Predstavljamo BIZtate: otac, muž, heroj VLADIMIR JOVANOVIĆ

Supermen, Spajdermen, Betmen… Mnogim mališanima je najomiljeniji super-heroj ipak njihov tata – onaj pored kojeg se osećaju potpuno bezbedno i spokojno. Ipak, baš poput heroja iz filmova, tata je često odsutan jer mora da “spašava svet” i neretko se iz svoje misije vraća umoran i pomalo odsutan.

Međutim, BIZtata se našao u potpuno drugačijoj ulozi. Usled novonastalih okolnosti, baš kao i svi, bio je primoran da svoju misiju pilagodi kućnim uslovima.

Kroz našu akciju pod nazivom BIZtate, upravo želimo da pokažemo kako su se u tome snašli. Danas predstavljamo BIZtatu Vladimira Jovanovića, savetnik za medije Fondacije Tempus.

Kako ste se prilagodili novim uslovima rada?

Vrlo teško. Kada radite od kuće, vi ste ustvari kao onaj čuveni švajcarski džepni nož – četiri u jednom: zaposleni u firmi, roditelj, v.d.vaspitačica i kuvarica.

Imamo ćerkicu od skoro dve godine i sina predškolca, koji je, pre kućnog karantina, išao redovno na plivanje i fudbal. Teško je bilo uskladiti njihovu neverovatnu energiju i potrebu za koncentrisanim radom i obavezama prema firmi.

Osim toga, postao sam i v.d. vaspitačica, jer ona svakodnevno šalje kilometarske Viber poruke sa zadacima, koje sada vi morate da nadgledate, pošto ona ne može. Više puta sam joj zamalo poslao privatnu poruku u kojoj joj nudim 100 evra ako ništa ne pošalje naredna tri dana.

Sada odjednom i hrana postaje nezaobilazna tema jer nema više pekare i brze hrane, kuva se svaki dan i to za četvoro. Izvlačimo slamčicu ko će da kuva parnim, a ko neparnim danima, a ja krećem da jurim najprostije recepte Džejmija Olivera na netu.

S obzirom na sve okolnosti, morao sam da rad od kuće podelim u faze. U jutarnjoj fazi sam obavljao najprostije radove (čitanje mejlova, rad na društvenim mrežama) dok se u pozadini čuju jedni te isti crtaći i po ko zna koji sinovljev pokušaj da igra fudbal u zatvorenom. Zatim je sledila faza pravog rada, kada ćerkica spava svojih popodnevnih 90 minuta i nije moj red da kuvam ručak (sin uključi tablet i u kući se čuje muva dok leti). Treća faza je počinjala posle 15:30, kada supruga formalno završava svoj rad od kuće pa može da zabavlja decu u drugoj sobi, a poslednja faza, kada sam ustvari jedino imao mira je bilo posle 22h, kada “anđeli spavaju” i kada sam i ja želeo isto, ali avaj, posao je morao da se završi.

Da li ste otkrili neku SUPER moć?

Nažalost nisam, ali sam uspeo da detaljnije usavršim samokontrolu, koja mi ranije nije bila jača strana. Hteo ne hteo, morao sam i da unapredim koncentraciju, jer bez nje ne bih mogao da odgovaram na službene mejlove na engleskom, dok me u isto vreme sin moli da se igramo, ćerkica kuka jer hoće mobilni, a isti taj mobilni non-stop pišti, jer svake dve sekunde stiže Viber poruka sa nekom šalom u vezi korone.

Da li postoje neke pozitivne strane ovakvog načina rada?

Nikad nismo bili bogatiji! Ne plaćamo vrtić, jedva da sam potrošio pola rezervoara, sin ne ide na dodatne sportove a mi kod frizera. Šalu na stranu, bez obzira na okolnosti, ništa ne može da se meri sa vremenom provedenim sa decom. Osim glavnog posla, honorarno se bavim i muzikom i vikendima skoro nikad nisam kod kuće, tako da je ovo bila idealna prilika da budem sa decom 24/7, u bukvalnom smislu.

OK, možda sam pročitao malo više dečijih knjiga, preslušao malo više dečijih pesama i malo se više igrao gusara nego što sam hteo, ali bitno je da su oni srećni.

 Šta vam je najteže palo?

Najteže mi je palo to što nisam bio u mogućnosti da, iako smo to planirali pet meseci unapred, odem sa sinom u Englesku. Trebalo je da idemo na utakmicu, obiđemo neke zamkove i razgledamo stare brodove, ali nije nam se dalo. Naravno, planiramo da odemo sledeće godine, ali više ništa nije sigurno.

Osim toga, teško mi je palo i to što nisam mogao da se vidim sa najbližom rodbinom, prijateljima i kolegama sa posla. Viber, Whatsapp, Tik Tok, sve mi se to smučilo. Mislim da sam u protekla dva meseca obavio dovoljno video poziva i poslao poruka za ceo jedan život.

Savet za sve tate koji su u sličnoj situaciji:

Uvek me je nerviralo što su moje bake i deke za razne situacije imali “pri ruci” po neku narodnu izreku, ali upravo sam sad u situaciji da čitaocima ponudim takvu jednu: “Što se mora nije teško”. Jednostavno, najbolje je da ovakvu situaciju prihvatite što pre, jer nemate alternativu. Kada se pomirite sa sudbinom, lakše vam je da se organizujete najbolje što možete i pokušate da iskoristite situaciju koliko god možete. I ne zaboravite, iskoristite priliku što ste non-stop sa decom, to vam se u životu više neće ponoviti 😊

Izvor: BIZlife

Foto: Privatna arhiva