Pisao sam u prethodnom broju kako smo u oblasti planiranja i izgradnje u vreme SFRJ bili prilično ispred svog vremena, kako se i danas sa setom prisećamo nekih arhitektonskih remek-dela. E, izgleda da je isti slučaj i sa marketingom. Šezdesetih godina prošlog veka mi smo imali ozbiljnu organizaciju privrednih propagandista, koja je 1961. prva pokrenula sopstveni bilten „Ekonomska propaganda”, a u februaru 1969. izdala i prvi samostalni specijalizovani list za marketing u SFRJ, pod imenom „Privredna propaganda”.

Borislav Despotović, izvršni urednik magazina BIZLife

Dakle, ako se sećate reklama iz detinjstva koje su vam „ušle u uši”, to nije bila slučajnost, tome je prethodila ozbiljna analiza tržišta, pažljivo osmišljena propaganda i odlična kreativa. Zato ja i danas pamtim reklame za sarajevski nameštaj „Standard” („Lako je za razmeštaj ako imaš nameštaj”), za „Bronhi” bombone („Lakše se diše”), „Agrokomercovu” reklamu sa bradatim kuvarom u tiganju, reklame za „Plazma” keks, „Eurokrem” i sl. Malo kasnije stigla je reklama „Kikindskog mlina” sa Brankom Katić, sa sjajnom pesmicom i animacijom, a „Sojavitinu” reklamu i dan-danas pevušim.

Cinici bi rekli da su nam te pesmice i slogani iz reklama ostali u ušima jer smo tada mogli da gledamo samo dva ili tri TV kanala, pa nismo ni imali izbora. Ja ne mislim da je tako – štaviše, uveren sam da je to posledica valjanog rada ozbiljne struke.

Iskreno, tek devedesetih su došle reklame za koje mislim da su uvrede za zdrav razum i za koje je gotovo svako od nas bar jednom rekao: „Ko je, bre, ovo pravio?” Promašeni slogani, nejasna poruka, loša šala, bezvezna muzika… Nažalost, imamo ih i danas, ali su, na sreću, u manjini.

I nije ni čudo što su najveći marketinški stručnjaci u Srbiji, čast ozbiljnim izuzecima, zapravo učenici osnivača „Privredne propagande” sa početka priče. Neću ih imenovati, ali neki od njih su dogurali do statusa pravih marketinških magova, i to na svetskom nivou.

Međutim, uvek postoji to „međutim”, pa i u ovoj temi. Preporuke iz avangardne „Privredne propagande” danas se mogu samo delimično primeniti, jer su se za ovih šezdesetak godina razlike promenili i mediji, ali i ljudi i njihove navike.

Marketing i komunikacije ne mogu se u 21. veku vezivati samo za klasične medije i propagandu putem njih, danas je to mnogo veće, šire, kompleksnije, rekao bih – i ozbiljnije. Internet je eksplodirao, a njegovi kanali komunikacije pronalaze potpuno drugačije ciljne grupe ljudi. Ono što će kao reklamna poruka na nekom sajtu „proći”, na Fejsbuku će možda, na Instagramu teško, a na Tiktoku neće nikako. Stoga, treba biti „majstor svog zanata” da sve to prepoznaš i primeniš tako da investicija u reklamu ne bude bačen novac.

Naravno, u svetu savremenog marketinga ima i gorepomenutih genijalaca „stare garde” koji su i dalje ozbiljni igrači, ali je jasno da su tu sada i mladi ljudi, koji su uz savremenu tehnologiju odrasli i koji zato prirodnije shvataju savremeni pristup marketingu.

Ipak, ako se vratimo na početak ove priče, sa stanovišta ponude i tražnje, logično je da je tržište SFRJ bilo veličine Jadranskog mora, a danas su to svi okeani zajedno. I zato mislim da svako ko nam se danas „uvrti u glavu” kao onomad „Nooblice, Noblice, siđite sa police” – taj je „prešao igricu” i zna znanje.

Za kraj, ako su nekada proizvođači i oglašivači mogli nešto da nam prećute, da sakriju ili da nam „prodaju foru”, danas je to mnooogo teže. Iza svakog PR-a, komunikacije i marketinga moraju da stoje iskrenost i poštenje; ako se utvrdi suprotno, ukaljani obraz se teško umiva i dugo ostane da bridi. 

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER