo brojnih Beograđana koji su posmatrali nestanak jednog gradskog simbola.

Plac od 575 kvadratnih metara prodat je Hipotekarnoj banci Trgovačkog fonda za osam miliona jugoslovenskih dinara — ogromnu sumu za to vreme. Usledili su konkurs za novu zgradu, brojne idejne skice i proces usklađivanja planova. Gradnja je počela 16. jula 1938. i tekla izuzetno brzo: do februara je podignut treći sprat, a radovi su okončani u oktobru 1939. godine.

Arhitektura palate predstavlja izraz srpskog modernizma – čiste, bezornamentalne fasade, naglašene vertikale i jasne linije. Ipak, prisutni su i akcenti ar dekoa, poput stepenastog kaskadiranja masa, karakterističnih nadstrešnica i prvobitne fasadne obloge od zelenkastog mermera „ćipolina“.

Tokom Drugog svetskog rata, zgrada je izdržala udar bombe teške pola tone, jer se u njoj nalazio štab Organizacije Tot, smešten u podzemnom skloništu. Zahvaljujući kvalitetnoj armirano-betonskoj konstrukciji, nije pretrpela velika oštećenja. Već 20. oktobra 1944. godine na njoj se zavijorila zastava oslobođenog Beograda.

Palata „Albanija“ je odmah po izgradnji stekla priznanje stručne javnosti i od 1984. godine ima status spomenika kulture. I danas, više od osam decenija kasnije, stoji kao svedočanstvo smelog graditeljskog zamaha i prve siluete modernog Beograda.

Izvor: BIZLife

Foto: Đorđe Odavić