Pre 363 godine Evropa je dobila prve papirne novčanice…a vrlo brzo i prvu inflaciju
Stockholmska banka izdala je prve papirne novčanice u Evropi na današnni dan 1661. godine. Imali su veliki uspeh, ali se sve završilo sa propašću banke. Ipak, prvi spomen upotrebe papira kao novca nalazi se u Kineskim istorijskim tekstovima.
Kineski car Chen Tsung (998-1022) odobrio je, za vreme svoje vladavine, izdavanje univerzalnih menica za 16 trgovaca. Međutim, nekoliko ovih trgovaca nije uspelo da otkupi menice, kredibilitet novca je potkopan i javnost je odbila da ga prihvati.
Moreplovac Marko Polo je 1296. godine opisujući svoja putovanja u Kini spomenuo da se u Kineskom carstvu koristi papir kao novac, a Evropljanima je ta ideja delovala tako apsurdno i neverovatno da je doveden u pitanje i njegov kredibilitet i život u Kini.
Novčanice je izdao Johan Palmstruh
Prve prave novčanice u Evropi izdate su u Švedskoj, od strane Stokholmske banke 1661. godine. Novčanice je izdao Johan Palmstruh, osnivač Stockholmske banke, prve banke u Švedskoj. Pozadina ovoga bila je da je 1660. godine centralna vlada počela da kuje nove novčiće manje težine od starijih. Mnoge debate su pratile izdavanje ovih novčanica, jer su mnogi zvaničnici i trgovci predviđali da njihovo izdavanje nagoveštava pad monetarnog sistema države.
Novac, plata (Unsplash)
Da bi prevazišli ove prigovore, monetarne vlasti su izdale novčanice sa najmanje 16 sertifikacionih odobrenja od istaknutih zvaničnika i svi su ih potpisali ručno. Ovo je bio veliki uspeh, jer više nije postojala potreba da se sa sobom nose velike količine zlata ili srebra.
Lakše od zlata i srebra
Novčanice su brzo postale popularne jer su bile zgodnije od teških i glomaznih kovanica napravljenih od bakra. Tokom narednih godina banka je štampala sve više novčanica. To je dovelo do njihovog pada u vrednosti, što je fenomen koji danas poznajemo kao inflacija. Najzad je izgubljeno poverenje u javnosti i mnogi ljudi su zahtevali da se njihove novčanice otkupe. Ali banka nije imala dovoljno novčića i stoga je počela da traži da se otplate krediti koje je dala.
Uskoro su države, gradovi, banke, razne institucije, pa čak i privatni pojedinci – gotovo svako sa pristupom štampariji – počeli izradu novčanica. Jedina prepreka širenju izrade i upotrebe ovakvih novčanica bila je svest običnih građana. Pod takvim okolnostima, nominalna vrednost mnogih novčanica je postala skoro besmislena. Neke novčanice nisu prihvaćene uopšte, postale su bezvredne. Druge su prihvaćene samo uz popust od nominalne vrednosti – što je ponekad bilo deset posto ili manje.
Štampanje novca i graviranje nije bilo dobro razvijeno pri izradi prvih novčanica u Evropi. Do 1820. godine većina novčanica je izrađena na grub, sirov način, bilo ih je lako falsifikovati. Neke prvobitne novčanice su toliko često falsifikovane da ih se u prometu pojavilo više nego originalnih novčanica. Sa sticanjem poverenja javnosti u papirni novac, dizajn novčanica je postao sofisticiraniji.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife
Foto: Freepik
