Pristup internetu povećava zadovoljstvo životom, prema novoj studiji

Pristup i korišćenje interneta su dosledno povezani sa pozitivnim blagostanjem, pokazala je nova studija iz 168 zemalja Oksfordskog instituta za internet.

U mnogim delovima sveta, uključujući EU i Veliku Britaniju, zabrinutost zbog štete onlajn dovela je do novih zakona.

Oksfordski institut za internet je saopštio da su neki od njegovih nalaza „u skladu“ sa prijavljenim vezama između upotrebe društvenih medija i simptoma depresije među mladim ženama.

„Ako želimo da svet na mreži učinimo bezbednim za mlade ljude, ne možemo samo da se upustimo u borbu sa jakim uverenjima i rešenjem koje odgovara svima. Zaista moramo da budemo otvoreni da nam podaci promene mišljenje“, dodao je on.

Laptop, zadovoljstvo (Pixabay)

Veće zadovoljstvo životom

Studija se nije posebno bavila društvenim medijima, na šta je fokusirana većina najžešćih debata o bezbednosti na mreži, već je zauzela širi pristup proceni pristupa internetu.

Istraživači su analizirali podatke prikupljene između 2006. i 2021. od dva miliona pojedinaca starosti od 15 do 99 godina širom sveta, uključujući zemlje Latinske Amerike, Azije i Afrike

Otkrili su da su ljudi koji su imali pristup internetu ili su ga aktivno koristili prijavili veći nivo zadovoljstva životom i društvenog blagostanja.

Profesor statistike Kevin Mekonvej rekao je da je to istraživanje veoma „opšte“, ali ipak korisno.

„To je početna tačka, i ako ništa drugo, dovodi u ozbiljnu sumnju stav nekih ljudi da je internet loš za sve nas“, napisao je on.

Internet, zadovoljstvo (Pexels)

Veza između interneta i blagostanja

Istraživači su proučavali osam indikatora blagostanja, uključujući zadovoljstvo životom, svakodnevna negativna i pozitivna iskustva i dobrobit zajednice.

Oni su posmatrali „multiverzum“ od skoro 34.000 različitih statističkih modela i podskupova podataka. U 85 odsto slučajeva oni su pokazali povezanost između internet konekcije i blagostanja koja je bila pozitivna i statistički značajna.

Ali njih 5 odsto koji povezuju upotrebu interneta i dobrobit zajednice ocenjuju je negativno, pri čemu je većina tih negativnih povezanosti primećena među mladim ženama u dobi od 15 do 24 godine.

Iako ovi podaci ne dokazuju da im pristup internetu izaziva nesreću, list napominje da je to „u skladu sa prethodnim izveštajima o povećanom sajber maltretiranju i negativnijim asocijacijama između korišćenja društvenih medija i simptoma depresije među mladim ženama“.

Dr Rut Plaket, naučni saradnik na koledžu u Londonu, rekla je da je važno razumeti ograničenja u onome što istraživanje može da otkrije – na primer, činjenicu da se posmatra „prosečna” osoba u datoj zemlji.

„Na primer, to ne izoluje korišćenje društvenih medija. Znamo da mladi ljudi mogu da budu izloženi štetnom sadržaju na ovim platformama, što može da dovede do negativnih asocijacija na korišćenje interneta“, rekla je ona za BBC.

Simon Vibert, šef politike i istraživanja u Internet Matters-u, koji nudi savete o bezbednosti na mreži, kazao je da je njihovo istraživanje na sličan način pokazalo da korišćenje interneta ima mnogo prednosti, ali da postoje i negativne strane.

„Postoji jasna potreba za pristupom zasnovanim na dokazima, čineći dokaze poput ovog i dalje istraživanje vitalnim“, istakao je.

Internet, zadovoljstvo (Pixabay)

Ograničenja studije

Istraživači takođe priznaju da studija ima ograničenja, posebno da nije u stanju da dokaže uzrok i posledicu.

Na primer, autori nisu mogli u potpunosti da odbace mogućnost da povećanje prihoda, koje je takođe povezano sa porastom pristupa internetu, stoji iza toga da se ljudi bolje osećaju.

Ali postoje jasne lekcije za kreatore politike koji gledaju na povećanje zaštite mladih ljudi na internetu, rekao je profesor Przibilski.

On je ukazao na nedostatak recenziranih studija na ovu temu i činjenicu da se većina istraživanja, koja su sprovedena, fokusirala na bogatije nacije koje govore engleski.

„Mi zaista želimo najbolje za našu decu. Ako naša politika i naši resursi budu vođeni anegdotom, izneverićemo mnoge porodice“, objasnio je on i naglasio da to znači pratiti podatke.

Prethodni OII rad, koji je sproveo profesor Przibilski, otkrio je da nema dokaza da je globalno širenje Fejsbuka povezano sa široko rasprostranjenom štetom po psihu.

Kao i ranije istraživanje profesora Przibilskog, i ovaj rad, koji je sproveden sa koautorom profesorom Mati Vuoreom, zasnovan je na informacijama iz Gallup World Poll, ankete miliona ljudi širom sveta.

Studija će biti objavljena u recenziranom časopisu Technology, Mind and Behavior.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.

Izvor: BIZLife

Foto: Pixabay, Pexels