To kako, kao „kroz tesne gudure između strmih planina ili kroz duboke kanjone okomito odsečenih obala”, teče i jezik toga najpoznatijeg dela ikad ovde napisanog ima i te kakve veze s memljivim potkrovljem tu ispod „Moskve”. Je li tako za sve što se piše, za savremenu književnost, poeziju, postove na mrežama, storije, stihove, pa i za ovu kolumnu? I ta nesretna Prizrenska i Narodnog fronta, i Neimar i Petlovo brdo, i Kotež i Rušanj, i „Golf” i Blokovi, i Paviljoni i Rospi ćuprija, i Bulevar i „Merkatori”, stari i novi, i „Geneks” i Miljakovac 2, i Cvetni trg i „Lipov lad”, i Topčiderska zvezda i „Politika”, i Požeška i Šumice, i Ruzveltova i Pariske komune, i Krst i Štajga – ceo život je stao tu. Sve što sam ikad pomislio, rekao, režirao i napisao proisteklo je, valjda, iz ovog strahovima i nadama protkanog galimatijasa između Bubanj potoka i Dobanovaca.

A evo sad, dok od klimatskih promena pomahnitalo sunce polako zalazi za horizont, a zlatni sjaj uokviren saharskim peskom bdije nad beskrajnim poljima, zakoračimo zajedno u srce Srema, u Staru Pazovu, smeštenu između dva najveća grada Srbije, u naš novi dom. Ovaj kraj, bogat istorijom, kulturom i gastronomskim čudima, skriva mnoga blaga koja čekaju da ih otkrijemo mi, njegovi novi stanovnici, a i svi znatiželjni posetioci.

Beograd, naše večito drugo „ja” i naš DNK, ostavili smo iza sebe, jer biće da svako biće ima svoju meru rusvaja koju je u stanju da podnese.

Naselili smo se ovde, tačno na pola puta između Severnog pola i ekvatora, gde 45. paralela seče centar naše nove opštine, kô onomad Skordisci, keltsko pleme, još u predrimsko doba. Njihovo nasleđe i dalje je prisutno, a kultura bronzanog doba nazvana je „belegiška”, po mestu Belegiš, domu brojnih arheoloških nalazišta. Veliki Rim pak na teritoriji opštine tefteri svoje gradove Burgenu i Ritijum, koji su služili kao odbrambeni bedemi protiv brojnih osvajača. U srednjem veku ovaj kraj je bio pod uticajem i Ugarske i Turske, što je dodatno promešalo identitetske boje, pa danas imamo lepo srpsko i glavno slovačko mesto (a „glavno mesto” na slovačkom znači „glavni grad”) u Srbiji. U Novim Banovcima se, recimo, nalazi najstarija katolička crkva u Sremu, sagrađena 1767. godine, pod patronatom carice Marije Terezije, a najstariji pravoslavni hram je iz 1777, odmah tu pored, u Starim Banovcima.

U Banovcima obavezno idite u „Macuru”, prvi privatni muzej u Srbiji, s dijamantskom kolekcijom neoavangardne umetnosti. Njegov magacin u Starim Banovcima, „Stari mlin” s prelepim pogledom na Dunav, zamišljen je kao trajni dom najrazličitijih umetničkih dela i mesto održavanja kulturnih performansa. A možete i samo da se divite pogledu, bićete dobrodošli! Osim ovog dunavskog kutka, Pazova, inače, nudi nestvarne pejzaže, belegiške i surdučke ade i razna druga mesta za opuštanje duž Dunava: ima tu više međunarodne obale nego što je imaju Monako i Bosna i Hercegovina zajedno.

Jedan od najveličanstvenijih kulturnih spomenika jeste dvorac Šlos, u Golubincima, iz 18. veka, što ga je projektovao čuveni arhitekta Florijan Madačoni. Ova palata, koju su podigle vlasti Vojne Granice, krije mnoge tajne i legende, uključujući priču o vezama vožda Karađorđa i Ludviga van Betovena sa kapetanicom Žanet. Kad smo kod Golubinaca, „Golubinačke mačkare”, karneval koji se održava četrdeset dana pre katoličkog Uskrsa, jedan je od najstarijih i najzabavnijih događaja u opštini.

Gastronomija Srema najbolje se vidi kad putujete kroz Staru Pazovu: mirisi domaćih jela šire se kroz ulice i pozivaju vas na gozbu. Uživajte u debelo sečenim šunkama, čvarcima, kobasicama i kulenu; pijani šaran, smuđ, som i štuka redovna su ponuda banovačkih restorana, sveže spremljeni od tek ulovljene ribe. A onda zasladite štrudlom s makom, sirom, orasima. Red je i da se zalije: vinarija „Milanović” u Surduku, na okomitoj lesnoj litici iznad Dunava, nudi vrhunska vina, poput „sile”, „neoplante” i „probusa”. Poznata je po svojoj dugoj tradiciji i vrhunskom kvalitetu vina koja se prave od italijanskog rizlinga, frankovke i drugih sorti. Ponosni smo ovde, naučih prvog dana, i na rakije, među kojima se posebno izdvaja dudinjara, specijalitet od duda. (Sve ovo imate u septembru na jednom mestu, na „Gastro Sremu” u Staroj Pazovi, sajmu najbolje hrane i pića iz celog kraja!)

„Da, mučni i neizvesni bili su moji dani provedeni za vreme okupacije u Beogradu. Bilo je to vreme kada sam samotovao, ćutao i pisao. Čovek je katkad – bar za izvesno vreme – prisiljen da i muku prihvati kao pribežište”, kaže nam Andrić.

Tako i mi, novopečeni Pazovljani. Da vučete dramatične poteze, pa da se preselite – stvarno ne morate. Ali ostavite, možda, ponekad halabuku iza sebe, dođite, istražite i dozvolite da vas ovaj nepretenciozno čarobni kutak Vojvodine opije svojom lepotom, toplinom i širinom. Sačuvaćete i sebe, ali i svoje sopstvo. 

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.