Pravi razlog zbog kojeg smo ljubomorni na USPEH prijatelja
Morisej (Morrisey) je iskreno rekao u svojoj pesmi „Mrzimo kada naši prijatelji postanu uspešni“. Ako je ponašanje na Fejsbuku (Facebook) išta pokazalo, onda je to da je Morisej bio u pravu. Mi možda nikada nećemo iskreno priznati, ali postoji skrivena zavist u svima nama. Pokušavamo da je držimo pod kontrolom tokom života, ali se sa pravom možemo zapitati: „Zašto ona uopšte postoji?“
Prvo, razmotrimo kako se zavist javlja. Postoji nesumnjiva ljubomora kada neko dobije nešto što mi želimo (posao ili uđe u romantičnu vezu). Postoji još i samozadovoljno osećanje kada se školska prijateljica na deset godina mature pojavi sa 20 kilograma viška. Ili se zavist javlja kao trač, skriveno osećanje inferiornosti koje se ispoljava u obliku javnog neodobravanja.
Ako posmatramo prosečno okupljanje prijatelja ili kolega kroz ovu prizmu, možemo primetiti veštu ruku zavisti koja promalja svoje prste.
Zavist nas čini da se loše osećamo i želimo da što pre nestane. Ili, još bolje, da ga više nikada ne iskusimo. Međutim, psiholozi kažu da na ovo možemo odmah da zaboravimo.
Zavist je prirodno stanje koje ima svoje duboke biološke korene. Osećamo je jer nam omogućava da bolje procenimo naš položaj u borbi za prikupljanje sredstava neophodnih za život. Upoređivanje sa drugima je jedan od načina pomoću kojega određujemo gde stojimo i kako da se prilagodimo. A najviše zavisti imamo prema onima koji su nam slični, što objašnjava problem koji imamo kada je u pitanju uspeh naših prijatelja.
Ne smemo da zaboravimo da je srž zavisti samokritika. Ljubomorni smo jer se osećamo inferiorniji u odnosu na drugog. Plašimo se da priznamo kako se osećamo sve dok neko ne prizna da se oseća kao mi. Psiholozi veruju da je to zato što priznavanje zavisti snižava naš status još više (i, posledično, našu sposobnost da se takmičimo).
Istraživanja su pokazala da ljudi na zavist odgovaraju ili potčinjavanjem, ili ambicijom ili destrukcijom.
Mi pokušavamo racionalno da razumemo zavist, ali ona nije racionalna. Ona je emocionalni odgovor koji može biti u disproporciji sa samim problemom. Koga briga koliko para vaš prijatelj sa fakulteta zarađuje? To nikako ne utiče na vas. Ali može nervirati…
Izvor: Bizlife
Foto: Pixabay
Piše: A. M.
